Новости и занимљивости из хришћанског света
Цариградска патријаршија
Цариградски патријарх је у другој половини новембра боравио у Бечу. Заложио се за пријем Турске у ЕУ, рекавши да је ова земља „део Европе“. У Атини, пак, како у црквеним, тако и у политичким круговима, сматрају да Турска не испуњава ниједан услов за пријем. Поглавар заступа мишљење да треба испунити бројне услове пре уласка у ЕУ, пре свега поштовање мањинских и верских права.
Према речима патријарха Вартоломеја, цариградски патријарси су духовне, а не административне вође Православља. Према споља, он је поглавар Православне цркве, према унутра, он је координатор унутар њега. Треба укинути турски пропис по коме патријарх мора бити један од епископа који живи у Турској. Патријаршија има пуно епархија по свету. Навео је пример Египта, где поглавар Александријске патријаршије може бити било који епископ, с тим да, кад постане патријарх, добија аутоматски египатско држављанство из руку председника државе.
Што се међуконфесионалних односа тиче, патријарх је истакао да је Православљу римокатоличка вероисповест „далеко ближа“ него протестантизам. Теолошки дијалог, који је био пет година у застоју, ускоро ће бити настављен.
Патријарх је у Бечу присуствовао међународној конференцији о позицији ислама према плуралистичком свету. Потом је посетио прастару Равену и Болоњу (Италија), где је примио почасни докторат месног универзитета.
Канонизација у Русији
На свом последњем заседању, Свети синод Руске православне цркве, који заседа свака два месеца, прихватио је извештај председника Синодалне комисије за канонизацију светих, митрополита крутицког и коломенског Јувеналија, да се сабору новомученика и исповедника руских 20. века причисли неколико подвижника, и то из брјанске епархије: протојереја Александра Левицког (+1937), као и неколико свештеника: Алексија Тјутјунова (+1937), Јована Никољског (+1937), Корнилија Удиловича (+1937) и Митрофана Корницког (+1937). Из московске епархије нови светитељи су свештеници: Константин Соколов (+1938), Алексије Красновски (+1938), Павле Никољски (+1943), Петар Успенски (+1938) и Алексије Тројицки (+1942). Њима су прибројани и јеромонах Андроник (Суриков, +1938), протођакон Николај Тохтујев (+1943), ђакон Павле Широкогоров (+1938) и Олга Кошељева (+1939). Из Оптине пустиње причислени су лику светих игуман Пантелејмон (Аржаних, +1937) и јеромонах Јефтимије (Љубовичев, +1931).Н:Атина - Ватикан
У Атинској архиепископији је потврђено да је римски папа Бенедикт Шеснаести позвао поглавара Јеладске цркве, архиепископа атинског и целе Грчке, Христодула, да званично посети Ватикан. О овоме ће бити речи на једној од следећих седница Светог синода. Сличан позив октобра 2004. није био прихваћен. Указује се на то да је папа Јован Павле Други боравио у Атини као гост државе, а имао је срдачан сусрет са архиепископом.
Позив је уручио кардинал Туран, који је у Атини боравио поводом презентације једне књиге на византијске теме, издате од Ватиканске библиотеке.
Архиепископ је на једној конференцији у Атини изјавио да се православно-римокатолички дијалог наставља „после више година стагнације“ и да он „охрабрен креће напред“.
Есхатологија
У московском Светоданиловском манастиру одржана је међународна богословска конференција на Тему Есхатолошко учење Цркве. Организатор скупа била је Синодална богословска комисија. Учесници су из разних земаља. Медији блиски Цркви посебно наводе српског епископа Атанасија (Јевтића) и грчког професора Христоса Јантараса. Истакнуто је да је Русија данас центар православног богословља.
Патријарх Алексије, на отварању конференције, истакао је значај теме „о концу света“, како за богослове, тако и за верујуће, како некада, тако и сада, у време глобализације света. Упозорио је на потребу клоњења од „апокалиптичне хистерије“. Врло садржајне наступе имали су председник комисије, митрополит мински Филарет, и митрополит смоленско-калињинградски Кирил. Сви наступи биће за кратко време публиковани.
Свештеник за слепе и глувонеме
У московском подворју Симонова манастира већ више година се одржавају богослужења за глувонеме и слепе. Тамо се обично окупља до 130 верујућих. За њих је сада рукоположен свештеник Валентин Терехов, који и сам има оштећење слуха и говора.
Он је оваквим инвалидима и до сада био, као ђакон, од помоћи. Манастирска богослужења он је покретима руку преносио присутним верницима са овим проблемима. Како се истиче, службе су биле комплетне, као што је предвиђено у сваком православном храму. Због тога су ову цркву посећивали како Московљани, тако и други из удаљених крајева Русије.
У Јекатеринбургу такође постоје службе за глувонеме.
Рилски манастир
Средином новембра упокојио се игуман Рилског манастира у Бугарској, епископ драговицки Јован (Николов). Он је манастир водио у два маха, седамдесетих година, и од 1988. до данас. Саучешћа овој обитељи стигла су од царске породице, многих јавних радника и културних институција. Опело је служило више митрополита и епископа.
Свети Синод је ректора Духовне семинарије у Пловдиву, викарног епископа адријанопољског Евлогија (Стамболџијева) изабрао за новог рилског игумана. Била су три кандидата. Игуману овог манастира припада по части четврто место у бугарској Цркви - после патријарха, софијског митрополита и епископа - главног секретара Св. синода. У овој обитељи је он 1979. примио монашки постриг. Рођен је 1954. у Софији. Образовао се у Бугарској и Русији. Дужност игумана свечано је примио 20. новембра.
