КРОЗ ХРИШЋАНСКИ СВЕТ

Антиохијска патријаршија

Патријарх "великога божанског града Антиохије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свега Истока" Игњатије Четврти је у једном интервјуу обавестио светску јавност о стању Хришћанства на Блиском Истоку, у окружењу ислама и у светлу ирачког рата. Већина верника живи у Сирији и Либану, где се поштују хришћани, а Ускрс је државни празник. Нема никакве дискриминације. Патријарх подсећа да су хришћани у прадавним временима почели себе тако да називају управо на простору Антиохије.

Војну интервенцију у Ираку патријарх назива "опасним преседаном" и нарушавањем међународног права. Садам Хусеин је био велики диктатор, али верске мањине нису угрожаване. Сада је нарушен "баланс међу религијама" и бројни хришћани се осећају принуђеним да напусте своју земљу. У многим државама блискоисточног региона дошло је до настанка разних терористичких организација, као резултат социјалних и духовних проблема. Терор се заогрће религијским плаштом.

У Сирији влада подношљивост и нема преобраћивања у туђу веру. На тим просторима деловали су некада свети апостоли, а потом светитељи: Игњатије Богоносац, Јован Богослов, Јован Дамаскин и многи други. У земљи постоје разне хришћанске конфесије, али основа вероучења свих је Свето Јеванђеље, по коме треба да живимо. Важно је јединство Православља, а не стављање нагласка на начин градње храмова, поредак богослужења, одежде и друго. Бог нам је заповедио свима да живимо у миру, љубимо и помажемо једни друге, поштујемо своје родитеље.

Антиохијска патријаршија има данас око два и по милиона верника, већином на Блиском Истоку, а део живи по Европи и Америци.

Ка црквеном уједињену

По шести пут од 2004. године одржани су преговори између Московске патријаршије и Руске православне заграничне цркве (РПЗЦ), овај пут недалеко од Њујорка. Досадашњи сусрети одржани су у три наврата у Москви и по једном у Минхену и Паризу. Московску делегацију предводио је архиепископ корсунски Инокентије, а заграничну архиепископ берлинско-немачки Марко. Мешовита комисија има за циљ да постигне приближавање које би резултирало неком врстом уједињења без стапања.

Митрополит Кирил, задужен за спољне послове Московске патријаршије, изјавио је у Паризу на прослави 75-годишњице Подворја Три јерарха, да се тежи уједињењу "свих грана руског Православља". Дијалог са РПЗЦ се повољно одвија, док се "мање успешно развијају односи са Руским егзархатом Константинопољске патријаршије". Митрополит се нада да ће се на крају постићи јединство "коме су тежили наши очеви и дедови". То би позитивно деловало на стабилизацију руског друштва. Овој свечаности присуствовао је и архиепископ Марко, као и неколико православних архијереја Француске. Париски  храм је катедралан за корсунску епархију Московске патријаршије која, осим Француске, обухвата и Италију, Шпанију, Португалију и Швајцарску.

Мере против „исцелитеља“

У Москви и у њеном управном региону делује велики број "народних исцелитеља" који обично у свом раду користе, како власти кажу, "религијску симболику и атрибуте". Ради се о крсту, иконама, свећама. Чак преко неких медија рекламирају своју делатност.

Градска управа припрема прописе који би ово спречили. Тражи се и измена федералног закона "О здрављу грађана". Неопходно је прописати да они који немају потребно медицинско образовање, а говоре да лече, буду означени као шарлатани који угрожавају здравље. Мере не би погодиле коришћење "народне медицине", хомеопатије, акупунктуре, али они који то чине морали би имати лиценцу тј. дозволу рада.

Црква непрестано упозорава вернике на злоупотребу икона, као и разних предмета, обећавања оздрављења или решавања животних проблема од стране превараната који желе да од наивних извуку новац.

