Једна од припремних седмица пред Велики пост зове се Недеља о блудном сину. Господ Исус Христос, који је имао обичај да своје слушаоце поучава причама, испричао је и причу о заблуделом сину коју је свети Лука сачувао у свом Јеванђељу (гл. 15,11-32). Прича говори о човеку који је имао два сина. На захтев млађег, поделио им је имање. Млађи син одлази у далеку земљу, троши свој иметак у распусном животу и, као пуки сиромах, бива принуђен да чува свиње код неког газде. „А кад дође себи, рече: колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади! Уставши, отићи ћу оцу својем, па ћу му рећи: оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих“ (ст. 17-19). Син стиже надомак родног дома, отац му радосно трчи у сусрет, а на синовљеву молбу да, макар и као најамник, буде примљен назад, отац наређује слугама (ст. 22): „Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге“ (ознаке синовског достојанства, прим. М. П.). опширније »

У Загребу је основана Српска православна гимназија, а прва генерација ђака ове године завршиће први разред. О идеји и потреби за оснивањем Православне гимназије, о животу Срба у Хрватској, о плану и програму Српске православне гимназије, разговарамо са јерејем Миланом Топићем, в.д. директором Српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. опширније »

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и Њиховим Преосвештенствима Епископом бачким г. Иринејем, Епископом шумадијским г. Јованом и викарним Епископом липљанским г. Теодосијем, примио је у Патријаршијском двору у Београду високу делегацију Владе Сједињених Америчких Држава, на челу са г. Френком Визнером, специјалним представником државног секретара за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије, и госпођом Розмари Декарло, замеником помоћника државног секретара. У разговору је учествовао и амбасадор г. Мајкл Полт. опширније »

У овом смутном времену, кад нам „хришћански“ Запад и „муслимански“ Исток намећу, као Цркви и народу, сваковрсна отуђења и одрођења од сопственог хришћанског, православног идентитета, појављују се и изнутра, од „зла домаћега“, невероватна извитоперења, усмерена првенствено на садашњост, али притом, да би била успешнија, прекрајају нам и „прошлост“. Јер, изменити карактер и идентитет једног народа није могуће ако му се не насрне и на веру, историју, културу, духовност, језик. опширније »

Манастир Крка, са црквом Светог Арханђела Михаила, налази се између Книна и Шибеника, три и по километра источно од Кистања, у кањону реке Крке по којој и носи име. Овај манастир подигла је Јелена, сестра цара Душана, удовица хрватског кнеза Младена II Шубића, господара Скрадина и Брибира. Било је то 1345. године. Предање говори да су манастир на овом месту подигли монаси који су дошли из Свете Земље, и то из манастира Светог Михаила, задужбине краља Милутина. Највеће заслуге при градњи манастира приписују се духовнику кнегиње Јелене, монаху Рувиму. опширније »

Да ли су нам и због чега важни велики национални јубилеји? Годишњица једног значајног историјског догађаја или личности за нас представља тачку ослонца у времену, поглед на пређени пут и разлог преиспитивања где смо сада. Јубилеји нам дају слику о историјском ходу једне нације, њеним највећим дометима и епохалним генијима. То је прилика да се погледамо у очи са најбољим из наше историје, да у огледалу моралних узора сагледамо властити живот. Јер сви наши велики историјски догађаји и знамените личности чине огромну збирку моралних образаца. опширније »

Северни део Косова и Метохије (од северне Митровице до границе са централном Србијом) Срби са Космета зову „мала Србија“ и ту, осим повремених диверзија (подметања експлозивних направа и искључивања струје), скоро да и нема организованог терористичког деловања. Људи су много опуштенији и смиренији и види се да је овде живот неупоредиво бољи него у енклавама. опширније »

Нова издања опширније »

Шта је смрт за оног ко је бесмртан? Шта ће бити са његовим џиновким мозгом након кратког споја до којег је довела смрт? Ко ће вечерас хранити голубове у Bryant Park-у? А сутра увече? Да ли то Жил Верн говори тихим гласом: „Све што један човек може да замисли, други могу да остваре“ (И. Хант и В. Дрејпер, Муња у његовим рукама-животна прича Николе Тесле) опширније »

