Неко је рекао да се празници тако зову зато што служе за пражњење џепова. Како време пролази, и како Срби, са ентузијазмом Стеријине Феме, увозе један по један празник, тако и ова изрека све више губи у цинизму, а добија на истини. За почетак, таквим празницима стратешки је покривена зима, и то тако да се малтене нико не осети запостављеним. После већ увелико одомаћеног деке са белом брадом и његових „јингле беллс“, којима се деца тако слатко радују, следи празник заљубљених, намењен првенствено младима (овде готово непознат до пре десетак година, а онда напрасно проглашен традиционалним), да би зимску тријаду комерцијалних празника окончао онај посвећен женама. опширније »

Међународна конференција која је организована на Цетињу (Црна Гора) 14. - 16. фебруара 2006. године, од стране Међународног фонда јединства Православних народа заједно са Митрополијом црногорско-приморском СПЦ, уз подршку државног руководства Црне Горе и учешћа чланова Међупарламентарне скупштине Православља, политичких, друштвених, научних и црквених представника из 25 земаља свијета, у духу плодотворне сарадње, конструктивно је размотрила стање и перспективе развоја државно-црквеног дијалога у савременим условима покретања свјетских, политичких и економских интегративних процеса. опширније »

На половини магистралног пута Шабац-Лозница, удаљен 35 километара од оба града, налази се манастир Петковица, једна од највећих светиња овог краја. Манастир је познат по чудотворној лози која је чудом Божјим изникла из темеља манастира и која помаже излечењу многобројних болести, особито стерилитета. Источно од манастира је чудотворни извор чија вода лечи такође стерилитет и многе друге болести. Највећа светиња манастира су частице моштију свете Петке, зглавак једног прста, које су донете у манастир у време деспота Стефана Лазаревића. Један део моштију пренет је 1. септембра 1950. у цркву Ружицу у Београду. Постанак манастира по предању везује се за краља Драгутина, а према истраживањима, манастир датира из друге половине XIII века. Доласком Турака 1521. године манастир је привремено опустео, а већ 1561. зворнички епископ долази у манастирску цркву и Петковица поново почиње да живи. опширније »

Машински факултет у Београду придружиће се бројним установама које ове године обележавају 150 година од рођења Николе Тесле. Значајно је истаћи, оно што многи не знају, да је Тесла скоро 30 година провео промишљајући управо у области машинства, мада је много познатији по проналасцима у електротехници. опширније »

Посвудно и посведневно страдање српског живља на Косову и у Метохији текло је тако четврт века, у глуши и ропцу, без права протеста и без одговора на судске жалбе, а последица тога била је непрекинута река исељавања под притиском. Међутим, с пролећа 1981. године десио се наједном догађај који је многима на Косову и ван њега, нарочито у Србији, отворио очи. Истина, и о томе се првих месеци није смело ни причати јавно, а камоли писати, све је заташкавано и скривано као „државна тајна“, мада је та тајна већ у читавом свету била јавна. Реч је о познатој арбанашкој сепаратистичкој агресији у марту и априлу 1981. године (која је замагљивана политичком терминологијом: „демонстрације“, „контрареволуција“ и слично). Од ове побуне 1981, која је новембра 1988. и фебруара-марта 1989. имала своју репризу, над косовско-метохијским Србима почео је јавно да се спроводи геноцид - биолошки, економски и културни. /.../ опширније »

У републици Чешкој живи око 2000 наших људи, а историја и посебно Први светски рат заувек су повезале наша два народа. О Србима у Чешкој, о православним храмовима, о спомен-костурницама подигнутим пострадалим Србима у Првом светском рату у Чешкој, разговарамо са оцем Срђаном Јаблановићем, старешином Српске црквене општине у Прагу. опширније »

