U susret Rođenju Hristovom

Iščekivanje praznika Rođenja Hristovog prožima radošću i ove dane ispunjene uzdržanjem, trudom i postom, dajući im pun smisao i sadržaj.

Hrišćanski post predstavlja potpuno uzdržavanje od hrane ili od pojedinih vrsta hrane, kao i  od loših misli i dela. Po hrišćanskom shvatanju, telo nije tamnica duše niti neprijatelj koga bi trebalo uništiti, već zajedno sa dušom čini jedinstvenu celinu kojoj je Ovaploćenjem Hristovim otvoren put ka oboženju. Duša deluje na telo i telo na dušu. Njihov sklad je, na žalost, padom u greh narušen, pa je potrebno ponovo uspostaviti njihovo harmonično jedinstvo. Ovaploćenje Hristovo je pružilo mogućnost čoveku za potpuno obnovljenje i isceljenje, a na tom putu očišćenja, oboženja i spasenja neophodno je zajedničko delovanje i duše i tela. Otuda je telesni post neizbežni pratilac  duhovnog, i duhovni post telesnog. Post je moćno oružje u borbi sa zlim pomislima, a zla pomisao je ona koja rađa greh. Telesni post jača volju, pročišćuje um, rasvetljava osećanja i pomaže nam, da kao u ogledalu, sagledamo sebe realnije i trezvenije. Cilj telesnog posta nije mučenje tela, već držanje tela u pripravnosti, na straži, njegovo učestvovanje u vrlini, u podvigu oboženja. Telesno je neodvojivo od duhovnog i samo u sinergiji duha i tela može se ostvariti cilj hrišćanskog života.
POST DUŠE I TELA I OČIŠĆENjE ODNOSA
Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“
Post, telesni i duhovni, predstavlja naše odricanje od egoizma, odbijanje da tvorevinu i druge ljude upotrebljavamo zarad ispunjenja sopstvenih želja i potreba. Uzdržavanje je čin čojstva. Post bi trebalo, pre svega, da očisti i preobrazi naše odnose prema bližnjima. Sveti Vasilije Veliki kaže: „Ne ograničavaj vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: da nikome ne učiniš nepravdu, da oprostiš bližnjemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo što ti je učinio, za dug što ti je dužan. Inače, ne jedeš meso, ali jedeš samoga brata svoga. Ne piješ piće, ali unižavaš drugoga čoveka.“ Post je vreme produbljivanja ljubavi i saosećanja, vreme pojačanog napora ka razumevanju i ostvarivanju vrlina, vreme usmeravanja posebne pažnje ka sopstvenim iskliznućima i promašajima. Sve to zarad uzrastanja u ljubavi Hristovoj.
PRIMERI POSTA U SVETOM PISMU

Primeri posta u Svetom Pismu su mnogi. Mojsije je postio na Sinajskoj gori četrdeset dana i noći iščekujući ploče zaveta (5Moj 9). David je postio u pokajanju kada mu se razboleo sin koga je dobio iz preljubničke veze sa Vitsavejom čijeg muža Uriju Hetejina je prethodno poslao u smrt (2Sam 12). Prorok Joil je pozivao narod na post da bi izbegao gnev Božiji (Joil 1,14; 2,12). Nakon Jonine propovedi, stanovnici Ninevije su postom zadobili milost Božiju (Jona 3). Jestira je naložila trodnevni post pre nego što se uputila caru Asviru rizikujući svoj život (Jest 4). Prorok Ilija je nakon posta zatvorio nebo  da ne pada kiša tri i po godine i vaskrsao udovičinog sina (1Car 17). Prorok Danilo, bačen lavovima, nije dvadeset dana okusio ni hleba ni vode (Dan 6). Sveti Jovan Krstitelj je, živeći u pustinji, postio neprekidno. Sam Gospod Isus Hristos je postio četrdeset dana u pustinji (Mat 4), a jevanđelja beleže njegove reči o rodu koji se izgoni samo postom i molitvom, kao i da će i njegovi učenici postiti kad Ženik ne bude više s njima. Iz Dela apostolskih i Didahija vidimo da su apostoli i prvi hrišćani postili, a nakon njih i svi ugodnici Božiji.
BOŽIĆNI POST
Post sredom i petkom posvedočen je najdubljom hrišćanskom starinom i Svetim Ocima, a naređen 69. Apostolskim pravilom.  Isti kanon propisuje i držanje Svete četrdesetnice. Kada je reč o Božićnom postu, pominju ga u četvrtom veku Sveti Amvrosije Milanski i blaženi Avgustin, a u petom veku o njemu piše Sveti Lav Veliki. U početku, dužina ovog posta nije bila precizno utvrđena. Čuveni kanonista Valsamon, Patrijarh antiohijski, na pitanje da li treba držati post pred praznike Svetih Apostola, Roždestva Hristovog i Uspenija, odgovara da ih treba držati po sedam dana jer je „samo jedan četrdesetodnevni post Svete i velike Pashe“. Na Saboru koji je održan 1166. godine, u vreme vizantijskog cara Manuila i carigradskog Patrijarha Luke, doneta je odluka da svi hrišćani drže četrdesetodnevni post uoči praznika Rođenja Hristovog.
Prema rečima Sv. Simeona Solunskog „post božićne četrdesetnice izobražava Mojsijev post koji je postivši četrdeset dana i četrdeset noći dobio na kamenim tablicama Božije zapovesti. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, ne nacrtanu na kamenu, već ovaploćenu i rođenu i prisajedinjujemo se Njegovoj božanskoj ploti“. Božićni post nas priprema da u miru i pokajanju, izmireni jedni s drugima i s obnovljenim i pročišćenim odnosom prema Bogu, čoveku i svetu, dočekamo radosni praznik Hristovog rođenja. Predstavlja čišćenje i ukrašavanje naše pećine da bi i u njoj zasjala svetlost sa Istoka i da bi i ona primila bogomladenca Hrista. Post uvek treba posmatrati kao kretanje i uzlaženje ka Prazniku, kao koračanje ka radosti i punoći, ka susretu sa Bogom i bližnjima.
---------------------
Božićni post traje od 15. novembra do 25. decembra (po starom kalendaru) i naziva se još i Mala četrdesetnica. Predstavlja pripremu za praznik Rođenja Hristovog, da bismo novorođenom mladencu Hristu, poput mudraca sa Istoka, mogli kao najdragoceniji dar prineti svoje sopstveno srce puno ljubavi i vere.