Манастири на ободу српског простора имају посебну улогу у животу и очувању овог народа. Они су јачи, издржљивији и истрајнији заштитници од војничких утврђења која могу да се одрже док постоји „центар“ из кога стижу људска и материјална појачања. Монашке обитељи црпе снагу из сопственог тла. За све у њих уложено узвраћају брзо и вишеструко. У безнађу подижу, у тами светле. у немоћи крепе, спајају поколења. Старима обећавају будућност, младе обавезују да се не посраме пред прецима. Очи расејаних и усамљених често су упрте у њих. У тешким моментима, каквих је много у животу људи са ивица етничког простора, они су извор снаге, ако треба и подстицај завета. Трају дуже од свих националних установа и последњи падају. Својим храмовима, потом срушеним зидовима, па чак само као темељи и гомиле камења, чувају траг једног постојања. Кад се и то поравни са земљом, тек онда је тај простор стварно изгубљен. опширније »