Поводом најновијих инсинуација објављених у таквим ,,независним" медијима као што су новосадски Радио 021 и дневни лист Блиц, да је Епархија бачка одбила понуду претходних (ДОС-овских) градских власти у Новом Саду за обнову алмашког храма Света Три Јерарха, Канцеларија Епископа бачког најодлучније одбацује такве и сличне дезинформације. опширније »

Постоји ли аналогија између нацистичког покрета и модерног покрета за слободу избора вештачког абортуса? Наравно да постоји. Као што је накадашња немачка штампа користила бројне еуфемизме за означавање немачке еугеничке политике, тако и данашња средства јавног информисања исто чине, а све са циљем да умире савест својих следбеника. И поред тога, тадашњи Немци, а данас практично сви становници планете, врло добро знају о чему се ради, али се, изгледа, плаше да се против тога боре. опширније »

Александар Петровић је млад човек који се, сходно својим годинама и времену у којем живи, бави ретким занимањима која можда на први поглед немају ништа заједничко. Узгаја лешнике на великој плантажи плодне сремске земље од 60 хектара, рестаурира стари намештај и прави га по рецептима старих дрводеља, а у слободно време пише и поезију. Разговор је вођен у његовом салону стилског намештаја у коме је тешко отети се утиску величанствености сваког детаља прелепо и складно попуњеног простора. опширније »

Манастири на ободу српског простора имају посебну улогу у животу и очувању овог народа. Они су јачи, издржљивији и истрајнији заштитници од војничких утврђења која могу да се одрже док постоји „центар“ из кога стижу људска и материјална појачања. Монашке обитељи црпе снагу из сопственог тла. За све у њих уложено узвраћају брзо и вишеструко. У безнађу подижу, у тами светле. у немоћи крепе, спајају поколења. Старима обећавају будућност, младе обавезују да се не посраме пред прецима. Очи расејаних и усамљених често су упрте у њих. У тешким моментима, каквих је много у животу људи са ивица етничког простора, они су извор снаге, ако треба и подстицај завета. Трају дуже од свих националних установа и последњи падају. Својим храмовима, потом срушеним зидовима, па чак само као темељи и гомиле камења, чувају траг једног постојања. Кад се и то поравни са земљом, тек онда је тај простор стварно изгубљен. опширније »

Стотине жена свакога дана прође кроз Гинеколошко-акушерску клинику „Народни фронт“ у Београду. Најсрећније из ње излазе са највећом драгоценошћу - својим новорођенчетом, праћене пажњом лекара и сестара. У њој се годишње роди чак седам хиљада беба (или - двадесет беба сваког дана), обави више од двадесет хиљада интервенција и преко стотину хиљада прегледа. Клиника постоји већ педесет година и управо ових дана добија ново лице. После година тешке кризе и сиромаштва, коначно двадесет болница у Србији, у оквиру програма реконструције Министарства здравља, може без страха и срамоте да прима пацијенте. У „Народном фронту“ у току су обимни радови. опширније »

У нашим црквеним круговима се данас често говори о тзв. литургијској обнови, која се схвата као покрет за поновно увођење древног богослужбеног типика и древног литургијског Предања. Упркос томе што су, у новије време, били предузимани многи покушаји литургијске обнове, они нису успевали да се одрже, што је последица чињенице да су предузимани само ради промене спољашње праксе, а да је, притом, у суштинском смислу, богословље Цркве било пренебрегавано. Међутим, ако се, при покушају литургијске обнове, не поима сама еклисиологија богослужења, као ни богословље којим се храни богослужбени живот, и ако се, уз то, не поимају подвижничке и исихастичке димензије сваке такве промене, онда таква обнова не може да успе. опширније »

Познавање основа црквенословенског језика омогућава пуновредан контакт са савременим словенским књижевним језицима пониклим на његовом темељу и књижевношћу створеном на њима. Удео црквенословенизама у савременој руској лексици, по процени истраживача, креће се од минимално 50% (А. А. Шахматов) до приближно 66,66% (Л. В. Шчерба), што је пружило повод Б. О. Унбегауну да руски књижевни језик дефинише као русифицирани црквенословенски језик. опширније »

