www.pravoslavlje.rs


Hilandar - prva godina obnove



Vest o požaru koji je progutao polovinu Hilandara bila je, u jutro 4. marta 2004, gorka novost za sve pravoslavne hrišćane, ali i svakoga ko je imao priliku da doživi njegovu lepotu ili da se upozna sa nasleđem koje Hilandar predstavlja i baštini. Stihija je nanela neprocenjivu štetu autentičnosti hilandarskog kompleksa.


Za nekoliko sati progutala je sve konake severno od trpezarije Sv. Kralja Milutina i Pirga Svetog Save, nanela nepopravljiva oštećenja na živopisu u četiri izgorela paraklisa, uništivši pri tome sve što se od pokretnih dela sveštene umetnosti i drugih umetničkih predmeta zateklo na njenom putu.

Hilandarsko svešteno bratstvo, koje je u toku požara ispoljilo hrabrost u nastojanju da ograniči razaranje, danas nastoji da obnovi razorenu svetinju. Njima je od samog početka, bolje nego bilo kome drugom, jasno da obnova Hilandara pretpostavlja izuzetno složen, skup i dugotrajan poduhvat. Zbog toga ne iznenađuje da su monasi, pre svega, naoružani istrajnim trpljenjem i čvrstom verom u čovekoljublje Božje koje se potvrdilo, kako su posvedočili u prvom obraćanju nakon požara, time što je Gospod „zaustavio stihiju da ne strada ni velika crkva ni drugo od najvrednijeg“.

Obnova Hilandara nakon prošlogodišnjeg požara, po svom obimu i potrebnom graditeljskom zamahu, može da se uporedi sa novim zidanjem manastira, a u nečemu i nadilazi složenost jednog takvog zahvata. Otuda, ne treba da iznenade teškoće koje su jedna od karakteristika prve godine obnove.

Istini za volju, deo tih teškoća u stvarnosti ne postoji, ili drugačije rečeno, postoji u onoj meri u kojoj se nerealne želje, ma koliko bile dobronamerne, sudaraju sa stvarnošću. Ovo govorimo imajući u vidu činjenicu da je naše javno mnjenje u nekoliko navrata bilo uznemireno izveštavanjem medija i otvaranjem bespredmetnih polemika u vezi sa nadležnostima i pravima koja „imamo nad Hilandarom“. Negde u našim poslovičnim raspravama izgubile su se početne premise: da je od vremena svog osnivanja Sveta carska lavra Hilandar suvereni i samoupravni manastir i konstitutivni deo od vajkada samoupravne Sveštene zajednice Svete Gore Atonske, da je kontinuitet ove autonomije, duge preko hiljadu godina, realnost koja postoji u okviru savremenog državno-pravnog poretka Grčke, kao i da savremena svetogorska autonomija i danas ima isti cilj- očuvanje svetosti toga mesta. Poredak i pravno uređenje u kome žive i Sveta Gora i Hilandar, svešteno hilandarsko bratstvo prepoznaje i priznaje kao odrednice na kojima se zasniva svaka aktivnost vezana za manastir, podrazumevajući tu i obnovu.

Među prvim, stvarnim, problemima sa kojima se uprava manastira susrela, dok se iz ruševina još izvijao dim, bili su oni koje je izazvalo drastično smanjenje korisne površine upotrebljivog prostora u manastiru. Prostor namenjen smeštaju ljudi je više nego prepolovljen, a požar je progutao gotovo sve magacine i radionice sa celokupnom skladištenom opremom, materijalom i drugim dobrima. Zbog toga su najpre rešavana dva hitna pitanja: obezbeđivanje uslova za očuvanje vekovnog poretka svakodnevnog života monaškog bratstva na jednoj strani, i formiranje uslova za funkcionalno gradilište sa infrastrukturom na drugoj. U tom cilju, prvo su preuređene prostorije u nove monaške kelije, rekonstruisan i uređen prostor za doček gostiju i izgrađen prostor za radnike, magacine i radionice. Predviđeni radovi na preuređenju i rekonstrukciji nekadašnje štale i senare u smeštajni kapacitet, nisu počeli usled nedostatka sredstava.

Sve projekte za radove na obnovi pripremaju srpski i grčki stručnjaci iz tima koji je oformila manastirska uprava. Zvaničan, tzv. konzervatorski nadzor nad svim aktivnostima u obnovi Hilandara obavljaju stručnjaci Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa (poznat po grčkoj skraćenici KeDAK) iz Soluna sa kojim manastir godinama uspešno sarađuje.


Radovi na raščišćavanju ruševina, uklanjanju i osiguravanju opasnih i nestabilnih delova objekata, predstavljaju preduslov obnove izgorelog dela manastira. Oni su otpočeli nekoliko nedelja nakon požara. Organizaciju i finansiranje radova na raščišćavanju preuzeo je KeDAK, a izvođač je od početka bila jedna lokalna građevinska kompanija. Početkom maja, izvođači na raščišćavanju su montirali dva građevinska krana, sa istočne i zapadne strane izgorelog dela manastira. Usledilo je rušenje nestabilnih delova građevina koji su predstavljali opasnost za radnike (dimnjaci i delovi zidova), a zatim i konstruktivno ojačavanje preostalih delova. U cilju ubrzanja radova, KeDAK je u septembru angažovao još jednog izvođača koji je radio na uklanjanju ruševina iz potpuno devastiranog Belog konaka, a manastirska uprava je sa svoje strane uključila deo radnika sa objekata infrastrukture (smeštajni objekat za radnike) u raščišćavanje konaka Igumenarije. Na odluku Uprave naročito je uticala opasnost da tokom zimskog perioda vlaga i atmosferske nepogode ugroze konstrukciju trpezarije Svetog kralja Milutina. Trpezarija se nalazi neposredno uz konak Igumenariju odakle je započeo požar i gomile šuta su bile naslonjene na njen severni zid. U zaključku možemo konstatovati da su radovi na raščišćavanju tekli sporim tempom, ali se sa razumevanjem treba odnositi prema potrebi da se ispoštuju bezbednosne mere i brizi da se prilikom uklanjanja ostataka izvrši njihov pažljivi pregled, radi mogućeg pronalaženja vrednih predmeta koji su preživeli požar.

