www.pravoslavlje.rs


Novi sveti Srpske pravoslavne crkve (1)

Sveti ispovednik Varnava Nastić

protojerej Savo B. Jović

Odlukom Svetog arhijerejskog sabora ASbr.60/zap.86 od 18. maja 2004. godine ime Episkopa Varnave Nastića je uneto u Diptih Svetih, tj. Heortologion i Kalendar Svetih naše Pomesne Srpske crkve. Njegov spomen će se obeležavati svake godine 12. novembra, što je obznanjeno i svim sestrinskim pravoslavnim Crkvama u Vaseljeni.

Iako svestan da je pisati o svetim ugodnicima Božjim teško i odgovorno, jer osim događaja, datuma i godina, kod njih je mnogo važnije sagledati njihov podvižnički trud na putu Hristovom ka Carstvu Božijem, uzimam sebi slobodu, da u granicama skromnih mogućnosti, opišem sveštenomučeničko tiho životno tkanje Episkopa Varnave Nastića, od Gere, Indijana SAD, gde se rodio, do manastira Beočina, u Sremu gde se upokojio.

Među najsvetlijim likovima u "strasnoj četrdesetogodišnjici", kako je vreme od 1945. pa naovamo nazvao Ava Justin Popović, svakako je lik Episkopa Varnave Nastića koji je znao da su hrišćani pozvani da se obuku u novog čoveka, sazdanog po Bogu u pravednosti i svetosti istine (Ef 4,24), a to znači, da se obuku u milosrđe, dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost i, povrh svega u ljubav (Kol 3, 12,14). Da idu za pravdom, pobožnošću, verom, ljubavlju, trpljenjem i krotošću (1. Tim 6, 11). Da se uklanjaju od zla i čine dobro (Jn 5,29; 1. Ps 37,27; Rim 12, 9; 1.Sol 5, 22: 2. Tim 2, 19; Jn 11). Da misle sve što je istinito, pošteno pravedno, čisto, dostojno ljubavi, što je na dobrom glasu, što je vrlinsko i dostojno pohvale (Fil 4, 8). Jer koji čini dobro, od Boga je (3. Jn 11), a plod Duha je u svakoj dobroti, pravednosti i istini (Ef 5, 9; Gal 5, 22,23). Dakle, Episkop Varnava je znao i bio svestan da Gospod ljubi pravdu i neće ostaviti prepodobne svoje, i da će ih doveka sačuvati (sr. Ps 36, 28)."

On je smerno nosio svoj krst petogodišnjeg robovanja u komunističkim kazamatima Sarajeva, Stoca, Zenice i Sremske Mitrovice, a potom i još dvanaest godina u kućnom pritvoru u manastirima: Vavedenje, Gomionica, Krušedol i Beočin. Uvek se u svojim stradanjima borio da ljubavlju i smirenjem pobedi zlo i one koji su tom zlu tako predano i verno služili. A pobeđivao je, jer je, po rečima protosinđela dr Stefana Čakića, "bio jedna izuzetna ličnost, jedna nesalomljiva energija, jedan beskompromisan borac za istinu i pravdu, jedan vatreni rodoljub, jedan sveti arhipastir Crkve Hristove, jedna neugasiva zvezda vodilja naraštajima koji dolaze, jedan skoro nedostižan primer dobrote, čestitosti i poštenja" 

Na sreću, i u tom vremenu, bilo je ljudi koji su ga posećivali i krijući od policijskih čuvara, sačuvali neki njegov članak, pismo, upamtili reč. Jednom rečju bili su to oni, koji su mu, poput Simona iz Kirine, pomagali u nošenju krsta.

Zahvaljujući njima i pisanim dokumentima, pokušaću da osvetlim golgotski put ovog sveštenomučenika, neustrašivog ispovednika istinskog služitelja Svetog oltara Božijeg, divnog pastira, hrabrog viteza i dostojanstvenog svedoka Hrista Vaskrsloga, buktinju koja je svetlila u tami, i koju tama nije mogla da obuzme (Sr. Jn 1, 5), čoveka koga je Bog zbog njegovog srčanog prihvatanja monaškog podviga, svešteničke službe i celokupnog života proslavio i nama kao svetog otkrio.

 

ROĐENjE, DETINjSTVO I ŠKOLOVANjE

Episkop Varnava, u svetu Vojislav Nastić, rođen je 31. januara 1914. godine u Geri, Indijana (Sjedinjene Američke Države) od pobožnih roditelja Atanasija i Zorke, rođene Laković, koji su ga od detinjstva vaspitavali u pravoslavnom duhu. U Americi je živeo do svoje osme godine kada je, po završetku drugog razreda osnovne škole, zajedno sa roditeljima došao u Sarajevo. Ovde je nastavio svoje školovanje i, sa odličnim uspehom, završio osnovnu školu i gimnaziju sa višim tečajnim ispitom, a potom je, zajedno sa ocem, otišao u Ohrid kod Vladike Nikolaja (Velimirovića) da zatraži blagoslov za upis na Bogoslovski fakultet u Beogradu. 

Inače, otac Episkopa Varnave, Atanasije je, po svedočenju Vladike Nikolaja, ,,aktivno učestvovao u srpskom verskom pokretu Bogomoljci i materijalno podržavao putovanja njihovih propovednika".  

Posle kraćeg razgovora i dobijenog blagoslova, Atanasije je upoznao Episkopa Nikolaja i sa sinovljevom željom da postane monah. Vladika se ovome obradovao, ali mu je, ipak, rekao ,,da za sada ide i studira, a da će se on moliti Gospodu da mu ispuni i drugu želju".

Tako se Vojislav upisao na Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, sa željom da svoj život celokupnom svojom ličnošću posveti Bogu. ,,To posvećenje života Bogu on nije shvatao nikako drugačije nego posvetiti Bogu svu svoju ljubav, sve svoje talente, svu svoju snagu i sav svoj um". 

Dolazeći na Bogoslovski fakultet, kako svedoči prota Lazar Milin (njegov najbolji prijatelj sa fakulteta), on nije imao samo diplomu sarajevske gimnazije, već je ,,odlično poznavao solfeđo, svirao je na violini, govorio engleski, francuski i nemački jezik".


© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://pravoslavlje.spc.rs/broj/910/tekst/sveti-ispovednik-varnava-nastic/