Ми свједочимо о тужно-радосном догађају Распећа и Васкрсења, када у страху Божијем примамо на себе обавезу, наложену на нас једнодушном одлуком и гласањем поштовања достојних чланова Светог и Свештеног Синода“, рекао је у подне, 22. новембра 2005. године, Његово Блаженство Патријарх Светог Града Јерусалима и све Палестине Теофил у тренутку када је устоличен у трон првојерараха јерусалимских, поставши тако 97. патријарх Светог Града. Од времена Апостола Јакова до данас, нови патријарх (рођен 1952. као Илија Јанопулос) јесте трећи који носи име Теофил, а његов претходник, Теофил ИИ био је на трону од 1417. до 1424. (у време када је у Светој Земљи боравио српски духовник и монах Никон Јерусалимац) и остао је запамћен као један од најдјелатнијих патријараха јерусалимских.
Два дана раније, у Свету Земљу су приспеле две српске делегације - једна црквена и једна државна, које ће учествовати у догађају устоличења. Свети архијерејски синод СПЦ је на устоличење отпослао Преосвећене Јована шумадијског и Игнатија браничевског, а у Свету Земљу је стигао и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, који је, на позив Патријарха Теофила, служио са Његовим Блаженством на Аранђеловдан у Јафи. Владика Јован шумадијски је исти дан био на Литургији у манастиру Светих Архангела у Јерусалиму, задужбини Светог краља Милутина, где је служио Митрополит капитолијадски Исихије. Другу делегацију која је дошла у Свету Земљу предводио је премијер Републике Српске г. Перо Букејлевић, а у њој је био и директор Секретаријата за вјере Српске г. Душан Антељ. Двије делегације су се среле у вечерњим часовима у резиденцији амбасадора Србије и Црне Горе у Тел Авиву, где је амбасадорка Кринка Видаковић-Петров са супругом Александром Петровим приредила славску вечеру Митрополиту Амфилохију и г. Антељу.
Сутрадан, на Светог Нектарија Егинског, стотине људи су испуниле храм Васкрсења - изасланици свих помјесних православних Цркава, као и инославни и иновјерни, представници разних држава, много православних Арапа који доживљавају патријарха као свог етнарха, као и многобројни православни Руси који су се обрели у Светој Земљи послије распада Варшавског блока (по недавној изјави Митрополита Востре Тимотеја, број православних руског поријекла у Израелу је већ превазишао број православних Арапа; само у првој половини ове године израелска војска је - према званичном извјештају - морала на заклетви војника да раздели више од три стотине примјерака Новог Завјета, углавном војницима који говоре руски).
Никад лака ни једноставна, ситуација Православне Цркве у Светој Земљи додатно је била отежана 2001. године одбијањем Израела да призна избор Патријарха Иринеја за насљедника блаженопочившег Патријарха Диодора. Три године, до 2004, трајала је неријешена ситуација која је умногоме паралисала живот Патријаршије. Но, само годину дана по признавању Патријарха Иринеја, на Источни Петак ове године је Свети архијерејски синод (који врши и функцију Сабора у Јерусалимској Цркви), разријешио дужности Патријарха Иринеја, што је потврдио Свеправославни сабор у Цариграду маја ове године. Већ 22. августа је Синод Мајке свих Цркава једногласно изабрао дотадашњег Епископа таворског Теофила на првостојатељско мјесто, и широм Православља се јавила нада да ће нарасле тензије у Јерусалимској Патријаршији ускоро бити прошлост. Патријарх Иринеј није признао нову ситуацију, а да ствар буде парадоксалнија - ни израелска држава. Свеједно, Патријарх Теофил је са правом возгласио у почетку своје бесједе на устоличењу: „Сада узносимо благодарност Светој Тројици која је ваистину извела Апостолску Цркву из велике кризе, која је потресла цијело Тијело Православне Цркве.“
Новоустоличени Патријарх Теофил III је право чедо Јерусалимске патријаршије и Братства Гроба Господњег, будући да је у богословију на Сиону дошао као дванаестогодишњак (на устоличењу Патријарховом је био још активни деведесетогодишњи Митрополит Месиније, који је Патријарху као малом Илији дао благослов да иде у Јерусалим), у Јерусалиму се замонашио и био рукоположен. Патријарх Теофил је био професор исте богословије Свете Тројице коју је и сам завршио, био је и игуман манастира у Кани Галилејској, старјешина Подворја Јерусалимске патријаршије у Москви, као и свештеник мисионарске парохије у Катару. Прошле године је постављен за старјешину храма Гроба Господњег, а 14. фебруара ове године је хиротонисан за Епископа Горе Таворске, што је уобичајена титула за епископе-старјешине Храма Васкрсења. Магистрирао је на Универзитету у Дараму у Великој Британији.
Ако је судити по сабору који се окупио у Храму Васкрсења на устоличењу, нови Патријарх ће, ако Бог да, имати врло широку подршку - не само да је било двоструко више присутних него на устоличењу Патријарха Иринеја, него је пристигао и сам предсједник Грчке Републике, Карлос Папуљас. Но, Патријарх се прво позвао на помоћ Божију: „Убијеђени смо да ћемо само надахнути разумом богоносних Отаца Цркве и под вођством Духа Светога, Духа Христовог, моћи провести лађу наше Цркве житејским морем између многих и различитих, често неочекиваних гребена поткупљивања и обмана тихој обали спасоносног покајања“, рекао је у својој краткој бесједи, пошто су га два митрополита најстарија по рукоположењу, Василије Кесарије Палестинске и Паладије Птолемаидски узвели у трон Светог Апостола Јакова; Митрополит Петре Корнилије уручио му је жезал. Потом је читан берат Јорданског краља којим се признаје избор новог Патријарха (поред Израела, избор патријарха морају признати Грчка, Јордан и палестинска аутономија).
