Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем и протојерејем Савом Б. Јовићем, главним секретаром Светог архијерејског синода, примио је 25. новембра у Патријаршијском двору у Београду г. Мартија Ахтисарија, специјалног изасланика генералног секретара Уједињених нација за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије, заједно са његовим замеником г. Албертом Роханом и сарадницима.
Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем и протојерејем Савом Б. Јовићем, главним секретаром Светог архијерејског синода, примио је 25. новембра у Патријаршијском двору у Београду г. Мартија Ахтисарија, специјалног изасланика генералног секретара Уједињених нација за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије, заједно са његовим замеником г. Албертом Роханом и сарадницима.
Његова Светост је предочио високим гостима да је као епископ провео 34 године на Косову и Метохији и да добро познаје тамошње прилике. Подсетио их је, такође, на велики, у савременом свету незабележен, прогон око 250.000 православних Срба и припадника етничких мањина, и уништавање 115 цркава и манастира, и то од 1999. године, од када је јужна српска покрајина под заштитом међународних снага. То је највеће етничког чишћење извршено „у миру“ у целој савременој светској историји. Ипак, највећа и ненадокнадива трагедија за све јесте губитак великог броја људских живота. „Сада се надамо да ће међународна заједница, заједно са Србима и Албанцима учинити све што треба да се мир коначно врати и на Косово и Метохију. Важно је да се г. Ахтисари и његови сарадници подробно упознају са правим стањем ствари на терену, и да у том циљу разговарају са Албанцима, са Србима и са припадницима мањинских заједница“, нагласио је патријарх Павле. „Ми се молимо Богу за мир и да то што је снашло нас не снађе ниједан други народ на свету. Молимо се Богу за мир, правду и слободу за све, за Србе, за Албанце и све друге подједнако. Надамо се да сте и ви овде као људи добре воље, који ће помоћи да се успоставе мир, правда и слобода“.
Господин Ахтисари је упознао патријарха и представнике Српске православне цркве да је, заједно са сарадницима од генералног секретара Уједињених нација добио мандат да води преговоре о будућем статусу покрајине. У том циљу се, поред албанских првака, у манастиру Високи Дечани већ сусрео са Преосвећеним Епископом липљанским г. Теодосијем и лично се уверио у како тешким условима, под неопходном војном заштитом италијанских војника, чак и без праве слободе кретања, живи тамошња монашка заједница. „Наша је намера да, у сарадњи са вођством УНМИК-а, отворимо тамошње друштво, како би све заједнице могле да живе слободно. Мој утисак је да је манастир Дечани једно место које је преживело, једини позитиван пример у садашњој ситуацији. Налог и инструкције Генералног секретара Уједињених нација, као и земаља ангажованих у Контакт-групи су да се обезбеди заштита свих заједница и културног наслеђа. У томе видим и велики допринос који треба да да Српска православна црква и Ви лично, с обзиром на огроман утицај који имате на народ. Посете Приштини и Београду и разговори које водимо овога пута су наш први покушај да ухватимо корак са проблемом.“
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је, у краћим цртама, упознао г. Ахтисарија са свеукупно трагичном историјом простора Косова и Метохије, још од сеоба православног живља из времена отоманске владавине и непрекидним сукобима који трају вековима. Касније, за време Другог светског рата и окупације, са Косова и Метохије је протерано око 250.000 Срба и припадника мањина, а за време комунистичке владавине око 150.000. Паљењем Пећке Патријаршије, 1981. године, означено је ново буђење албанског шовинизма и намере да етнички очисте Косово и Метохију, нагласио је митрополит Амфилохије. „Уколико Косово и Метохија постану независни, нема никакве сумње да ће се са Србима и древном хришћанском културом догодити катастрофа истоветна оној коју су доживели Грци и њихова култура у Малој Азији, после Првог светског рата. Стога Ваш задатак није нимало лак. Јасно је да међународне снаге не могу остати вечно на овом подручју, али међународна заједница мора наћи начин да се прогнаници врате у своје домове. Повратак избеглица је не само превасходно питање омогућавања основних људских права и хуманости, него и услов опстанка светиња. Неопходно је заштитити наше древне цркве и манастире: Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку и друге, по моделу заштитних зона, као око манастира Дечани, али светиње постоје због народа, и ако нема народа око њих оне ће и са заштитом пропасти. Због тога је питање повратка избеглица посебно важно. У том смислу, Ви имате пуну подршку Српске православне цркве за обављање тако тешког и одговорног задатка. Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и њена пуна имплементација могу допринети изналажењу модела за будући статус Косова и Метохије. То решење је једино реално и може донети мир не само Косову и Метохији и Србији, него читавом Балкану.
На крају разговора, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је г. Ахтисарију уручио текст Поруке Светог архијерејског сабора поводом разговора о статусу Косова и Метохије и Меморандума Светог архијерејског сабора о Косову и Метохији, као званична документа и ставове Српске православне цркве о том питању.
Марти Ахтисари у манастиру Високи Дечaни
Специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација за преговоре о статусу Косова и Метохије, г. Марти Ахтисари, посетио је 22. новембра са сарадницима манастир Високи Дечани и разговарао са Преосвећеним Епископом Теодосијем и протосинђелом Савом (Јањићем). Као потпредседник Косовско-метохијског одбора СПЦ и представник Српске цркве за обнову порушених храмова на Косову и Метохији, владика Теодосије је упознао специјалног изасланика са тешком ситуацијом у којој СПЦ и њен верни народ живе на Косову и Метохији протеклих шест година.
„Поред институционалне правне и имовинске заштите нашег народа на Косову и Метохији и повратка прогнаних, Црква је витално заинтересована за трајну заштиту својих светиња: манастира, храмова и културне баштине. Ове православне хришћанске светиње вековима су, и у најтежа времена, верни чувари и сведоци духовног и културног идентитета српског народа на Косову и Метохији, и као такви морају бити сачувани за будућност“, нагласио је владика Теодосије упознајући г. Ахтисарија са одлукама недавно завршеног Светог архијерејског сабора СПЦ који је првенствено био посвећен ситуацији на Косову и Метохији.
Свети архијерејски сабор СПЦ је, између осталог, подржао посебну врсту заштите манастира стварањем заштитних зона са међународним војним присуством, уз конкретне међународне гаранције за несметан живот монашких заједница.
Протосинђел Сава је предочио специјалном известиоцу потресне чињенице о уништењу 150 православних цркава и манастира у Покрајини, напомињући да се акти насиља над православним светињама и даље настављају. Он је нагласио да је дугорочно очување православних светиња један од кључних фактора за живот српске заједнице на Косову и Метохији, чији опстанак истовремено посебно мора институционално бити решен у склопу преговора.
На крају састанка, владика Теодосије је изразио задовољство због ове посете једном од најзначајнијих манастира Српске православне цркве на овим просторима, рекавши да овај гест г. Ахтисарија представља значајан показатељ колико је заштита српског народа и његове духовне и културне баштине важно питање у предстојећим разговорима о будућности Косова и Метохије.
После одласка г. Ахтисарија, владика Теодосије је одговарао на питања већег броја новинара који су се окупили испред конака дечанског манастира и изнео основне ставове које је пренео специјалном изасланику за преговоре.
Владика Теодосије је објаснио новинарима да није разговарано о политичким формама будућег статуса Косова и Метохије, јер то није ни био циљ посете, пошто ће г. Ахтисари о том питању посебно разговарати са одговорним политичким представницима у Београду и на Косову и Метохији. |
