Kroz hrišćanski svet

Novosti i zanimljivosti iz hrišćanskog sveta

Carigradska patrijaršija

Carigradski patrijarh je u drugoj polovini novembra boravio u Beču. Založio se za prijem Turske u EU, rekavši da je ova zemlja „deo Evrope“. U Atini, pak, kako u crkvenim, tako i u političkim krugovima, smatraju da Turska ne ispunjava nijedan uslov za prijem. Poglavar zastupa mišljenje da treba ispuniti brojne uslove pre ulaska u EU, pre svega poštovanje manjinskih i verskih prava.

Prema rečima patrijarha Vartolomeja, carigradski patrijarsi su duhovne, a ne administrativne vođe Pravoslavlja. Prema spolja, on je poglavar Pravoslavne crkve, prema unutra, on je koordinator unutar njega. Treba ukinuti turski propis po kome patrijarh mora biti jedan od episkopa koji živi u Turskoj. Patrijaršija ima puno eparhija po svetu. Naveo je primer Egipta, gde poglavar Aleksandrijske patrijaršije može biti bilo koji episkop, s tim da, kad postane patrijarh, dobija automatski egipatsko državljanstvo iz ruku predsednika države.

Što se međukonfesionalnih odnosa tiče, patrijarh je istakao da je Pravoslavlju rimokatolička veroispovest „daleko bliža“ nego protestantizam. Teološki dijalog, koji je bio pet godina u zastoju, uskoro će biti nastavljen.

Patrijarh je u Beču prisustvovao međunarodnoj konferenciji o poziciji islama prema pluralističkom svetu. Potom je posetio prastaru Ravenu i Bolonju (Italija), gde je primio počasni doktorat mesnog univerziteta.

Kanonizacija u Rusiji

Na svom poslednjem zasedanju, Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve, koji zaseda svaka dva meseca, prihvatio je izveštaj predsednika Sinodalne komisije za kanonizaciju svetih, mitropolita krutickog i kolomenskog Juvenalija, da se saboru novomučenika i ispovednika ruskih 20. veka pričisli nekoliko podvižnika, i to iz brjanske eparhije: protojereja Aleksandra Levickog (+1937), kao i nekoliko sveštenika: Aleksija Tjutjunova (+1937), Jovana Nikoljskog (+1937), Kornilija Udiloviča (+1937) i Mitrofana Kornickog (+1937). Iz moskovske eparhije novi svetitelji su sveštenici: Konstantin Sokolov (+1938), Aleksije Krasnovski (+1938), Pavle Nikoljski (+1943), Petar Uspenski (+1938) i Aleksije Trojicki (+1942). Njima su pribrojani i jeromonah Andronik (Surikov, +1938), protođakon Nikolaj Tohtujev (+1943), đakon Pavle Širokogorov (+1938) i Olga Košeljeva (+1939). Iz Optine pustinje pričisleni su liku svetih iguman Pantelejmon (Aržanih, +1937) i jeromonah Jeftimije (Ljubovičev, +1931).N:Atina - Vatikan

U Atinskoj arhiepiskopiji je potvrđeno da je rimski papa Benedikt Šesnaesti pozvao poglavara Jeladske crkve, arhiepiskopa atinskog i cele Grčke, Hristodula, da zvanično poseti Vatikan. O ovome će biti reči na jednoj od sledećih sednica Svetog sinoda. Sličan poziv oktobra 2004. nije bio prihvaćen. Ukazuje se na to da je papa Jovan Pavle Drugi boravio u Atini kao gost države, a imao je srdačan susret sa arhiepiskopom.

Poziv je uručio kardinal Turan, koji je u Atini boravio povodom prezentacije jedne knjige na vizantijske teme, izdate od Vatikanske biblioteke.

Arhiepiskop je na jednoj konferenciji u Atini izjavio da se pravoslavno-rimokatolički dijalog nastavlja „posle više godina stagnacije“ i da on „ohrabren kreće napred“.

Eshatologija

U moskovskom Svetodanilovskom manastiru održana je međunarodna bogoslovska konferencija na Temu Eshatološko učenje Crkve. Organizator skupa bila je Sinodalna bogoslovska komisija. Učesnici su iz raznih zemalja. Mediji bliski Crkvi posebno navode srpskog episkopa Atanasija (Jevtića) i grčkog profesora Hristosa Jantarasa. Istaknuto je da je Rusija danas centar pravoslavnog bogoslovlja.