На свечаном пријему који је по устоличењу услиједио у Патријаршијској дворани, поред грчког предсједника, говорили су предсједник палестинске самоуправе Мухамед Абас, представници Јордана, Кипра и Катара. Посебно су се обратили изасланици помјесних Цркава: Митрополит севастијски Димитрије у име Цариградске патријаршије, Митрополит аксумски Петар у име Александријске цркве, Митрополит Венедикт филаделфијски у име Антиохијске патријаршије (као грађанима Сирије клирицима Антиохијске цркве није могуће доћи у Израел, те их је заступао Митрополит из Јордана, који иначе припада Јерусалимској цркви). Митрополит смоленски Кирил је пренио поруку Патријарха руског Алексија, Архиепископ олтенијски Нифонт говорио је у име Румунске цркве, Митрополит Варне Кирил у име Бугарске, а Епископ зугдидски и цаишки Герасим у име Грузинске цркве. Митрополит лимасолски Атанасије поздравио је у име Кипарске архиепископије, лично Архиепископ атински Христодул у име Грчке православне цркве, Митрополит бератски Игнатије у име Албанске, Епископ бјалисточки и гдањски Јаков у име Пољске, а Архиепископ прашки Христофор у име Православне цркве Чешке и Словачке. По завршеним бесједама, које су узеле скоро два сата, окупљени су се упутили ка комплексу Нотр-Дам, гдје је уприличен ручак.
У име Патријарха Павла и Српске православне цркве, новоустоличеног Патријарха јерусалимског Теофила III поздравио је Епископ шумадијски Јован, и предао Блажењејшем на дар икону Мајке Божије. Владика Јован је пожелио Његовом Блаженству многе године на трону, мудрост у управљању Сионском црквом и нагласио посебну везаност Православне српске цркве и српског народа за Свету Земљу, којом ће нови Патријарх да пастирствује. У истом духу је разговор настављан сутрадан, када је Патријарх Теофил примио Митрополита Амфилохија и Владику Јована у опроштајну посјету. У изузетно срдачном сусрету, Патријарх је нагласио своју посебну наклоност српском многострадалном народу, али и нарочито поштовање према богословском насљеђу преподобног оца Јустина Ћелијског и његовим плодоносним изданцима. Патријарх је ове дане искористио да се темељито информише о стању у коме се тренутно налазе Српска црква и српски народ, поготово што се само седмицу дана раније два пута састао са Предсједником Србије г. Борисом Тадићем.
Митрополит Амфилохије и Владика Јован су се потом срели са Архиепископом Аристархом, главним секретаром Јерусалимске патријаршије и обишли новообновљену зграду патријаршијске библиотеке, која садржи велики број српскословенских рукописа, које су својевремено описали Видосава Недомачки и Димитрије Богдановић. У поподневним часовима, српска делегација је праћена оцем Макаријем Мавројанакисом, који је иначе цијело вријеме био уз српске епископе, обишла Мртво море и манастир Светог Герасима Јорданског, да би се увече вратила у отаџбину.
У четвртак су Патријарха Теофила III посјетили г. Душан Антељ у име Владе Републике Српске (премијер Букејлевић је са остатком делегације отишао из Израела у сриједу) и г. Арије Ливне, представник Републике Српске у Израелу и изасланик Свјетског јеврејског конгреса за земље бивше Југославије. Душан Антељ је Блажењејшем предао славску свијећу и фотографију „Тополе ужаса“, символа јасеновачког страдања, док је г. Ливне замолио Патријарха да он, као духовно лице и посебан фактор стабилности, учини све што може да два сукобљена народа, Јевреји и Палестинци, нађу мир.
Г. Антељ је потом посјетио Меморијални центар холокауста Јад Вашем (делегација Српске је била у званичној посјети у уторак послије устоличења), гдје се састао са Рахилом Бад-Каплан, задуженом за образовање о холокаусту у Европи и посјетио Међународну школу за образовање о холокаусту. У суботу министар је са војним аташеом Србије и Црне Горе г. Томиславом Ђурином посјетио Витлејем и манастир Светог Саве Освећеног, гдје је остао за празник Светих Апостола Филипа и Григорија Паламе, а духовнику манастира, архимандриту Евдокиму, предао икону Светог Саве Српског, иконописану у Петропавловском манастиру код Требиња.
Празнично и радосно расположење које је владало у Светој Земљи ове седмице посвједочило је суштински опит Цркве Јерусалима и васколике Цркве Православне: „Испражњени Гроб Господњи, од кога је засијала нова свјетлост Васкрсења Христовог, која је обновила васељену.“ Многобројни изасланици на устоличењу Патријарха Теофила III су, дошавши у Свету Земљу, стали у апостолске стопе и вративши се својим отаџбинама, разнијели по свијету ништа мање него прву поруку Јерусалима, поруку Васкрсења Оваплоћеног Логоса Божијег, једну и исту у вијекове.
Јеромонах Јован (Ћулибрк) |
