Ове године навршава се 280 година од почетка деловања сремскокарловачке Славенске школе Максима Суворова и увођења црквенословенског језика руске редакције у богослужење Српске цркве. За Србе је ово био изузетно важан културноисторијски догађај са далекосежним последицама: за саму Цркву то је била гаранција будућег очувања Православља на свим српским просторима, а за српску писану реч то је значило продужење њеног вишевековног постојања које се раније везивало за српску редакцију старословенског језика. Прелазак на нови варијетет сакралног и књижевног језика, који је на нашем терену био србизиран на плану фонетике и прозодије (изговора гласова и акцентуације), био је, нарочито у Београдско-карловачкој митрополији, окончан већ средином XVIII века, понајвише заслугом црквене јерархије, али и учитеља и васпитаника Суворовљевог (1726-1731) и училишта Емануила Козачинског (Славенско-латинска школа, 1733-1737). За нас је овај јубилеј повод да изнова сагледамо место црквенословенског језика у српској и култури других словенских народа. опширније »