Patrijarh Aleksije, na otvaranju konferencije, istakao je značaj teme „o koncu sveta“, kako za bogoslove, tako i za verujuće, kako nekada, tako i sada, u vreme globalizacije sveta. Upozorio je na potrebu klonjenja od „apokaliptične histerije“. Vrlo sadržajne nastupe imali su predsednik komisije, mitropolit minski Filaret, i mitropolit smolensko-kalinjingradski Kiril. Svi nastupi biće za kratko vreme publikovani.

Sveštenik za slepe i gluvoneme

U moskovskom podvorju Simonova manastira već više godina se održavaju bogosluženja za gluvoneme i slepe. Tamo se obično okuplja do 130 verujućih. Za njih je sada rukopoložen sveštenik Valentin Terehov, koji i sam ima oštećenje sluha i govora.

On je ovakvim invalidima i do sada bio, kao đakon, od pomoći. Manastirska bogosluženja on je pokretima ruku prenosio prisutnim vernicima sa ovim problemima. Kako se ističe, službe su bile kompletne, kao što je predviđeno u svakom pravoslavnom hramu. Zbog toga su ovu crkvu posećivali kako Moskovljani, tako i drugi iz udaljenih krajeva Rusije.

U Jekaterinburgu takođe postoje službe za gluvoneme.

Rilski manastir

Sredinom novembra upokojio se iguman Rilskog manastira u Bugarskoj, episkop dragovicki Jovan (Nikolov). On je manastir vodio u dva maha, sedamdesetih godina, i od 1988. do danas. Saučešća ovoj obitelji stigla su od carske porodice, mnogih javnih radnika i kulturnih institucija. Opelo je služilo više mitropolita i episkopa.

Sveti Sinod je rektora Duhovne seminarije u Plovdivu, vikarnog episkopa adrijanopoljskog Evlogija (Stamboldžijeva) izabrao za novog rilskog igumana. Bila su tri kandidata. Igumanu ovog manastira pripada po časti četvrto mesto u bugarskoj Crkvi - posle patrijarha, sofijskog mitropolita i episkopa - glavnog sekretara Sv. sinoda. U ovoj obitelji je on 1979. primio monaški postrig. Rođen je 1954. u Sofiji. Obrazovao se u Bugarskoj i Rusiji. Dužnost igumana svečano je primio 20. novembra.

Za novog rektora u Plovdivu izabran je arhimandrit Sergije iz Šipčenskog manastira.

Izraelski popis

Izraelski statistički organi saopštili su najnovije podatke stanovništva zemlje. U zemlji živi 5,3 miliona Jevreja, oni čine 76,2% populacije. Arapa ima 1,4 miliona. Slede Druzi i hrišćani. Jerusalim ima 706.000 stanovnika - 66% Jevreja, 24% muslimana i 8 odsto hrišćana. Tokom poslednjih godinu dana u državu se uselilo samo 20.000 lica, Jevreja iz inostranstva, manje nego ikada ranije. Polovina ih je iz Rusije, slede Etiopija i Francuska.

Stanovništvo se od osnivanja Izraela 1948. udevetostručilo, naime tada je iznosilo 806.000.

Tokom poslednjih pet godina sukobljavanja Arapa sa izraelskom državom, poginulo je 1.033 Jevreja i 3.333 Palestinca, u samoubilačkim atentatima sprovedenim od arapskih pokreta poginulo je 515 osoba. Bilo je 26.150 terorističkih akcija. N:Odaja Tajne večere

Mnogobrojne najave da će država Izrael predati hrišćanima Gornicu, odaju Tajne večere koja se nalazi na Sionu u Jerusalimu, nisu još dobile potvrdu. Govori se da bi odaja, u kojoj se smatra da je Hristos sa dvanaestoricom apostola na Veliki četvrtak obedovao, bila predata Vatikanu, a za uzvrat Vatikan bi Jevrejima predao staru sinagogu u Toledu (Španija), koju su rimokatolici pri proterivanju Jevreja pretvorili u svoju crkvu Santa Marija la Blanka.

Gornica se nalazi na spratu zgrade koju su uredili krstaši u 14. veku. Njome su tada upravljali franjevci, a posle je pretvorena u džamiju. Sada je u vlasništvu države. Ispod je grob cara Davida.

