У интервалу од 11–15. новембра 2005. год. студенти четврте године Православног богословског факултета Универзитета у Београду су залагањем, трудом и благословом свог професора, протојереја др Драгомира Санда, провели студијско путовање у Хрватској, у оквиру предмета Педагогика са методиком наставе, чији је професор горепоменути прота Драгомир. Заједно са њим, студентима је учињена посебна радост да са њима пође и асистент из предмета Литургика, г. Србољуб Убипариповић.
Као своје прво одредиште, студенти су имали град Загреб и тамошњу српску православну Црквену општину. У раним јутарњим часовима су дочекани од стране проте Маринка Јуретића и проте Миленка Поповића, архијерејског намесника загребачког. Обојица су говорили о животу Српске православне цркве на тим просторима. Студентима је показан некадашњи комплекс који је Црква поседовала, а од којег данас има око 80%. Посебно задовољство студентима је приређено обилажењем библиотеке и музеја. Музеј поседује плаштаницу из 1530. године, која је покривала гроб Св. Саве у манастиру Милешеви, пре него што му је тело спаљено. Сем тога, музеј изобилује мноштвом руских икона из 17-ог и 18-ог века, штампаном привилегијом царице Марије Терезије, гробом Христовим из 1750. године (овај гроб се налазио у Вараждинској цркви). Сам град Вараждин је био главни град Хрватске у Аустро-угарско време. Тада је бројао више становника српске националности него Загреб. Сада је ситуација другачија. По речима проте Миленка, Загреб има 19.000 Срба, што је свега 12% од оног броја, колико су Срби чинили пре рата. Но, и поред смутњи времена, рекло би се оштрице зуба времена, литургијски и уопште живот Српске православне цркве је на завидном нивоу. Тим пре што је ове године отворена Прва православна гимназија. Она је нови Сион овом граду. По речима директора и професора ове школе, о. Милана Топића, председник владе Хрватске је у недавном гостовању, које је уприличио делегатима чланица земаља ЕУ, управо као прво показао ову установу. О. Милан је додао да је и раније било покушаја да се отворе овакве школе, рецимо у Аустралији, али безуспешно. Гимназија у Загребу функционише по узору на руске православне гимназије (Москва има 180 таквих). Додуше, наставни план и програм је морао да буде укалупљен у државни, те Црква себе уграђује као специфичност ове школе са око 35% укупног наставног плана. Најважније, настава се изводи на српском језику, ту је и веронаука, учење црквенословенског језика, црквеног певања и хор, као и додатни часови енглеског језика итд. Школовање је бесплатно. Своју посету Црквеној општини студенти су завршили молитвеним сабрањем и учешћем на јутарњем богослужењу у саборном храму Светог Преображења у Загребу. На крају, уз указано гостопримство, свештенство је упутило на потребу за већим бројем свештенослужитеља и других у служби Цркве на том, ни по чему лаком поднебљу. Посебно не за живот и мисију Цркве.
Након извесног времена и пређеног пута, студенти су се поклонили светињи манастира Гомирја. Манастир је у горњокарловачкој епархији. То је најзападнији манастир Српске православне цркве, о коме сведочи спомен из 1697. год. Из речи игумана манастира, о. Михаила, сазнајемо да манастир није ктиторска црква, већ она коју је сазидао народ предвођен шесторицом монаха. Њих је аустро-угарски генерал Иван Ленковић довео из Турских страна. Тако су на просторима села Гомирја, Моравице и Врбовског сви заједно започели своју крсно-васкрсну традицију.
Истог дана студенти су допутовали у манастир Крку. Сутрадан, у недељу, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије је служио свету архијерејску Литургију и рукоположио ђакона Владу Благојевића, апсолвента Богословског факултета у Београду, у чин презвитера. Владика Фотије је у својој надахнутој беседи посебно нагласио крст и страдање као темељ Православља. Говорио је о свеукупном страдању, како народа у том крају, тако и по целом свету. Позивајући се на мноштво св. Отаца, владика је додао, да тамо где је Дух Свети, тамо је и страдање. Перспектива страдалништва и жртвеног сведочења је једино опредељење које један свештенослужитељ треба да има, додао је владика. Своју беседу Преосвећени је закључио јеванђеоским речима о томе да наша вера не буде само на устима и у мртвом слову закона, већ у срцу и делима.
Наредна два дана су била посвећена студентима. Упознавајући се са практичном применом богословља, они су имали благослов владике Фотија да одрже наставу у богословији Св. Три Јерарха у Крки. Било би оскудно да се каже да је то била само јединствена прилика да студенти, као и ђаци, имају једно такво искуство. Штавише, открила се нова тајна Цркве, тајна васпитавања у њој. Поучавање и васпитавање у Цркви лежи у њеном темељу. То отворено и јасно објашњава професор Сандо, рекавши да је катихетика, а самим тим и педагогика са методиком, управо та која прожима све друге, како богословске, тако и небогословске предмете. Студенти су се у то несумњиво уверили. Применивши у свом животу речи заповести Господње да науче све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, млади богослови су искористили прилику да свој досадашњи богословски опит пренесу достојно и млађим генерацијама. Тиме су се удостојили још једног начина живота у Цркви, а пре свега удостојили су се да на можда неочекиван, за ту врсту специјализован начин, себе најбоље изразе у Цркви и као Црква. Кроз плејаду предмета које су предавали показали су, пре свега, да у годинама и времену у коме се налазе, своју веру слободно и што је важније, одговорно сведоче. Богословље заправо и јесте одговорност пред Богом и људима. То је одговорност пред Словом Божјим, које се да учити, изучавати и предавати. Схвативши тај призив, студенти су показали сигуран темељ будућег и надасве васкрсног живота за богословско образовање у крилу своје Цркве. Тиме су изразили и благодарност на жртви свог професора, асистента, декана и других професора Факултета на организацији овог путовања. Такође, владика Фотије, као ректор, са осталим професорима Богословије, то исто је потврдио. Коначно, стадо Христово, ђаци ове богословске школе и јединственог духовно-културног епицентра овога простора, схватили су своје место у Цркви суштински и свим срцем. Током ова два дана, у поподневним часовима, студенти су обишли ман. Крупу (задужбину краља Милутина) и манастир Драговић (првобитно саграђен 1395.), чији се остаци и данас виде у вештачком акумулационом језеру, недалеко од места где се налази данашњи манастир. Овај манастир је на путу за Сплит. Стигло се и до овог древног града. Његова лепота се, сигурно је, да реконструисати као непресушни извор наше државне и црквене историје.
У древној Литургији св. ап. Јакова, у анафори, свештеник изговара: „Горе имајмо ум и срца“. Заиста, само тако можемо да постанемо синови Божји. У контексту наше теме то се и те како показало централним и превасходним. Васпитавање-сведочење-страдање, три стварности у једној - Црква. Без обзира од које се кренуло, ниједна не сме да се изостави. Ако једна недостаје, друге две немају важност.
Верујемо да ће сврха овог путовања и будуће генерације студената позивати на слободу. И то на слободу са одговорношћу.
Никола В. Баловић |
