Zaštititi narod, crkve i manastire

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, zajedno sa Njegovim Visokopreosveštenstvom Mitropolitom crnogorsko-primorskim g. Amfilohijem, Njegovim Preosveštenstvom Episkopom budimljansko-nikšićkim g. Joanikijem i protojerejem Savom B. Jovićem, glavnim sekretarom Svetog arhijerejskog sinoda, primio je 25. novembra u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu g. Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, zajedno sa njegovim zamenikom g. Albertom Rohanom i saradnicima.

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, zajedno sa Njegovim Visokopreosveštenstvom Mitropolitom crnogorsko-primorskim g. Amfilohijem, Njegovim Preosveštenstvom Episkopom budimljansko-nikšićkim g. Joanikijem i protojerejem Savom B. Jovićem, glavnim sekretarom Svetog arhijerejskog sinoda, primio je 25. novembra u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu g. Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, zajedno sa njegovim zamenikom g. Albertom Rohanom i saradnicima.

Njegova Svetost je predočio visokim gostima da je kao episkop proveo 34 godine na Kosovu i Metohiji i da dobro poznaje tamošnje prilike. Podsetio ih je, takođe, na veliki, u savremenom svetu nezabeležen, progon oko 250.000 pravoslavnih Srba i pripadnika etničkih manjina, i uništavanje 115 crkava i manastira, i to od 1999. godine, od kada je južna srpska pokrajina pod zaštitom međunarodnih snaga. To je najveće etničkog čišćenje izvršeno „u miru“ u celoj savremenoj svetskoj istoriji. Ipak, najveća i nenadoknadiva tragedija za sve jeste gubitak velikog broja ljudskih života. „Sada se nadamo da će međunarodna zajednica, zajedno sa Srbima i Albancima učiniti sve što treba da se mir konačno vrati i na Kosovo i Metohiju. Važno je da se g. Ahtisari i njegovi saradnici podrobno upoznaju sa pravim stanjem stvari na terenu, i da u tom cilju razgovaraju sa Albancima, sa Srbima i sa pripadnicima manjinskih zajednica“, naglasio je patrijarh Pavle. „Mi se molimo Bogu za mir i da to što je snašlo nas ne snađe nijedan drugi narod na svetu. Molimo se Bogu za mir, pravdu i slobodu za sve, za Srbe, za Albance i sve druge podjednako. Nadamo se da ste i vi ovde kao ljudi dobre volje, koji će pomoći da se uspostave mir, pravda i sloboda“.

Gospodin Ahtisari je upoznao patrijarha i predstavnike Srpske pravoslavne crkve da je, zajedno sa saradnicima od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija dobio mandat da vodi pregovore o budućem statusu pokrajine. U tom cilju se, pored albanskih prvaka, u manastiru Visoki Dečani već susreo sa Preosvećenim Episkopom lipljanskim g. Teodosijem i lično se uverio u kako teškim uslovima, pod neophodnom vojnom zaštitom italijanskih vojnika, čak i bez prave slobode kretanja, živi tamošnja monaška zajednica. „Naša je namera da, u saradnji sa vođstvom UNMIK-a, otvorimo tamošnje društvo, kako bi sve zajednice mogle da žive slobodno. Moj utisak je da je manastir Dečani jedno mesto koje je preživelo, jedini pozitivan primer u sadašnjoj situaciji. Nalog i instrukcije Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, kao i zemalja angažovanih u Kontakt-grupi su da se obezbedi zaštita svih zajednica i kulturnog nasleđa. U tome vidim i veliki doprinos koji treba da da Srpska pravoslavna crkva i Vi lično, s obzirom na ogroman uticaj koji imate na narod. Posete Prištini i Beogradu i razgovori koje vodimo ovoga puta su naš prvi pokušaj da uhvatimo korak sa problemom.“