Francuski nemiri

U nemirima koji su zahvatili prvo Pariz, a potom mnoge druge gradove, mladi useljenici, većinom arapskog porekla, svake noći palili su automobile, ali i škole, ustanove, preduzeća. U mestu Roman-sur-Izer, na jugu zemlje, zapalili su i jednu crkvu. Vatra je izbila u isto vreme na dva mesta. Crkva je mnogo oštećena i ne može se više koristiti.

Sve crkve u Francuskoj još pre ovog nedela pozvale su na nenasilje. Iskazale su razumevanje za „beznadežan društveni položaj mladih stranog porekla“. Oni su gotovo svi rođeni u Francuskoj, a doselili su im se roditelji. Nemaju radna mesta. Smatraju da su gurnuti na društvenu marginu. No, i pored toga, zaključuju crkve, nasilje nikada nije put rešavanja društvenih problema. Francuska je imala tokom istorije, pogotovo poslednjih nekoliko vekova, dovoljno iskustava šta nasilje donosi.

Kina

Komunistička partija Kine (KPK), koja je na vlasti već decenijama, upozorila je svoje članove da se klone religije. Sumnja se da je trećina komunista, dvadeset od šezdeset miliona, sklona veri. Nedavni Peti plenum partije izdao je instrukcije članovima. Zabranjuje se partijskim organizacijama i pojedincima da budu u ma kom kontaktu sa verom i da prisustvuju verskim ceremonijama, sem ako imaju posebnu dozvolu partijskog komiteta. Komunista ne sme biti član neke „verske organizacije“, inače će biti izbačen, što u Kini ima veoma velike lične posledice. Nalaže se poštovanje „partijskih ideala“, a njihovo nepoštovanje može, ako dobije šire razmere, da stvori krizu u zemlji.

Kina ne vodi versku statistiku, tako da nije poznato koliko ima budista, muslimana, hrišćana. Partiji su sumnjivi članovi u provinciji i na selima, ima nekih procena da tamo oko pet miliona komunista odlazi na bogosluženja.      

  

Apostol Grčke i apostol Evrope

Tokom prvih pet meseci naredne godine, u svim školama u Grčkoj održaće se svejelinsko takmičenje na temu Pavle kao apostol Grčke i apostol Evrope. Takmičenje se održava u organizaciji i sa blagoslovom Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve. Saradnik na projektu biće Ministarstvo obrazovanja. Takmičenje ima za cilj da se učenici osnovnih i srednjih škola aktivnije uključe u izučavanje i predstavljanje verskog, kulturnog i istorijskog hrišćanskog blaga, baš kao što je to činio i sveti apostol Pavle. Na ovaj način će svi učenici istraživati hrišćansku istoriju grčkih prostora. Metodologija takmičenja je raznovrsna: radiće se u grupama koje će sarađivati u izučavanju, zatim sistematski i organizovano u istraživačkim radionicama pisati studije, praviti postere, fotografije, DVD i video materijal, a sve će biti vezano za žitije svetog apostola Pavla i njegovih savremenika i satrudnika na njivi Gospodnjoj.

Izvor www.ecclesia.com

Hram Hrista Spasitelja

Moskovski gradonačelnik Jurij Luškov potpisao je rešenje po kome će gradska uprava učestvovati u radovima na hidroizolaciji hrama Hrista Spasitelja, ukrasa ruske prestonice. Radovi su, po svemu sudeći, neophodni, zbog prodiranja vode u najniže delove zdanja o čemu se do sada veoma malo i nepotpuno govorilo. Smatra se, ipak, da hram nije ugrožen. Radovi će se finansirati iz posebnog fonda, a biće povereni izvođaču na javnom konkursu. Iz gradske uprave se saznaje da ne postoji potreba za velikom zabrinutošću u javnosti.

Ova crkva, spomenik zahvalnosti Rusa za spasenje u Otadžbinskom ratu 1812. godine, podignuta je kao najviše zdanje u Moskvi 1883, a srušena 1931. godine, ličnom odlukom Staljina. Novi kamen temeljac je položen 1995, a 2000. godine je svečano osvećena. Ima status katedralnog sabornog hrama, a nastojatelj mu je sam ruski patrijarh.