Један наш сарадник анкетирао је у Београду ових дана групу од 16 девојчица и 15 дечака између 15 и 17 година старости, углавном гимназиста. Одговори су достављени анонимно – писменим путем те их сматрамо искреним и озбиљним.
 1. На питање: Да ли верујете у Бога и како га замишљате?
Двадесет и троје је одговорило да верује, али нису имали јасан појам о Богу: За њих седморо Он је сведржитељ; за двоје то је „човек који све чује,“ а четрнаесторо није о томе никада размишљало.
2. На питање: Зашто се празнује Ускрс? 15 ученика је одговорило да је тада светлост победила таму; десет: да су се тада први пут почела фарбати јаја; а пет је чуло за тај празник, али не знају зашто се празнује.
3, Следеће питање гласило је: Како се дели Библија и коју је превео? Седамнаесторо деце је одговорило да се дели на Стари и Нови завет, а тринаесторо не знају шта је то.
Са питањем превода је исти случај. Ни једно од њих није знало да је Стари завет превео Ђура Даничић; за Нови завет 26 је рекло позитивно, тј. да га је превео Вук Карађић; двојица мисле да је тај превод извршио Змај Јова Јовановић, а двојица не знају.
4. Интересантно је да је свих 30 ученика тачно одговорило на питање: Чији је син свети Сава, где је умро и где је спаљен?
5. Са питањем: Ко је био Св. Никола? Ишло је теже: само четворо је знало да је то светитељ из IV века, док двадесет и петоро ништа о њему није знало. Један је чак одговорио да је он био вратар у тамници цара
Диоклецијана.
6. На питање: Да ли поштујете свештеника и шта вам се код њих највише свиђа? седамнаесторо деце је одговорило да свештеника поштује; дванаесторо да воле да му добацују, али га у суштини воле, док је један одговорио да су за њ. (свештеници) „обични баксузи“. А на другу половину питања, петнаесторо је одговорило да највише воле у свештеника камилавку; шесторо: браду; четворо: достојанство и двоје: мантију.
7. питање гласило је: Да ли похађате цркву? На ово само је један одговорио да редовно сваке недеље одлази на богослужења; деветнаесторо их иде повремено, „о већим празницима“, четири: „ретко кад“, а 6 никада. У својим одговорима ученици су навели и шта им се највише свиђа у цркви. Тако, њих петнаесторо воле кађење; осморо хор и читање јеванђеља, паљење свећа и сл.
8. На питање: Да ли постите постове? Само петоро (вероватно девојчице) одговорило је позитивно. Једно од њих додало је уз свој одговор и напомену: „због линије“.
9. питање гласило је: Да ли сте били у којем нашем манастиру и шта вас тамо привлачи? Шеснаест учесника је било. Привлачи их лепота, фреске, архитектура, тишина и побожност. А на питање „да ли би желели да се посвете монаштву“ један одговор је био позитиван, а један се колеба. Остали су одговорили негативно.
10. На питање да ли су чули за верску штампу: „Православље“, „Мисионар“ и друго, петоро је одговорило да то редовно чита, а остали не знају да то излази.
11. У осталим својим одговорима учесници ове анкете су објаснили да су ово знање о својој вери добили узгредно из појединих школских предмета, нарочито историје и српско-хрватског језика. Неки су мрвице овога знања стекли кроз филмове, забавну штампу и телевизију, а десеторо их похађа и часове веронауке при својим црквама.
Интересантно је такође да је седморо изразило жељу да се веронаука предаје у школама, десет се уздржало од одговора, а троје је одговорило негативно.
Православље – новине Српске Патријаршије, година II, број 21, Београд, 1. фебруар 1968. страна 7. |
