Занимљиви догађаји и вести из хришћанског света
Цариградска патријаршија
На позив председника Панаме и Мексика, Мартина Ториља и Винцента Фокса, као и мексичког православног митрополита Атинагоре, цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј посетио је Панаму и Мексико. У пратњи патријарха били су митрополит талинско-естонски Стефан и филаделфијски Мелитон. Дочек је био на државничком нивоу, а посета је имала изузетно богат програм. Извештачи су пренели да никада неки верски поглавар није тако срдачно поздрављен.
Пре поласка на пут, патријарх је на Фанару примио бугарског премијера С. Станишева и румунског премијера К. П. Тарићеануа на одвојене разговоре, размотривши с њима стање у светском Православљу. Такође је посетио бугарски храм светог Ђорђа у Једрену. Овим поводом из Бугарске су допутовали митрополит Галактион и директор Дирекције за вероисповести (на неки начин министар вера) Иван Желев и неколико стотина верника. Патријарх је посетио у Једрену бугарски и грчки конзулат.
У Измиру (некада Смирни) дошло је до демонстрација против патријарха Вартоломеја, организованих од националистичких и, како је речено, „ултраисламистичких“ кругова. Тражи се да се патријарх протера из земље и за то се намерава сакупити два милиона потписа. Патријаршија није овим поводом реаговала. Грчка влада је осудила демонстрације, истакавши да земља са толико нетолеранције, као што је Турска, не треба да рачуна на приступ европским интеграцијама.
Генерална скупштина ССЦ
Девета Генерална скупштина Светског Савета Цркава отпочела је 14. фебруара у јужнобразилском граду Порто Алегре. Учествује три хиљаде делегата из 340 православних, протестантских и англиканских цркава света, које укупно имају око 600 милиона верника. Највећа црква-чланица ове међухришћанске организације је Руска православна црква, за коју се сматра да има око 100 милиона верника. Ватикан је послао своје посматраче.
Мото скупа ССЦ је Твојом милошћу, о Боже, преображава се свет!
Теме овог скупа су: Привредна равноправност - глобализација, Хришћански идентитет и религијски плурализам, Млади људи превазилазе насиље, Јединство цркве, као и о Латинској Америци и екологији.
Конференцији, која ће трајати до 23. фебруара, присуствује и цариградски патријарх Вартоломеј, а обратиће јој се и председник Бразила Луис Ињацио Лула да Силва. Претходна, осма Генерална скупштина одржана је 1998. у Харареу.
Бугарска православна црква, после седмогодишњег одсуствовања, поново узима учешће у раду ССЦ, а на конференцији је представља митрополит Варне Кирил. Свети синод је у Софији, 9. априла 1998, донео одлуку о иступању, коју сада повлачи.
Јерусалимска патријаршија
Председник Израела Моше Кацев позвао је на пријем и разговоре поглаваре највећих цркава присутних у Светој Земљи. Позван је и новоизабрани патријарх Теофил, али само као „епископ“, а свргнути, претходни патријарх Иринеј у својству „патријарха“. Нови патријарх није отишао на пријем, а секретар Патријаршије, архиепископ Аристарх, изразио је велико чуђење и жаљење. На овим разговорима је уобичајено да се православни патријарх, у име свих хришћана, обрати председнику. Такође, међу православнима је наишло на негодовање што се латински јерусалимски патријарх Сабах, постављен од Ватикана, обраћао претходном патријарху као валидном. То је документовао атински лист Катимерини.
Канцеларија председника је саопштила да патријарх Теофил у Израелу још није признат, а да се тим питањем бави Врховни суд. Суд је већ морао да донесе одлуку, али дошло је до одуговлачења за које до сада није дато објашњење. Поглавару потребна признања од стране Краљевине Јордан и Палестинске самоуправе, уследила су одмах по његовом избору.
Статистика Свете Земље
Као што је уобичајено, у Израелу се почетком године саопштавају статистички подаци о становништву. Хришћана у земљи има 146.000, то чини 2,1 % популације. Поређења ради, њих је 1949. било 34.000 али то је чинило 2,9 % становништва.
Арапа хришћана има 119.000, а 27.000 се уселило из земаља бившег Совјетског Савеза, већином из Русије. Више хиљада их је пореклом из Пољске и Румуније.
