Да бисмо ову тему адекватно обрадили, потребно је да кренемо од неких етимолошких одредница које се односе на њу. Реч Еванђеље је једна од првих до које сваки православних хришћанин дође у почетку свог живота у Христу и једна од оних које га прате кроз цео живот. Ту реч су Срби преузели од својих кумова, Грка, у потпуности је прихватајући без измене. У старогрчком изворнику она је била у облику то евангелион и пре свега значила благу вест односно благовест. Иначе, веома је занимљиво да речи које имају префикс ев-, како у старогрчком тако и у новогрчком, имају неки позитиван квалитет и означавају нешто добро и лепо (евлогиа, евдокиа, евхаристиа...). Вероватно ће се неки од Вас запитати због чега у наслову стоји Блага вест Еванђеља - зар то није очит пример плеоназма? Ово додатно ствара забуну, јер се у црквеним проповедима често чује синтагма „еванђелска благовест“. Разлог за ово допунско наглашавање значења речи лежи управо у чињеници да је то данас нама страна реч и да је потребно што више нагласити њено право значење које се у овом случају поклапа са граматичким. опширније »