Сабор за Косово и Метохију

У свечаној сали Дома синдиката у Београду, у организацији Сабора српске омладине, 19. новембра, организована је Духовна академија посвећена Косову и Метохији. О Косову и Метохији говорили су умировљени Владика захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, Епископ липљански Теодосије (кога је Свети архијерејски синод СПЦ одабрао као представника СПЦ у дипломатским преговорима за Косово и Метохију), председник Координационог центра за Косово и Метохију у влади Републике Србије Санда Рашковић-Ивић, председник канцеларије Светог архијерејског синода СПЦ за Косово и Метохију јеромонах Иринеј Добријевић, представници удружења чланова Сабора српске омладине и представници Срба са Косова и Метохије. У програму Духовне академије наступила су деца са Косова и Метохије из КУД-а Крива Река из Косовске Каменице и глумица Ивана Жигон.

Присутнима се прво обратио Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије речима: „Косово је било, јесте и остаће српско распеће. По песниковим речима, ’Косово је најскупља српска реч'. Крст је велико понижење. Нема ту никакве патетике. Крст јесте велико понижење, али је и нада и светлост Васкрсења. Косово је велико светилиште, камен темељац српске историје. Камен темељац свега доброг, узвишеног и трајног. Косовска жртва траје од кнеза Лазара кроз векове и Бог нам је дао прилику да се према њој односимо и нешто учинимо. Ми се речима псалмопојца Давида за Косово везујемо: „Ако те заборавим Косово, нека ме заборави десница моја“. Данас наше уништене светиње, данашња косовска жртва, данашње распето Косово окупља и обједињује све. Ми хришћани увек имамо наду, крст који је и распеће и понижење, али и слава и Васкрс. Ми данас на Косову видимо обоје када уз војничку пратњу највеће силе на свету обилазимо наш понижени, у жицу затворени народ који има наде и наше светиње које сијају као сунце, сијају јаче него икада. Наше светиње сијају више него икада после Косовске битке. Када дођем у Пећку Патријаршију, у Дечане, осећам се као у Јерусалиму, на Синају, на гробу Христовом. Залечимо и прославимо косовске ране и њихову дубоку везу са ранама Христовим“.

Санда Рашковић-Ивић је говорила о значају Косова и Метохије за српски народ, као и о плану Владе за предстојеће преговоре о статусу јужне покрајине. „Косово, које је добило име по малој црној птици кос и Метохија, од речи метох-манастирски посед, јесте колевка српске државности и староставни завичај, седиште Српске патријаршије, наша духовна вертикала, мит дубокохришћански, Царство небеско. Ви боље од мене знате шта је Косово за српски народ. Данас на Косову и Метохији живи 142.000 Срба, 1.500.000 Албанаца, а за време рата који је трајао 78 дана протерано је 230.000 Срба, док су се протерани Албанци вратили у знатно већем броју, рекла је госпођа Рашковић-Ивић. Влада Србије ослањаће се у предстојећим преговорима на Међународно право и Резолуцију 1244 из јуна 1999, којом се нашој земљи гарантује територијални интегритет и државни суверенитет и где се ниједном не помиње независност и самоопредељење народа. Наша влада водиће се и Хелсиншким завршним актом о непроменљивости граница. „Србе ван граница Србије и Црне Горе нико није питао шта хоће, а ко треба да пита Албанце?", рекла је Санда Рашковић-Ивић. План Владе Србије почива на децентрализацији и расподели власти на локалном нивоу. Влада ће се залагати да српских општина буде 15, а не 10, колико их је данас. Санда Рашковић-Ивић пренела је присутнима утиске са разговора које је водила у Вашингтону и где су Американци, заговорници приватне својине, како је рекла, јако добро разумели да је на Косову и Метохији 62 посто земље према катастру српска земља и да је 17000 станова отето од Срба, и сада је у албанским рукама. На Косову има лигнита за 200 година унапред, а то су Американци као стручњаци за економију добро разумели. О свим шпекулацијама и заменама које Албанци нуде, гђа Рашковић-Ивић је рекла: „Они би да мењају српско за српско, а ми на то не можемо да пристанемо“.

