Литургија и енергија су неуништиве и вечне

Његов једноипогодишњи мандат одликује стабилност и удаљеност од политичких и економских афера, док је у исто време спроведен обиман програм обнове електоенергетских система у Србији. Показатељи су добри, стабилност у снабдевању евидентна, али хуманитарна катастрофа Срба на Косову и Метохији помрачује све успехе и пред све нас поставља питање шта смо учинили да им помогнемо. Страна власт на Косову прича о неплаћеним рачунима и недељама искључује струју српским насељима. Сви знају да је реч о притиску и дискриминацији, али не може да се сакрије ни чињеница да се на Косову и Метохији дешава енергетска катастрофа, која погађа и остале житеље покрајине. Србе, ипак, највише иако је, како каже министар Наумов, држава учинила све што је могла да им помогне.

- И ове и прошле године нудили смо УНМИК-у да Србима на Косову и Метохији испоручујемо 50 милиона киловат-сати струје месечно, колико износе њихове потребе. Притом нисмо имали дискриминаторске намере, јер бисмо снабдевали  и УНМИК и КФОР, а струју смо желели да испоручимо као хуманитарну помоћ. УНМИК то одбија и тражи само да Срби потпишу уговор са Косовском електро-корпорацијом (скр. КЕК), да се потом пријаве као социјални случајеви и тако добију попусте у плаћању струје. То, наравно, значи и насилно признавање тих институција. И поред свега што се догађа, мени је заменик шефа УНМИК-а Јоаким Рикар рекао да на Косову нема никакве хуманитарне катастрофе, него да је само реч о енергетском поремећају. Каквом поремећају, кад им фали више од 50 одсто потребне електричне енергије?! Чак је и такозвано „косовско“ министарство енергетике поставило питање стручности странаца који воде КЕК. На жалост, ми немамо техничке могућности да снабдемо Србе електричном енергијом сами, а агрегати не решавају овај огроман проблем. Решење тражимо већ две године, покушавамо да разговарамо, али никада нисмо успели да се договоримо ни око дневног реда. Наводно, међународна заједница је у електро-енергетски систем Косова и Метохије уложила око 500 милиона евра, а ситуација је до те мере катастрофалана да је производња упола мања него 1999. године! Зато оправдано питамо: где су те паре? Видимо и неспособност УНМИК-а да управља електро-енергетским системом. Нас нико никада није позвао, а нудили смо им све врсте стручне помоћи. Неколико хиљада Срба, радника Електропривреде, добрих стручњака, је истерано са Косова и Метохије и са својих радних места. Одузето им је једно од елементарних права на нормалан живот, а то је право на рад.

Шта ће бити са власништвом наших енергетских предузећа на Косову и Метохији? Реч је о огромном богатству.

- Предузеће „Електро Космет“ активно је на северу покрајине. Иначе, питање власништва над енергетским постројењима кључно је за представнике међународне заједнице и на њему смо морали, као држава, много раније да инсистирамо. На пример, најбогатија налазишта угља налазе се на земљи која је у приватном власништву Срба. Реч је о огромним резервама лигнита које могу лако да се експлоатишу. За њих су одавно заинтересоване и друге државе које су енергетски сиромашне, као што је, на пример, Италија. Дакле, проблем на Косову и Метохији има више аспеката. Ствара се лажни утисак о напретку, а нема никакве производње чак ни у овој основној области енергетике. Имамо шансу да свој суверенитет сачувамо кроз економско повезивање и верујем да ћемо, кад се ситуација буде нормализовала, ми бити носиоци многих послова у покрајини. Надамо се позитивном исходу када је реч о власништву, јер је држава Србија и данас кредитно задужена за објекте на Косову и Метохији!

С обзиром на веома хладну зиму у Европи, чини се да је, на климатском и енергетском плану Србија добро прошла. Каква је тренутна енергетска ситуација у држави?

- Ми смо ове, баш као и претходне зиме, били потпуно спремни за снабдевање индустријске и широке потрошње електричне енергије у Србији. Набавили смо довољно енергената и ситуација је сада најбоља у последњих петнаест година. То није заслуга само Министарства енергетике, већ и свих оних који раде у овом сектору. Успешно је обновљен електро-енергетски систем, који ових дана постиже рекордну производњу и притом потпуно стабилно ради. Тако смо поново, када је реч о енергетским постројењима, доминантни у региону. Србија је на пољу енергетике респектабилна, а наш највећи квалитет је поузданост. Европска унија је импресионирана брзином и квалитетом реформи у нашем сектору. Од октобра прошле године постали смо члан Енергетске заједнице, а тиме и део паневропског енергетског тржишта. Европа би, иначе, већ 2020. године могла да има озбиљне енергетске тешкоће уколико већ сада, заједничким снагама и знањем, не буде почела да решава проблеме.