U toku dosadašnje obnove deo aktivnosti i naročite pažnje posvećen je zaštiti ugroženog nasleđa. Iznad paraklisa Svetih Arhangela (koji nije goreo ali mu je oštećen krov, jer su se delovi građe sa susednog Belog konaka tokom požara obrušavali na njega), postavljena je zaštitna konstrukcija koju su projektovali članovi manastirskog stručnog tima. Slična zaštita postavljena je iznad stradalog paraklisa Svetog Nikole. Ovih dana realizuje se i projekat povratka sadržaja riznice u njen trajni smeštaj. Prethodno je, u sklopu obnove, nakon požara okončan pre nekoliko godina započeti projekat renoviranja riznice od posledica vlage. Krajem 2004. izvršena je instalacija protivpožarnog sistema i sistema protiv provale koji je sada obavezan bezbednosni standard čak i na Svetoj Gori.

Nova građevinska sezona u Hilandaru je otvorena nešto pre isteka godinu dana od požara, 21. februara 2005. Obeležili su je nastavak radova na proširenju i preuređenju smeštajnih kapaciteta unutar manastirskog kompleksa i početak radova na rekonstrukciji senare. Prva aktivnost je uzrokovana povećanjem hilandarskog bratstva i preuređenjem prostora za novi smeštaj manastirske administracije, koja se seli iz privremenog smeštaja iz riznice. Rekonstrukcija senare predstavlja trajnije rešenje za problem smeštaja. Ovaj objekat, kapaciteta preko 50 ležaja, rešiće probleme smeštaja posetilaca kao i radnika na obnovi. U okviru objekta predviđena je i posebna kuhinja i trpezarija za ishranu. Izgradnjom ovog objekta oslobodile bi se nove kelije u manastiru za smeštaj monaha i iskušenika. Projektom je predviđeno demontiranje nekvalitetnih delova objekta koje, zbog vrste upotrebljenog materijala (zemlja umesto maltera), nije moguće konstruktivno osposobiti za nošenje predviđenog opterećenja. Nakon toga bi se, uz korišćenje demontiranog materijala, rekonstruisala cela građevina uz novi unutrašnji raspored koji bi odgovarao novoj nameni.

U toku 2005. na red za obnovu dolazi i prvi objekat u manastirskom kompleksu (ukoliko ne računamo rekonstruisanu „portarnicu“) - konak iz 1814. Položaj, veličina i stepen oštećenja od požara su odrednice koje su upravu manastira rukovodile da naloži da se, između požarom oštećenih zdanja, projekat obnove uradi najpre za ovaj objekat. Položaj na krajnjoj severnoj tački manastirskog kompleksa, pored ulaza, omogućuje lako dopremanje materijala, a kasnije i nesmetano korišćenje dok još traju radovi na obnovi drugih objekata. Zdanje je nevelikih dimenzija pa se očekuje lakše obezbeđivanje potrebnih sredstava, a radovi mogu  biti okončani u kraćem roku nego u ostalim slučajevima. Oštećenja zidova od požara su manja nego na drugim, većim i nepristupačnijim objektima. Predlog projektnog rešenja predviđa da se u okviru postojeće spratne visine podruma i prizemlja izgrade magacini i prodavnica - knjižara. Deo prostora prizemlja i podruma je odvojen za predstavljanje najstarijih ostataka arhitekture na ovom mestu, koji su do sada bili zaklonjeni. Projektom se predviđa potpuna rekonstrukcija prvog sprata - izgradnja svih prostorija kakve su bile pre požara i sa istom namenom. Drugi sprat, takođe, zadržava svoju namenu - sinodik - sa manjim promenama u kvadraturi prostorija. Kada će radovi na ovom objektu početi, zavisi od toga kada će postojeći predlog projekta, koji podrazumeva betonsku konstrukciju, proći analizu opravdanosti. Pred nadležnim službama, pre svega pred KeDAK-om, je ozbiljna dilema oko stepena upotrebe savremenih materijala. Sa KeDAK-om je manastir saglasan u najvažnijem: da se u najvećoj mogućoj meri sačuva autentičnost hilandarskog ambijenta i nasleđa.

Osnovne vrednosti programa po kome se obnova odvija su da kvalitet radova očuva graditeljsko nasleđe, ali i da zadovolji današnje potrebe bratstva, da se sredstva upotrebljavaju racionalno i odgovorno, a da faktor vremena potrebnog za izvođenje radove, iako nije bez značaja, ne treba da se naglašava u odnosu na kvalitet i smisao očuvanja nasleđa.         

 Milivoj Ranđić,
direktor Hilandarske zadužbine


© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://pravoslavlje.spc.rs/broj/912/tekst/hilandar-prva-godina-obnove/