Санда Рашковић-Ивић се осврнула и на притиске којима је Међународна заједница изложила нашу земљу, а који се тичу права националних мањина, рекавши: „Нико не пита за Србе на Косову и Метохији, а пита за мањине“. Данас је Косово једно криминално друштво, што је у разговору са госпођом Рашковић-Ивић потврдио Бери Флечер из управе УНМИК-а: „Сваки пут када ухватимо мафијаша, он се увије у албанску заставу и онда имамо демонстрације на улицама. Ово друштво није повезано са криминалом, него почива на њему“. У последњих 6 година на Косову и Метохији подигнуто је 211 џамија, а срушено 150 цркава, нагласила је Санда Рашковић-Ивић. САД и земље ЕУ требало би да размисле јер „бела ал каида“ може закуцати и на њихова врата. „Косово није само 12,1 посто наше географије, и ми зато морамо на преговоре. Морамо на преговоре да би нас се неко сећао. Не на Лазарево жртвовање“.

„Где год се налазим, свуда је Косово“, речи су којима се обратио присутнима Епископ липљански Теодосије. „Ми треба да живимо Косово и да тамо опстанемо. На Косову су мошти св. Стефана Дечанског и јерараха цркве наше у Пећкој патријаршији. То је непроцењив духовни и културни капитал. Када у Дечане дођу западни политичари, који неће ни да се поклоне кад улазе у храм, увек се питају шта смо то ми Срби били, а шта смо данас, када је народ у крви и сузама напустио Косово и Метохију. Одговорим да смо били један славни народ и поносимо се тиме, а да то што су Срби били, они су и данас, као и ова светиња. Кажем да се нису променили. Одведем их у иконописну радионицу, где монаси сликају фреске исто као што су чинили и у доба краља Стефана Дечанског. Ми смо на Косову и Метохији оно што су наше светиње. Обнова наших светиња је обнова нашег бића“. Владика Теодосије је испричао и једну успомену из рата 1999: „Гледао сам како народ страда. Страдали су и Срби и Албанци. Рат је такав. Сви страдају. Један стари Албанац дошао је и пољубио ми руку, рекавши: ’Ви монаси сте у овом рату положили испит’. И те речи су ми највећи спомен и као човеку, и као монаху, и као владики“.

Вера у Васкрс Косова

„Долазим из Тиране, где сам разговарао са јерарсима Албанске православне цркве“, рекао је јеромонах Иринеј Добријевић, председник канцеларије СПЦ за Косово и Метохију, „који су ми рекли да је у време Енвер Хоџине Албаније било прогона православних свештеника, а да данас Православна црква васкрсава у Албанији. Тако и ми можемо да васкрснемо Косово ако у то верујемо и то желимо“.

Александар Антић и Јелена Ничић, петнаестогодишњаци из Косовске Каменице, пристају на разговор само уз дозволу кореографа. Никад нису сигурни са ким треба разговарати. Ипак живе на Косову, а тамо влада неповерење и страх: „Аутобус нас вози до школе. Плашимо се, али смо се највише плашили 17. марта. Овде у Београду је лепо и мирно. Људи слободно шетају. Ми морамо да останемо тамо одакле смо. Ми немамо где да побегнемо. То је наша земља“.

Једанаестогодишња Теодора Дружетић рецитовањем је отворила Духовну Академију. Каже да јој је циљ да стиховима „уђе у главу политичарима, да мало промисле“.

Директно са аеродрома из Москве је стигап владика Атанасије Јевтић. Сви присутни жељно су очекивали владику који је још 80-тих година прошлог века говорио о проблемима косовских Срба и написао књигу Од Косова до Јадовна, упозоравајући на страдања о којима нико није јавно говорио. Владика Атанасије је рекао: „Ми смо камени народ, који је од камена саздан као и црква. Страдање Косова није од пре 30 или 50 година, већ траје вековима“. Владика је говорио и о томе како су током Другог светског рата партизани наоружавали Албанце и како је Србима 1945. био забрањен повратак на Косово и Метохију, а да је 1974. од Срба било испражњено 600 насеља. Али да ће се Срби вратити, као што су се и Јевреји вратили у Јерусалим. Владика Атанасије означио је завршетак Духовне академије речима љубави и наде, окружен децом којој је делио поклоне и заједно са њима отпевао Јечам жела Косовка девојка. Заједно са њима, певала је цела сала.