Да ли проблеми у снабдевању гасом и даље трају?

- Не, јер поново добијамо уобичајене количине гаса. Због екстремне хладноће у Русији, Гаспром је крајем јануара смањио испоруке гаса не само Србији већ и целој западној Европи. Углавном ми смо добијали чак 2 милиона кубних метара дневно мање. То се, међутим, више пута догађало и раније, али је ове године проблем у нашој јавности био предимензиониран. Ми имамо врло мало домаћег гаса, свега за око 5 одсто наших потреба, а Србија је у целини недовољно гасификована земља. Поремећаји у снабдевању били би мањи када бисмо успели да завршимо складиште гаса у Банатском Двору, за шта недостаје још око 50 до 100 милиона евра. Добра вест је да је на врху листе приоритета Европске уније у области енергетике изградња гасовода преко Бугарске, чије би чвориште требало да буде у Нишу, што је за наш гасни систем веома важно. Пре свега зато што отвара алтернативни правац снабдевања, али и зато што омогућава отварање великих инвестиционих пројеката гасификације Србије јужно од Саве и Дунава. 

 Због чега су учестала поскупљења горива и шта ће бити са ценом струје?

- Наша електропривреда је по много чему лидер у југоисточној Европи у том енергетском пољу и поред тога што има најјевтинији производ на целом континенту! Зато се код нас струја користи за грејање, што је апсолутно разбацивање. Са оваквом ценом се не може ни одржавати систем, а камоли створити акумулација за модернизацију, отварање нових капацитета, екологију... То је у потпуном несагласју са нашим плановима за развој. Корекције цене нафтних деривата се раде у зависности од кретања светских цена сирове нафте. Таква је пракса у свим земљама у нашем региону, а ми смо се изменом Уредбе о формирању цена основних деривата прилагодили плаховитостима светског тржишта. Сада се те корекције раде на сваких 15 дана, уместо на 30, како је била пракса прошле године. То је учињено како би се, колико-толико смањили губици Нафтне индустрије Србије и ублажиле последице динамике скокова цене нафте на светском тржишту.

Докле се стигло са реорганизацијом великих државних енергетских система? Хоће ли бити отпуштања запослених?

- Отпуштања није било и неће бити ни убудуће. Завршили смо прву фазу реорганизације. Наша болна тачка су рудници са подземном експлаоатацијом у којима ради више од четири хиљаде људи. Ситуација је врло озбиљна. Ти рудници се налазе углавном у сиромашним крајевима Србије и једини су носиоци привредног развоја, држе тамошње становништво на огњиштима. Зато их нећемо затварати, иако нису у потпуности исплативи. Држава и сада издваја значајне субвенције, а ми увелико радимо на изналажењу решења за њихово самостално пословање.

Због чега Србија енергетски зависи од других, иако има одличне природне потенцијале и велика богатства?

- Свака земља тежи да буде енергетски независна, али ниједна то није у потпуности. Земље Европске уније у просеку су енергетски зависне око 45%, Бугарска чак 70%, а ми смо тренутно зависни око 39 до 40%. Низак проценат је, на жалост, последица и слабог рада индустрије. Наша стратегија је да за пет година будемо 42% енергетски зависни, али најпре морамо да повећамо енергетску ефикасност. Инсистрирамо на законима који ће усмерити енергетски развој Србије, па су тако у парламенту усвојени Стратегија развоја енергетике до 2015. године, Закон о енергетици, а Влада Србије је усвојила и Национални акциони план гасификације, чиме смо поставили темеље енергетске стабилности Србије.

Какве су наше енергетске резерве (угља, пре свега) и има ли  разлога да се плашимо најављене светске енергетске кризе?

- У наредних 20 година природне резерве у Србији неће бити проблем. Међутим, морамо бити одговорни према одрживом развоју, не смемо потрошити резерве генерацијама које тек долазе. Одрживи развој је сада водећи светски принцип и многе земље имају министарства за ту област, која је међу кључним у својим владама.