За новог ректора у Пловдиву изабран је архимандрит Сергије из Шипченског манастира.
Израелски попис
Израелски статистички органи саопштили су најновије податке становништва земље. У земљи живи 5,3 милиона Јевреја, они чине 76,2% популације. Арапа има 1,4 милиона. Следе Друзи и хришћани. Јерусалим има 706.000 становника - 66% Јевреја, 24% муслимана и 8 одсто хришћана. Током последњих годину дана у државу се уселило само 20.000 лица, Јевреја из иностранства, мање него икада раније. Половина их је из Русије, следе Етиопија и Француска.
Становништво се од оснивања Израела 1948. удеветостручило, наиме тада је износило 806.000.
Током последњих пет година сукобљавања Арапа са израелском државом, погинуло је 1.033 Јевреја и 3.333 Палестинца, у самоубилачким атентатима спроведеним од арапских покрета погинуло је 515 особа. Било је 26.150 терористичких акција. Н:Одаја Тајне вечере
Многобројне најаве да ће држава Израел предати хришћанима Горницу, одају Тајне вечере која се налази на Сиону у Јерусалиму, нису још добиле потврду. Говори се да би одаја, у којој се сматра да је Христос са дванаесторицом апостола на Велики четвртак обедовао, била предата Ватикану, а за узврат Ватикан би Јеврејима предао стару синагогу у Толеду (Шпанија), коју су римокатолици при протеривању Јевреја претворили у своју цркву Санта Марија ла Бланка.
Горница се налази на спрату зграде коју су уредили крсташи у 14. веку. Њоме су тада управљали фрањевци, а после је претворена у џамију. Сада је у власништву државе. Испод је гроб цара Давида.
Француски немири
У немирима који су захватили прво Париз, а потом многе друге градове, млади усељеници, већином арапског порекла, сваке ноћи палили су аутомобиле, али и школе, установе, предузећа. У месту Роман-сур-Изер, на југу земље, запалили су и једну цркву. Ватра је избила у исто време на два места. Црква је много оштећена и не може се више користити.
Све цркве у Француској још пре овог недела позвале су на ненасиље. Исказале су разумевање за „безнадежан друштвени положај младих страног порекла“. Они су готово сви рођени у Француској, а доселили су им се родитељи. Немају радна места. Сматрају да су гурнути на друштвену маргину. Но, и поред тога, закључују цркве, насиље никада није пут решавања друштвених проблема. Француска је имала током историје, поготово последњих неколико векова, довољно искустава шта насиље доноси.
Кина
Комунистичка партија Кине (КПК), која је на власти већ деценијама, упозорила је своје чланове да се клоне религије. Сумња се да је трећина комуниста, двадесет од шездесет милиона, склона вери. Недавни Пети пленум партије издао је инструкције члановима. Забрањује се партијским организацијама и појединцима да буду у ма ком контакту са вером и да присуствују верским церемонијама, сем ако имају посебну дозволу партијског комитета. Комуниста не сме бити члан неке „верске организације“, иначе ће бити избачен, што у Кини има веома велике личне последице. Налаже се поштовање „партијских идеала“, а њихово непоштовање може, ако добије шире размере, да створи кризу у земљи.
Кина не води верску статистику, тако да није познато колико има будиста, муслимана, хришћана. Партији су сумњиви чланови у провинцији и на селима, има неких процена да тамо око пет милиона комуниста одлази на богослужења.
Апостол Грчке и апостол Европе
Током првих пет месеци наредне године, у свим школама у Грчкој одржаће се свејелинско такмичење на тему Павле као апостол Грчке и апостол Европе. Такмичење се одржава у организацији и са благословом Светог синода Грчке православне цркве. Сарадник на пројекту биће Министарство образовања. Такмичење има за циљ да се ученици основних и средњих школа активније укључе у изучавање и представљање верског, културног и историјског хришћанског блага, баш као што је то чинио и свети апостол Павле. На овај начин ће сви ученици истраживати хришћанску историју грчких простора. Методологија такмичења је разноврсна: радиће се у групама које ће сарађивати у изучавању, затим систематски и организовано у истраживачким радионицама писати студије, правити постере, фотографије, ДВД и видео материјал, а све ће бити везано за житије светог апостола Павла и његових савременика и сатрудника на њиви Господњој.
Извор www.ecclesia.com
Храм Христа Спаситеља
Московски градоначелник Јуриј Лушков потписао је решење по коме ће градска управа учествовати у радовима на хидроизолацији храма Христа Спаситеља, украса руске престонице. Радови су, по свему судећи, неопходни, због продирања воде у најниже делове здања о чему се до сада веома мало и непотпуно говорило. Сматра се, ипак, да храм није угрожен. Радови ће се финансирати из посебног фонда, а биће поверени извођачу на јавном конкурсу. Из градске управе се сазнаје да не постоји потреба за великом забринутошћу у јавности.
Ова црква, споменик захвалности Руса за спасење у Отаџбинском рату 1812. године, подигнута је као највише здање у Москви 1883, а срушена 1931. године, личном одлуком Стаљина. Нови камен темељац је положен 1995, а 2000. године је свечано освећена. Има статус катедралног саборног храма, а настојатељ му је сам руски патријарх. |