Архиепископ Анастасије

У московском храму Христа Спаса, поглавару Албанске православне цркве, архиепископу Тиране Анастасију, уручена је црквена награда Међународног фонда  јединства православних народа за ојачање Православља. У образложењу је речено да је он, од када предводи своју Цркву, кроз 15 година, њу потпуно обновио, успоставио богословско школство, саградио већи број храмова и манастира, засновао харитативну делатност. Црква Албаније, наглашено је, стекла је аутокефалију 1922. али у време комунизма јој је у потпуности спречен рад. Обнова је наступила пре петнаестак година, када је и именован за њеног поглавара архиепископ Анастасије, који је пре тога стекао мисионарско искуство у Африци.

У једном интервјуу у Москви, архиепископ је исцрпно описао некадашње и садашње стање. Када је дошао, затекао је 15 старих свештеника. У међувремену, рукоположио је 144 клирика, албанских држављана. Стање земље било је тада тешко у свим областима. У Тирани је Црква основала Православни дијагностички центар кроз који месечно прође до 6.000 пацијената, већином муслимана. "Када је почела косовска криза, Православна црква Албаније нашла се у знатно тежем положају". Но, она није заузела изолационистички став. Цркву помажу многи пријатељи из Европе и Америке, за њу се сакупља помоћ, која је од почетка обнове достигла укупан износ од 12 милиона долара.

Архиепископ Анастасије се нада да ће се у догледно време припремити Свеправославни сабор. Када је почело о томе да се говори, 1961. године, био је млад, мислио је да ће до тога ускоро доћи. Ове године ће у Москви бити одржан сусрет светских верских поглавара, православни би између себе могли и ово питање да размотре.

Велико Трново

Завршетак обнове храма Светих Четрдесет мученика у Великом Трнову, у коме је краће време био сахрањен свети Сава Српски, после престављења 1235,  иако је морао бити готов прошле године, и даље је неизвестан. Храм није у црквеним рукама, већ државним, као "споменик културе". Између општине и обласне управе с једне стране, и Министарства културе с друге стране, има нерешених односа, оптужби и полемика. За радове које је наручило министарство, а тичу се хидротехнике, општина тврди да не постоји дозвола и провера. Ово је изузетно важно питање, пошто ова црква и цео њен комплекс неретко страдају од вода реке која протиче уз њу. Мост крај манастира има малу пропусну моћ и надолазеће воде се задржавају и плаве. За све објекте на којима се ради, тиме и за овај комплекс, потребан је јасан пројекат. Државни архитекта А. Теофилов позива се на нека одобрења из 1992. године, за која општина тврди да не обухватају све радове и да их треба допунити

Општина је незадовољна и извођачима, мисли да су они веома неефикасни. Спор је настао и око пута који води према цркви. Око још неколико детаља води се полемика, тако да мало ко верује да ће обнова бити окончана ове године.

Протест из Атине

Како су у Грчку стигле вести да су у области Нахичеван, у Азербејџану, разрушени бројни јерменски верски споменици, Свети синод је, на предлог архиепископа Христодула, издао посебно саопштење у коме протестује због овог невиђеног вандализма. Нахичеван је област одувек насељена хришћанима, Јерменима. Године 1921. насилно је припојена од комуниста суседном Азербејџану.

Разарати светиње представља "најцрњу страну људске историје", нарушава толеранцију и суживот народа. На пример, гробље у месту Цуфле разарали су азербејџански војници с "посебном жестином". Гробљански споменици стари су 1.500 година. Ради се о наставку уништавања свега што подсећа на јерменско присуство. Из овог краја избегли су сви Јермени после оружаних конфликата пре десетак година.

Бројни Јермени, који живе у Грчкој, захвални су грчком народу на овом протесту, који је упућен светској јавности.

Грех против Цркве

Православна црква Америке истражује током фебруара и марта нерегуларности до којих је дошло у вођењу финансија Цркве током протеклих десетак година. На ово је било много указивања од стране клирика и верника. Један покушај из 1990. да се разјасне "озбиљна нарушавања у финансијама администрације Цркве" био је спречен.