Јесу ли тачне најаве да се планира градња нуклеарних електрана у Србији?

- Не, то уопште не планирамо. Мој лични став је да је то погрешно. Осим тога, постојећа  законска регулатива врло прецизно је дефинисала забрану, не само изградње, већ и било каквих планова за изградњу. 

Да ли је образовање наших стручњака, пре свега у области електротехнике, и даље на светском нивоу?

- Сматрам да јесте. То садашњи квалитет најбоље доказује. На жалост „одлив мозгова“ постоји, али је питање да ли су заиста у иностранство отишли најбољи, како се то често говори. Отишли су они који су могли и хтели, а ми сада радимо на њиховом повратку.

Недавно сте и Ви присутвовали парастосу Николи Тесли у Саборној цркви у Београду. Сматрате ли да се Србија достојно одужује оцу савремене енергетике - Николи Тесли?

- Ја сам целог живота, по промисли, везан за Теслу. Његово име је носила основна школа коју сам похађао, њему сам посветио свој први средњошколски реферат, завршио сам студије електротехнике, а 1969. године почео сам да радим у Институту „Никола Тесла“. Институт је основан 1936. године, уз сагласност самог Тесле. Имао сам част да организујем прославе претходних годишњица. Ово је година великих јубилеја: 250 година од рођења Моцарта, 150 година од рођења Стевана Мокрањца (који је у хорској музици на светском нивоу, као што је Бетовен у симфонијској) и - 150 година од рођења Николе Тесле. Он је збиља био човек изван свог времена. Технолошки развој можемо сматрати најсветлијом страном цивилизације, у чијој је историји било око две стотине револуционарних проналазака. Међу њима, бар три су Теслина: обртно магнетно поље, полифазна струја и индукциони мотор. Да није било Тесле можда би проналазач био неко други, али је Божја воља била да то буде управо он.

Сматрам да му се Србија достојно одужује за његова велика дела, јер смо се, што је најважније, 1956. године изборили да једна међународна мерна јединица буде названа по њему, што ће довека сачувати његово име. Подржавамо и одлуку да се по Тесли именује београдски аеродром. Ових дана интензивно ради велики Одбор за прославу јубилеја, на чијем је челу премијер Србије Војислав Коштуница. Централна прослава биће у Србији 10. јула, на Теслин рођендан. Сарађујемо и са државом Хрватском, а Електропривреда Србије је даривала звона за цркву у Смиљану, Теслином родном селу у Лици.

Како оцењујете однос државе и Цркве?

- Период у којем смо сада је најбољи пример праве мере и квалитета тог односа, којем се једино могу додати неке прецизне законске одредбе. Сматрам да су нетачне тврдње да је клерикализација захватила Србију. Ми сада само враћамо Цркви њено право место. Специфичност Српске православне цркве међу другим црквама јесте управо у томе што је она идентитет нашег националног бића. Православље и Светосавље су срж националног бића, а она се не може представити никаквим грађанским мерилима. Данас је од посебне важности да Црква развија свој живот, нарочито у области образовања.

Да ли верујете да чак и најмоћнији челници власти могу очувати моралну чистоту и духовну снагу у времену и на местима пуним и обавеза и искушења?

- Вера је једини пут да човек остане морално чист и једино одакле може да црпи духовну снагу. То не важи само за људе на власти, већ за све одговорне. И моја снага долази из вере, посебно када својим радом могу да допринесем општем добру.

 Ви сте активни у животу Цркве, а занимљиво је да сте и члан  хора храма Светог Марка у Београду. Како успевате да одржите живу присутност у црквеној заједници и лични духовни живот, с обзиром на то да водите изузетно обиман и компликован сектор у држави која је у транзицији?

- Радим оно што осећам и за чим имам потребу, а поуздано знам, иако то не истичемо и о томе не говоримо, да је у Влади Србије још неколико министара који имају истински духовни живот. Трудим се да се држим молитвеног правила и увек уз себе имам духовну литературу. Литургија је централно место у животу човека. Нешто најузвишеније чега можемо бити део јесте управо Божанска Литургија. У црквеном хору сам јако дуго, годинама, и певање ми је важан извор духовне снаге, нарочито када знам да ће моје учешће у хору можда допринети и помоћи молитви других душа које су у храму. То је Литургија. Она је, као и енергија коју је Господ створио, неуништива и вечна.  

      Сања Лубардић