Сваки разговор о борби и борењу може да се започне на више начина. Може са погледом на исток или запад, може са философском озбиљношћу или младалачком ужурбаношћу, може издалека или из непосредне близине. И без обзира на све ове могућности, место на коме се налазимо и светац који нас очекује, св. Димитрије, обавезују нас да изаберемо онај наш Источник, угао свих углова, и одатле, гледајући и унапред, али и уназад, започнемо разговор и промишљање на ову тему. опширније »

После посвећења за архиепископа у малоазијском градићу Никеји, Свети Сава долази у земљу где, са својим братом Стефаном, припрема организацију нове самосталне Архиепископије. Тада је предвиђено и стварање Будимљанске епархије. Њено седиште је било у цркви Светог Ђорђа, у близини средњовековног града Будимља. Ту ће бити седиште ове епархије кроз цели средњи век, па и дуго после пада старе српске државе. У самом почетку самосталног црквеног живота, на већини будућих катедралних храмова требало је извршити извесне архитектонске захвате да би се прилагодили потребама своје нове намене. Уз наос цркве дозидани су припрата, бочне куле, горњи делови наоса, олтарске апсиде, као и купола. опширније »

Да бисмо ову тему адекватно обрадили, потребно је да кренемо од неких етимолошких одредница које се односе на њу. Реч Еванђеље је једна од првих до које сваки православних хришћанин дође у почетку свог живота у Христу и једна од оних које га прате кроз цео живот. Ту реч су Срби преузели од својих кумова, Грка, у потпуности је прихватајући без измене. У старогрчком изворнику она је била у облику то евангелион и пре свега значила благу вест односно благовест. Иначе, веома је занимљиво да речи које имају префикс ев-, како у старогрчком тако и у новогрчком, имају неки позитиван квалитет и означавају нешто добро и лепо (евлогиа, евдокиа, евхаристиа...). Вероватно ће се неки од Вас запитати због чега у наслову стоји Блага вест Еванђеља - зар то није очит пример плеоназма? Ово додатно ствара забуну, јер се у црквеним проповедима често чује синтагма „еванђелска благовест“. Разлог за ово допунско наглашавање значења речи лежи управо у чињеници да је то данас нама страна реч и да је потребно што више нагласити њено право значење које се у овом случају поклапа са граматичким. опширније »

Еугенички покрет вуче порекло из раног 19. века и у великој мери се развијао под утицајем Френсиса Галтона у Великој Британији и Чарлса Девенпорта у САД. Ова два научника су охрабривала узгајање „пожељних“ и репродуктивну контролу „непожељних“ људи. Ова идеологија је у САД довела до појаве законски регулисане еугеничке стерилизације и праве маније за стварањем генетски напредније породице, а самим тим и друштва. Ситуација је у Европи била много страшнија. Хитлер је просто преузео ове идеје и сурово их применио у пракси путем масовне еутаназије „мање вредних“, стерилизације и гасних комора. Данас се суочавамо са модерним еугеничким покретом, наоружаним средствима за пренаталну селекцију и вештачким абортусима, као и генетским побољшањима и прикупљањима генетски здравих јајних ћелија и сперматозоида. опширније »

Ове године навршава се 280 година од почетка деловања сремскокарловачке Славенске школе Максима Суворова и увођења црквенословенског језика руске редакције у богослужење Српске цркве. За Србе је ово био изузетно важан културноисторијски догађај са далекосежним последицама: за саму Цркву то је била гаранција будућег очувања Православља на свим српским просторима, а за српску писану реч то је значило продужење њеног вишевековног постојања које се раније везивало за српску редакцију старословенског језика. Прелазак на нови варијетет сакралног и књижевног језика, који је на нашем терену био србизиран на плану фонетике и прозодије (изговора гласова и акцентуације), био је, нарочито у Београдско-карловачкој митрополији, окончан већ средином XVIII века, понајвише заслугом црквене јерархије, али и учитеља и васпитаника Суворовљевог (1726-1731) и училишта Емануила Козачинског (Славенско-латинска школа, 1733-1737). За нас је овај јубилеј повод да изнова сагледамо место црквенословенског језика у српској и култури других словенских народа. опширније »

Блажењејши Николај, Архиепископ прешовски и Митрополит чешких земаља и Словачке уснуо је у Господу 30. јануара 2006. године. Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је упутио телеграм саучешћа клиру и вернима Православне Цркве чешких земаља и Словачке. Молимо се Богу за покој његове племените душе, а свима вама да подари утеху у болу за великим јерархом Цркве Христове. опширније »

Актуелности из живота СПЦ опширније »

Занимљиви догађаји и вести из хришћанског света опширније »