У градовима живи 98 % хришћана. Припадници ниједне друге религије немају тако добро образовање, 66% има велику матуру (код Јевреја 56 %, а код муслимана и Друза 46 %).
Пљачка цркава у Албанији
Почетком фебруара наставило се пљачкање православних грчких цркава у Албанији. У месту Бумбулима, 90 километара јужно од Тиране, опљачкана је и оскрнављена црква саграђена 1785. године. Украдене иконе сматрају се врло вредним. Само неколико дана раније и храм у Либовскији, у истом региону, такође је проваљен. Након већег броја провала током последњих недеља, полиција ни у једном случају није ухапсила починиоце.
Председник Грчке, К. Папуљас упутио је на Панепирској конференцији посебну поруку Албанији. Подсетио је да су да су Грци који живе у Албанији „драгоцен део јелинизма“ и да се Атина о њима брине. Морају им се гарантовати сва права. Атински архиепископ Христодул је Епирцима с обе стране границе поручио да чувају своју православну традицију, јер без ње немају будућност. Представници Епираца из Албаније обавестили су учеснике о бројним свакодневним проблемима са којима се суочавају.
Храм Василија Блаженог
По изјави главног службеника музеја Покровска саборна црква, Љ. Успенске, рестаурација најчувенијег московског храма Василија Блаженог потрајаће још неколико година. Радови на фасади ове цркве, старе 440 година, биће завршени овог лета, а затим ће се наставити са радовима у унутрашњости.
Прошле године су вршена археолошка испитивања, приликом којих су пронађени темељи из 17. и 13. века. Богослужења се, и поред радова обављају редовно недељом. Храм је посвећен Покрову пресвете Богородице и на тај дан у њему служи патријарх. Он је украс престонице, а подигао га је цар Јован Васиљевич, у народу назван Иван Грозни.
Патријарх Алексије Други
У руској црквеној јавности с посебном пажњом прате се јавни иступања патријарха Алексија. На епархијској конференцији у Москви првојерарх је затражио да храмови буду отворени не само за време богослужења, већ током целог дана. За то време један свештеник треба да је дежуран, а такође да ради и продавница свећа. Како је истакао, многи људи желе после посла да сврате у храм на молитву. Треба пружити прилику чак и онима који нису побожни, да буду који тренутак сами са собом, да поразговарају са свештеником, и да открију топлину храма. „Храм није место скандала и интрига, човек треба да у њега уђе с љубављу и чистотом, без сујете“.
Поглавар руске цркве је, примајући председника Федерације професионалних боксера Русије Виктора Агејева, дао благослов овој организацији и њеним плановима да у целој земљи оснује дечје школе бокса. Као што црква води духовну бригу о христољубивој војсци, она такође наглашава важност бриге и о руским боксерима који бране част државе на међународним такмичењима.
Министарство одбране саопштило је да је патријарх Алексије дао сагласност за почетак припремања групе војних свештеника за пастирску службу у војсци. Они ће бити послати у разне родове руске армије. Стечена су већ извесна искуства, посебно у ваздушно-десантним и ракетним јединицама. Главна војна управа припрема званично увођење војног свештенства, путем закона. По овом питању се разматрају страна искуства, где већ постоје војни свештеници. На једној припреми, 2003. године, на рјазанском војном институту учествовало је 124 свештеника из 37 епархија. При Синоду Цркве постоји одељење за сарадњу са оружаним снагама.
Православни психолози
Са катедре за психологију Московског државног универзитета потекла је иницијатива за оснивање Друштва православних психолога. На Руском православном универзитету св. Јована Богослова већ постоји факултет психологије, чији је декан свештеник Андреј Лорбус.
Како су неки иницијатори истакли, наука и религија нису у противуречности. Наука открива законе, а њих је дао Творац. Циљ удружења био би развитак целовитости учења које се заснива на хришћанском погледу на свет. Не ради се о посебној психологији и оспоравању психолошких закона. Чланови би радили на међусобном упознавању, сарађивали у истраживањима и унапређивали образовање и издаваштво. Потребна је сарадња у спречавању манипулације људима, које има све више, између осталог и окултизмом.