Visokopreosvećeni Mitropolit g. Amfilohije je, u kraćim crtama, upoznao g. Ahtisarija sa sveukupno tragičnom istorijom prostora Kosova i Metohije, još od seoba pravoslavnog življa iz vremena otomanske vladavine i neprekidnim sukobima koji traju vekovima. Kasnije, za vreme Drugog svetskog rata i okupacije, sa Kosova i Metohije je proterano oko 250.000 Srba i pripadnika manjina, a za vreme komunističke vladavine oko 150.000. Paljenjem Pećke Patrijaršije, 1981. godine, označeno je novo buđenje albanskog šovinizma i namere da etnički očiste Kosovo i Metohiju, naglasio je mitropolit Amfilohije. „Ukoliko Kosovo i Metohija postanu nezavisni, nema nikakve sumnje da će se sa Srbima i drevnom hrišćanskom kulturom dogoditi katastrofa istovetna onoj koju su doživeli Grci i njihova kultura u Maloj Aziji, posle Prvog svetskog rata. Stoga Vaš zadatak nije nimalo lak. Jasno je da međunarodne snage ne mogu ostati večno na ovom području, ali međunarodna zajednica mora naći način da se prognanici vrate u svoje domove. Povratak izbeglica je ne samo prevashodno pitanje omogućavanja osnovnih ljudskih prava i humanosti, nego i uslov opstanka svetinja. Neophodno je zaštititi naše drevne crkve i manastire: Pećku Patrijaršiju, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku i druge, po modelu zaštitnih zona, kao oko manastira Dečani, ali svetinje postoje zbog naroda, i ako nema naroda oko njih one će i sa zaštitom propasti. Zbog toga je pitanje povratka izbeglica posebno važno. U tom smislu, Vi imate punu podršku Srpske pravoslavne crkve za obavljanje tako teškog i odgovornog zadatka. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i njena puna implementacija mogu doprineti iznalaženju modela za budući status Kosova i Metohije. To rešenje je jedino realno i može doneti mir ne samo Kosovu i Metohiji i Srbiji, nego čitavom Balkanu.

Na kraju razgovora, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je g. Ahtisariju uručio tekst Poruke Svetog arhijerejskog sabora povodom razgovora o statusu Kosova i Metohije i Memoranduma Svetog arhijerejskog sabora o Kosovu i Metohiji, kao zvanična dokumenta i stavove Srpske pravoslavne crkve o tom pitanju.  

Marti Ahtisari u manastiru Visoki Dečani

Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova i Metohije, g. Marti Ahtisari, posetio je 22. novembra sa saradnicima manastir Visoki Dečani i razgovarao sa Preosvećenim Episkopom Teodosijem i protosinđelom Savom (Janjićem). Kao potpredsednik Kosovsko-metohijskog odbora SPC i predstavnik Srpske crkve za obnovu porušenih hramova na Kosovu i Metohiji, vladika Teodosije je upoznao specijalnog izaslanika sa teškom situacijom u kojoj SPC i njen verni narod žive na Kosovu i Metohiji proteklih šest godina.

„Pored institucionalne pravne i imovinske zaštite našeg naroda na Kosovu i Metohiji i povratka prognanih, Crkva je vitalno zainteresovana za trajnu zaštitu svojih svetinja: manastira, hramova i kulturne baštine. Ove pravoslavne hrišćanske svetinje vekovima su, i u najteža vremena, verni čuvari i svedoci duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i kao takvi moraju biti sačuvani za budućnost“, naglasio je vladika Teodosije upoznajući g. Ahtisarija sa odlukama nedavno završenog Svetog arhijerejskog sabora SPC koji je prvenstveno bio posvećen situaciji na Kosovu i Metohiji.

Sveti arhijerejski sabor SPC je, između ostalog, podržao posebnu vrstu zaštite manastira stvaranjem zaštitnih zona sa međunarodnim vojnim prisustvom, uz konkretne međunarodne garancije za nesmetan život monaških zajednica.

Protosinđel Sava je predočio specijalnom izvestiocu potresne činjenice o uništenju 150 pravoslavnih crkava i manastira u Pokrajini, napominjući da se akti nasilja nad pravoslavnim svetinjama i dalje nastavljaju. On je naglasio da je dugoročno očuvanje pravoslavnih svetinja jedan od ključnih faktora za život srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, čiji opstanak istovremeno posebno mora institucionalno biti rešen u sklopu pregovora.

Na kraju sastanka, vladika Teodosije je izrazio zadovoljstvo zbog ove posete jednom od najznačajnijih manastira Srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima, rekavši da ovaj gest g. Ahtisarija predstavlja značajan pokazatelj koliko je zaštita srpskog naroda i njegove duhovne i kulturne baštine važno pitanje u predstojećim razgovorima o budućnosti Kosova i Metohije.

Posle odlaska g. Ahtisarija, vladika Teodosije je odgovarao na pitanja većeg broja novinara koji su se okupili ispred konaka dečanskog manastira i izneo osnovne stavove koje je preneo specijalnom izaslaniku za pregovore.

Vladika Teodosije je objasnio novinarima da nije razgovarano o političkim formama budućeg statusa Kosova i Metohije, jer to nije ni bio cilj posete, pošto će g. Ahtisari o tom pitanju posebno razgovarati sa odgovornim političkim predstavnicima u Beogradu i na Kosovu i Metohiji.