Европски интеграциони процеси, од оснивања Европске економске уније па до данас, имају приметан развојни пут. Од почетне Европске економске уније, чије су се земље чланице уговором обавезале на „слободно кретање људи и размену средстава, капитала и идеја“ унутар граница својих држава, временом се отишло доста даље. Од јединственог европског економског простора дошло се до стварања јединственог европског политичког, безбедносног, правног и образовног простора, који је требало да добије и своју правну форму - Устав. Међутим, како Устав нема чисто правну садржину, већ у њему треба да буду заступљени сви сегменти живота дотичног друштва, те на тај начин и изражен идентитет једне државне заједнице кроз правне норме, пре званичног доношења текста Устава Европске уније (29. октобра 2004. у Риму), постављало се и реално питање: које је место и улога Цркве Христове у Европској унији, односно какво ће бити њено статусно место по Уставу ЕУ? Расправе на ову тему интензивирале су се током 2003. године. опширније »

ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА НА СВЕТОЈ ГОРИ Срело се неколико светогораца и започело причу о томе колико је ко дуго у врту Мајке Божије. Први каже двадесет, други двадесет и пет, трећи тридесет година, а четврти ће рећи: „Ја сам тридесет и пет година на Светој Гори, исто колико и ова мула; и након толико година исти сам као она.“ опширније »

Монархизам цени пре свега верност човека. Та верност га одмах повезује с националним духом народа, с државном формом врховног једновлашћа, и с личношћу (а самим тим и родом, династијом) Господара. Монархист је човек који је веран поданик. Могло би се рећи да он живи пре свега срцем, при чему је срце одевено у форму воље, руководи се начелом части (националне, царске и личне) и тражи путеве савести“, каже велики философ Белих, Иван Иљин, у својој књизи „О монархији и републици“. И ове речи сваког православног Србина, који верује да су, по Светом Николају Жичком, три највеће вредности српског народа: Бог, Краљ и Дом, обавезују да буде на висини захтева који монархизам поставља. опширније »

Актуелности из живота СПЦ опширније »

Цариградска патријашија Комитет за међународне послове Европског парламента, у свом документу, у коме разматра односе са Турском, затражио је од ове земље да призна титулу цариградског патријарха, као што се он већ вековима ословљава - "васељенски патријарх". Турска је саопштила да ово само прима к знању, али да поред тога даље оспорава и титулисање као "константинопољски патријарх", јер града са таквим именом више нема. "Васељенски", по турском тумачењу, значи да има надлежности и ван земље, што наводно није допуштено. Патријаршија је турска национална установа, а њен поглавар је само "фанарски грчки патријарх". Патријарх Вартоломеј је, међутим, тих дана у Давосу (Швајцарска) од стране 2.000 представника 89 држава, на Светском економском форуму, ословљаван само са "васељенски патријарх", што је турске представнике, како су рекли, "иритирало". Он је имао запажено иступање на тему нужности поштовања моралних норми у области економије. опширније »

Ја се радо и са задовољством сећам свих својих професора од првог до краја шестог разреда богословије, али највише задржавам своје сећање, пажњу и љубав према авви Јустину Поповићу, архимандриту. И чини ми се, још мало више љубави према телом малом човеку, али великом духом, јеромонаху Јовану Максимовићу, за кога сам првих дана по доласку у Битољ чуо из уста блаженопочившег епископа (тада охридског) Николаја Велимировића, који је казао: „Ако ко жели да види живог светитеља, нека дође у Битољ, да види и упозна јеромонаха Јована Максимовића“. Више пута је владика Николај, долазећи у богословију, излазећи из богословије или за време ручка у трпезарији, свима нама ђацима скретао пажњу да слушамо своје професоре, али посебно је наглашавао и тражио нашу послушност и љубав детињску према Јовану Максимовићу. опширније »