Манастир Крка, са црквом Светог Арханђела Михаила, налази се између Книна и Шибеника, три и по километра источно од Кистања, у кањону реке Крке по којој и носи име.
Овај манастир подигла је Јелена, сестра цара Душана, удовица хрватског кнеза Младена II Шубића, господара Скрадина и Брибира. Било је то 1345. године.
Предање говори да су манастир на овом месту подигли монаси који су дошли из Свете Земље, и то из манастира Светог Михаила, задужбине краља Милутина.
Највеће заслуге при градњи манастира приписују се духовнику кнегиње Јелене, монаху Рувиму.
Црква је правоугаоне основе, са кубетом и дугом припратом неправилног облика. Што се олтарског дела тиче, он је прошириван и остао је без полукружне апсиде. Испод олтара и лађе цркве налазе се староримске катакомбе са издуженим простором и гробовима у поду, а предање говори да је свети апостол Павле био у катакомбама и проповедао Христову науку. Испод јужног дела данашње велике цркве ослања се старија једнобродна црква, подигнута поред испоснице која сведочи да су се ту подвизавали монаси.
Педесетак година по изградњи, 1402. године, како стоји у запису изнад улаза, манастир је дограђен. Припрата је свакако најстарији део цркве.
У време турско-венецијанских ратова у XVII веку, манастир је био порушен и спаљен. После рата уследила је обнова манастира, тако да имамо олтар у садашњем облику из XVIII века. Иконостас је рађен из неједнаких делова, престолне иконе су рад непознатог италокритског мајстора, док су иконе из горње зоне донесене из Русије у XVIII веку.
Од свога оснивања, манастир Крка је био и остао духовни центар православних Срба у Далмацији. Манастир је живи сведок о духовном јединству Срба. Дабробосански митрополити Гаврило, Аксентије и Теодор администрирали су манастиром у XVI веку, а доцније су то чинили црногорски митрополити Сава Петровић и Свети Петар Цетињски у XVII и XVIII веку.
По благослову патријарха Пајсија Јањевца и дабробосанског митрополита Теодора, при манастиру Крки 1615. године основана је Богословија, као прва организована школа у Српској цркви.
Богословија ће радити до 1647. године, када ће монаси и ђаци пред турском најездом отићи у Задар, а у манастир ће се вратити три године доцније, 1650. године.
Поред главне цркве, манастир има и параклис Светог Саве који је подигао епископ далматински Стефан (Кнежевић), који је умро 1890. године и сахрањен је у овој својој задужбини.
Манастир Крка кроз дуге векове свога постојања стекао је веома импозантну манастирску ризницу која чува бројне драгоцености не само из српских крајева, већ и из Јерусалима, Свете Горе, Венеције и Царске Русије. Поменимо епитрахиљ Светог Саве са 33 светитељска лика, рађен у његово време, затим Октоих Божидара Вуковића, па књиге Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића на којима су написали посвету манастиру Крки.
Међу књигама треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “Сија Књига манастира Вилендара“. У цркви манастирској чувају се честице светитељских моштију: светог Трифуна, светог Харалампија, светог Николе и других.
У периоду после Другог светског рата, манастир Крка доживљава духовну обнову у време епископа Стефана Боце (1959-1978) и Николаја Мрђе (1978-1992). Данашња Богословија Света Три Јерарха основана је 1966. године, док је 1964. године отпочела као двогодишња школа старањем епископа Стефана. Залагањем владике Николаја подигнута је нова зграда Богословије. У току последњег рата 1991-1995. године манастир је прошао без великих оштећења. После „Олује“ од августа 1995 до 1998. године манастир Крка је остао напуштен, српски народ је прогнан, а његове светиње опљачкане, оскрнављене и уништене. Ово је једина епархија Српске православне цркве на подручју бивше Југославије која новембра месец 1996. године нема ниједно свештено лице.
Стање манастира описује извештај епископа далматинског Г. Лонгина од 14. маја 1997. године: “Храм, трпезарија са манастирским конаком, уз тремове и високи звоник, чине једну целину груписану око манастирске порте.
Манастирска капија оштећена. У храму све испретурано; двери отворене а на Часној трпези све ствари разбацане. У манастирском салону све у влази (зидови и плафон); намештај поломљен и испретуран. Све просторије у конаку демолиране и делом опљачкане. Стара манастирска Ризница проваљена и у тоталном нереду, са преосталим књигама и инвентаром на поду. Библиотека такође сва у хаосу и испретурана. У порти порушен споменик. На звонику испред капеле камени крст поломљен. Звоно на манастирској капији изрешетано мецима. У новој манастирској згради све испретурано и разбацано; у просторији капеле нема инвентара. Зграда Богословије такође оштећена и инвентар испретуран“.
Богословија, која је постојала од 1964. године, премештена је прво на Дивчибаре, а доцније у Србиње.
У запустели манастир Крку крајем 1998. године вратили су се млади монах Герасим, отац Доситеј и Михаило. Са њима је манастир поново оживео.
Године 1999. за епископа далматинског хиротонисан је јеромонах Фотије из манастира Ковиља, професор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима. За веома кратко време, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагању епископа Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки. За кратко време требало је оспособити зграду за живот ученика и за наставу. Сама зграда Богословије толико је била оштећена да су само зидови и кров били читави. Све је било уништено и однесено: није било ни прозора, ни врата, ни инсталација, а уништен је и систем за грејање.
Захваљујући помоћи Светог архијерејског синода и пријатеља Богословије, са успехом је припремљена зграда за тридесет ученика. Пре „Олује“ Богословија је имала 150 ученика, данас има око 60, што је знак наде за православне у Далмацији. |
