Машински факултет у Београду придружиће се бројним установама које ове године обележавају 150 година од рођења Николе Тесле. Значајно је истаћи, оно што многи не знају, да је Тесла скоро 30 година провео промишљајући управо у области машинства, мада је много познатији по проналасцима у електротехници.
Да би и студенти, али и сви заинтересовани, могли да се упознају са Теслиним изумима, Машински факултет ће неке од њих реконструисати.
„Један од тих експоната биће Теслина фонтана, која ће бити направљена као мала за изложбу, док бисмо већу верзију, у правој величини, ставили испред факултета“, каже декан Машинског факултета проф. др Милош Недељковић. „Та фонтана би за протицање воде користила тзв. Теслину пумпу која би била видљива кроз провидни део. Тако би било очигледно како та пумпа гура воду која кружи и пада, правећи водоскоке. На тај начин наши ђаци би, тај, можда најзначајнији Теслин изум у машинству, пумпу, имали прилике да виде.
Наша библиотека редовно набавља све књиге о Тесли, и ми знамо да је Тесла пуно радио у машинству, чак можда више него у електротехници.
Недавно је у организцији удружења Српски сабор Двери на Машинском факултету одржана врло успешна трибина посвећена Николи Тесли. Као декан факултета, могу да кажем да ћу, као и до сада, бити домаћин сваке трибине коју на Машинцу организује ово удружење, као и другим сличним обележавањима овог јубилеја.“ Колико студенти, пре свега техничких факултета, знају о Тесли и да ли ће бити директно укључени у обележавање овог јубилеја?
- Мислим да студенти нису довољно информисани, нешто мало уче у средњој школи, о Теслином мотору, о овој пумпи ништа. На нашем факултету се о Тесли говори на каснијим годинама, тако да нама ово и треба да буде повод да се студенти заинтересеју за дело Тесле. У контакту сте са колегама из иностранства, колико они знају о Тесли?
- Углавном не знају да је Србин, и када им то предочимо, изненаде се јер свуда пише „Born in Croatia“.
Неправда или властити немар
Др Мирослав Бенешек, професор Машинског факултета и члан Одбора за обележавање овог јубилеја, годинама је укључен у сакупљање и изучавање докумената и материјала везаних за Теслина истраживања на пољу машинства. Он и његови студенти ће у лабораторији за хидраулична истраживања реконструисати поменуте Теслине проналске.
„Велика је непревда учињена Србима присвајањем Тесле од стране других народа. Професор Рабе, који је објавио више књига у области хидроенергетике је, наглашавајући значај Николе Тесле у тој области, написао да је Тесла Хрват по рођењу. Ја онда ископирам Теслину крштеницу из Музеја Николе Тесле, и пошаљем му, уз писмо у коме сам рекао: „Драги професоре, Ви сте написали дивну књигу али у њој има грешака. Основна грешка је управо та: Тесла је Србин рођен у Аустроугарској, у делу Војне Крајине, који сада припада Хрватској. Мајка Српкиња, отац Србин, православни свештеник.“ Никад ми није одговорио. Али Хрвати све што виде да је вредно покушавају да припишу себи и то чине врло дрско. Кривица је и наша. Ево, рећи ћу вам, Теслину јубиларну медаљу доделили смо само једне године, а касније је укинута са образложењем да нема пара.
Наиме, 1997. године оформљено је једно тело састављено од академика а ту сам се нашао и ја. Циљ је био да се популарише Тесла и веже за Србију, за Београд. Награда коју смо тада установили требало је да се додељује врхунским истраживачима и институтима из света у областима у којима је Никола Тесла радио. Конкурс је био годишњи и те прве године држава је обезбедила средства и награду, па је у области механике флуида, рецимо, медаљу добио један институт из Немачке. Идуће године, међутим, за тако нешто није било новца! И та медаља није уручена. Ја сам поново, поводом овог јубилеја, покренуо иницијативу за доделу ове награде.
Кад смо били у том награђеном институту у Немачкој, имали смо прилику да видимо да у холу, у једној витрини стоји само та медаља Николе Тесле. Али, поред ње, међу подацима о Тесли пише да је Хрват! Та чињеница је мање важна за свет а много више значајна за нас. Зато је важно да студенти више сазнају о нашим али и другим научницима кроз један предмет који би се изучавао на факултету, Истрију науке. Јубилеји имају лошу страну- да се њима заврши свако даље интересовање за догађаје или особе којима је обележавање посвећено. Да ли је Николи Тесли довољна једна јубиларна година да се врати у Србију?
