Збирка духовне поезије

У овој Збирци су објављене песме изабране између 500 радова од 136 аутора из различитих делова Србије и двадесетак из дијаспоре.

Уз благослов Његове Светости Патријарха српског Иринеја, на Малу Госпојину, 21. септембра ове године, у Раковици, у Београду, одржан је први Сабор духовне поезије. Сабор су организовали Центар за културу и образовање Раковица, уз подршку и гостопримство игуманије и сестринства Манастира Раковица. У оквиру овог скупа одржани су песнички сабор, изложба ликовних радова и Округли сто о српској духовности. Један од плодова овог окупљања је Збирка духовне поезије.
У овој Збирци су објављене песме изабране између 500 радова од 136 аутора из различитих делова Србије и двадесетак из дијаспоре, тј. неколико европских земаља, али и Северне Америке. Ради се о ствараоцима различитог песничког изражаја. Тако су заступљени радови за децу, хаику поезија, песме у десетерцу, док је део молитвеног карактера и одликује их исповедни израз.
Мотиви за ове песме су налажени у богатој ризници православне духовности и историји. У књизи се, као вид увода, налази неколико песама наших познатих стваралаца, гостију Сабора, попут Матије Бећковића, Владете Јеротића, Слободана Ракитића и др. Уз њих су песме приспеле на такмичење, и обухватају оне које су награђене, похваљене и оне сврстане у тзв. венац изабраних. Награђене су песме Веселина Гајдашевића из Фекетића као прва, друга је Ђорђа Николића из Чикага и трећа Радивоја Пантића из Куршумлије. У образложењу жирија стоји да су критеријуми за одабир били степен „логосне природе песничког језика и најприближнијег духовног постигнућа о епохалној свести о садашњем и будућем времену српске цивилизације, светосавске мисли“, а ту логосну природу су чланови жирија настојали да пронађу „према тумачењу и разумевању у сва три њена обличја: Путу, Истини и Животу“.
Намера је да се Сабором и Збирком радова подстакне овај вид песничког стваралаштва, као један од узвишених израза човекове духовности. Такође је била и жеља да се укаже на важност овог, од књижевних историчара, запостављеног жанра у српској књижевности, а за који је у новије време пробуђено занимање код низа младих истраживача који се баве духовним аспектима српске поезије. На крају, можемо се сложити са речима песника Радомира Андрића, да је стиховима сабраним у овој Збирци, чврсто успостављен континуитет између духовних извора и ушћа, на песничком језику.

ОКРУГЛИ СТО О СРПСКОЈ ДУХОВНОСТИ
Саставни део Сабора био је Округли сто о српској духовности који је одржан у Центру за културу и образовање Раковица. На њему су говорили су протојереј-ставрофор проф. др Димитрије Калезић, протођакон проф. Радомир Ракић, проф. др Јован Пејчић, песник Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије и др. Разговарано је о особености црквене поезије, о православној духовности, српској молитвеној поезији и сл.
Тако је за боље поимање песама у Збирци од значаја оно што је проф. др Димитрије Калезић рекао о особености црквене поезије. По његовој оцени,овај род поезије одликује „живи однос, конкретан и оригиналан, и то да је поезија потпуног, религијског односа, где се обраћа лични човек, личном Богу, непосредно или посредно, путем одређеног светога или анђела, који је такође члан саборне заједнице“, па је она и „упућеност и усмереност, дубоко лична, усмерена од личности – Личности“. Уз то, рекао је проф. Калезић, она је и „препев богословских откровењских финеса и домета и превод те узвишене тематике на људски језик, да људи појме, схвате, усвоје“.