Хагиографија
У Москви је Хагиографски савет при руској Цркви објавио јавни конкурс за истраживачки пројекат у области хагиографије - писања житија православних светитеља. Патријарх Алексије је покровитељ овог савета.
Потребно је да се учесници пријаве, електронском поштом, до 1. маја ове године. Истраживање може да траје највише две године. Пријава мора да садржи тему истраживања, очекивани обим текста житија и коментара, рок израде, као и податке о аутору: научни степен, списак досадашњих радова, име институције где ради, адресу.
Руска црква сматра да, иако је у области хагиографије до сада објављено много радова, постоји и даље потреба за новим критичко-аналитичким и компаративним истраживањима. За неколико година би се одлучило, зависно од резултата конкурса, на који начин ће се штампати резултати.
Храм при универзитету
Ректор Државног универзитета св. Кирило и Методије у бугарском граду Велико Трново, Иван Харалампијев, саопштио је да ће се током ове године за студенте саградити православни храм, који ће бити посвећен св. Јевтимију, патријарху трновском. Овај универзитет настао је 1963. године.
Средства у износу од 300 хиљада лева већ су обезбеђена од стране дародаваца. Великотрновски митрополит Григорије (Стефанов) крајем јануара осветио је темеље будућег храма. Студенти у главном граду, Софији, већ имају једну цркву на располагању.
Прва енциклика
Папа Бенедикт XVI, који је изабран прошле године, објавио је своју прву енциклику, која носи наслов Бог је љубав- Деус царитас ест. Њен пун назив је Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему (1 Јн 4,16). Централна тема је Бог, Христос и љубав. Она теолошки разматра питање љубави ослањајући се на Стари и Нови завет. Образлаже се разлика између трију основних врста љубави: ерос, филија и агапе. Данас има много злоупотребе овог појма, треба му вратити „првобитан сјај“. Први део енциклике је антрополошко-теолошко разматрање, док други део говори о љубави према ближњем, харитативном раду и о разлици између социјалног рада државе и цркве. Човек који у себи има праве љубави, спреман је другима да помаже. „Све што Црква чини, израз је љубави, то је за добробит човека.“ Црквено харитативно деловање је помагање људима у невољи Христа ради.
Енциклике у Римској цркви су документи који тумаче учење цркве о неком конкретном питању. Њихово писање у овој цркви уобичајено је од 18. века, откад их је објављено око сто.
Манастир Зограф
Бугарски светогорски манастир Зограф послао је двојицу монаха, Методија и Јустина, у Софију ради стицања медицинског образовања. Они ће у болници Стојан Киркович похађати убрзани курс пружања хитне помоћи и елементарне профилактике. Лекари кажу да ће монаси моћи да укажу помоћ и при фрактурама.
У Зографу већина монаха су старији и не ретко имају здравствених проблема. Деси се да и неко од посетилаца има тегоба. Отуда је управа манастира одлучила да ову двојицу најмлађих монаха пошаље на медицински курс.
Зимска олимпијада
На северу Италије, у Торину, одржавају се 20. Зимске олимпијске игре. Цркве су такође присутне својим програмом, како за такмичаре, тако и за многобројне посетиоце. Договорена је сарадња између трију бискупија - Торино, Пинероло и Суса, Митрополије за Италију Цариградске патријаршије и Валденске протестантске цркве. У свим хотелима и местима такмичења, на располагању ће бити беплатно Свето Јеванђеље по Матеју на разним језицима. У сва три олимпијска села за становање спортиста постоје капеле.
За 15. фебруар предвиђена је премијера духовног музичког дела Синдоне (Плаштаница), од естонског православног композитора Авро Перта. У крипти торинске катедрале отворена је виртуелна изложба о Торинској плаштаници чији се оригинал чува у том храму. По предању, у њу је било увијено тело Христово после скидања са крста. Она се некада налазила у Јерусалиму, потом у Едеси, Цариграду, Паризу, да би 1578. доспела у Торино.
У црквама Торина биће богослужења на двадесет језика. Предвиђени су бројни концерти, молитвени скупови, округли столови. С правом се сматра да цркве дају допринос светском миру и толеранцији између народа, раса и религија. Живица Туцић
|