- Пре око 10 година, покренуто је питање изучавање дела Николе Тесле. Био сам предложен да водим групу Тесла у машинству. Ја сам тада тек нешто мало чуо о томе, чак ни од својих професора: нешто мало о хидрауличној кочници коју је Тесла патентирао, тако да сам се питао шта ћу ја у Музеју Николе Тесле. И тада, са колегом Бранимиром Јовановићем, почео сам да истражујем материјале који су стигли из Америке. Био сам запањен сазнањем шта је Тесла све радио у машинству. Да ништа није урадио у области електротехнике, само ово што је пронашао у машинству, па би био велики научник. 30 година је Тесла радио само у области машинства. До 1903. године он је завршио сва своја круцијална дела у области елктротехнике и размишљао о светском систему радио везе, бежичног слања енергије... Након што је остао без новца за експерименте у области елекротехнике, креће са једном луцидном идејом. Ми знамо да је трење штетно и да у машинама увек уноси губитке. Тесла долази на идеју како то трење да искористи и да направи тзв. пумпу без лопатица. Тако прави турбину са дисковима и то га заокупља скоро 30 година. И не само то, већ и низ других проналазака.
У нашој лабораторији за хидраулична истраживања ми ћемо направити пројекте те фонтане коју је Тесла изумео.Као научни радник, како сагледавате Теслу као комплексну личност какав је несумњиво био?
- Са данашње тачке гледишта ми научнике ценимо само према броју радова објављених у стручним часописима. А Тесла се није укључивао у тај универзитетски свет, као што је рецимо Михајло Пупин, који је такође био велики научник. Пошто Тесла није седео и писао, он је имао такву меморију, такав је визионар био да је многе ствари решавао у својој глави. Када прегледате Теслину документацију, ту је пуно папирића. Рецимо руча у хотелу, долази му идеја и на парчету хартије, на коме је заглавље хотела нпр. Асторија, он прибележи ту своју мисао. Ти су записи неповезани јер је он већи њихов део упамтио. Онда одлази у лабораторију и на бази тога креира.
Тесла је себе називао проналазачем и оно што је направио је заиста невероватно. За мене, Никола Тесла је врхунски научник, проналазач, инжењер. Да видите његове прорачуне, запањујући су. Иако је користио врхунску литературу, пратио сва дешавања у свету науке, био је самосталан, сам је формирао лабораторије. Говорио је да нису битне паре већ идеје. Ако имате идеје, доћи ће и паре. Био је испред свога времена и људи га нису разумевали.
У Америци један познати институт проверава радове које научници објављују у часописима јер одређене фирме, које желе да искористе неки од тих проналазака, траже ту проверу. Чак 60 одсто тих радова у пракси заснива се на фалсификатима! А Тесла је све своје проналаске проверио. Тесла је по свему био ренесансни тип научника, кога су покретали Гетеови стихови, многе духовне ствари, визије. Како гледате на ту страну његове личности?
- Ја интелектуалце не сагледавам само по достигнућима у областима којима се баве. Ето, рецимо у Немачкој, при избору професора не утичу само радови које објаве већ и целокупан живот: да ли се баве поезијом, свирају неки инструмент, говоре језике.
Тако је и Тесла говорио више језика, био заинтересован за књижевност и имао фасцинантну упорност. Причао је да је једном почео да чита досадну књигу. Увидевши већ после првих страна да је књига незанимљива, ипак ју је прочитао до краја, иако је имала три тома.
Ја сам и као студент читао Теслине биографије. Мој отац, који је лепо сликао, насликао ми је потрете Вука Караџића, Тесле, Ајнштајна и Шопена..
Ми, Срби, не знамо да величамо своје сународнике као што знају други народи који, чак, као Хрвати, присвајају и туђе. Али ако сте ви дозволили да неко присвоји Руђера Бушковића, коме је мајка била Италијанка а отац Србин, дубровачку књижевност и још много тога, то значи да ви не штитите своју баштину.И на крају, о изради реплика Теслиних проналазака..
- Без обзира на средства, ми смо се обавезали да направимо реплике три ствари. Све те реплике биће направљене у два примерка: један ће бити излаган широм Србије а други у Музеју Николе Тесле у Београду.
Радимо на томе да се направи фонтана са Теслином пумпом, у чему ће нам финансијски помоћи један приватник који је видео да та пумпа може имати и комерцијалне ефекте, јер их Американци већ производе. Оне имају предности при транспорту јако вискозне течности.
Затим ћемо направити хидрауличку диоду. И ту је Тесла знао да код пумпи, нарочито клипних, постоји проблем тзв. вентила. Онда је дошао на идеју да без покретних делова направи један проводник где ће флуид моћи да струји само у једну страну а у другу не, или да само мало протиче стварајући велике отпоре. Та фонтана није неки важан научни допринос, али је врло интересантно решење са светлосним ефектима, са слаповима и мехуром. Она већа верзија налазиће се испред Машинског факултета.
Трећа реплика коју ћемо направити је спојница на бази Теслиних патената. Наиме, он је први дошао на идеју да се снага преноси преко флуида. Брзиномери брода и аутомобила, начини покретање авиона, оверцрафта, то су све Теслине идеје.Која је одговорност научника у предвиђању даље судбине његових проналазака, у које ће се сврхе користити?
- Научнике води идеја да дођу до одређених резултата. Многи научници тек касније виде да њихов проналазак може бити искоришћен и у лоше сврхе. Али, скоро сваки проналазак на овој земљиној кугли може бити коришћен и на корист и на штету. |