Ангажоване су и ревизорске фирме да преиспитају разне завршне рачуне. По свему судећи, на тајним банковним рачунима налазила се свота за коју се процењује да би могла достићи два милиона долара.

Свети синод је саопштио да је заиста дошло до нерегуларности и позвао је на покајање, као и на поштовање процедуре при вођењу рачуноводства. Речено је да у Цркви постоји и људски аспект и отуда долази до грешака, недостатка правилног расуђивања и греха. Но, то је грех одређених чланова Цркве, што "увек представља грех против Цркве, а не грех саме Цркве". На самом крају марта знаће се потпуни обим неправилности, као и  њихови носиоци.

Најава канонизације

У турском граду Трабзун, у парохијском дому, убијен је римокатолички свештеник италијанског порекла, Андреа Санторо, коме је било 60 година.. Полиција је касније оптужила за злочин једног младића који није још пунолетан. Многи ово убиство доводе у везу са објављивањем карикатура које су  изазвале протесте муслимана у подоста земаља.

Тело свештеника пренето је у Рим, где је у Латеранској базилици служено опело. Том приликом кардинал Камило Руини, папски викар римске дијецезе, најавио је да ће ускоро отпочети поступак канонизације овог "свештеномученика и сведока хришћанске љубави апостолске ревности". Папа Венедикт Шеснаести настрадалог је означио "храбрим сведоком јеванђеља љубави".

У граду Смирна (Измир), у црквеној кући, нападнут је фрањевац-минорит словеначког порекла Мартин Кметец од "фанатичних муслиманских омладинаца". Узвикивали су антихришћанске слогане. Свештеник је успео да измакне. Обавестио је полицију која није желела да се појави, већ је он, када се опоравио од шока,  морао да оде у њу и пријави напад.

Стање у Персији

Хришћанске организације саопштиле су да се положај Христових следбеника у Ирану није погоршао после преузимања власти председника Махмуда Ахмадинеџада, који инсистира на поновном јачању утицаја шиитског ислама на јавни живот земље. По процени, у земљи живи око 100.000 хришћана, већином Јермена. Остају на снази прописи да се прелазак у хришћанство може казнити смрћу. Јермени имају своје школе и медије, живе самоизоловано. Мали број англиканаца који живи у Ирану жели да напусти земљу. Пошто немају више свога епископа, власти желе да им одузму имовину. Једна делегација из Енглеске ће покушати да дође како би спречила одузимање храма и парохијског дома у Исфахану. Власти овој цркви посебно праве тешкоће пошто се служи на персијском (фарс), те им то делује као врбовање муслимана.

Мале хришћанске верске заједнице јављају да имају великих проблема и да су неки припадници годинама у затвору.

Библијска болест

Још у Библији помињана болест лепра (губа) и данас је присутна у свету. Свакако не као ранијих векова, но ипак, по процени стручњака од ње болује око милион људи. Неке европске цркве желе сада да интензивирају помоћ, поготово у Индији, где има највише оболелих. У савезној држави ове земље Андра Прадеш, сада 20.000 болесника прима терапију. Из црквених фондова издвојене су веће своте за антибиотике, али оболели после залечења остају са тешким физичким оштећењима која им ремете нормалан живот. Мисли се да има на стотине хиљада других болесника за које се уопште не зна. Указивање помоћи прати и проповедање Христове вере.

О губи пише у Старом Завету пророк Мојсије (3.Мојс. гл. 13-14), преносећи "закон за губу", затим је наводи као казну (4.Мојс. 12,10). У Новом завету Господ Исус Христос лечи од губе (Мт 8,2; Мк 1,40; Лк 5,12). Пред своје страдање Он борави у Витанији, у кући Симона губавога (Мт 26,6; Мк 14,3; Јн 12,3).