Међународна конференција која је организована на Цетињу (Црна Гора) 14. - 16. фебруара 2006. године, од стране Међународног фонда јединства Православних народа заједно са Митрополијом црногорско-приморском СПЦ, уз подршку државног руководства Црне Горе и учешћа чланова Међупарламентарне скупштине Православља, политичких, друштвених, научних и црквених представника из 25 земаља свијета, у духу плодотворне сарадње, конструктивно је размотрила стање и перспективе развоја државно-црквеног дијалога у савременим условима покретања свјетских, политичких и економских интегративних процеса.
Као признање и потврда високе оцијене рада организатора и учесника Конференције на учвршћивању миротворних и хуманих односа народа источно-хришћанске духовне традиције, примљени су поздрави и прочитане посланице на њихову адресу од Блажењејшег Патријарха антиохијског и читавог Истока Г. Игнатија IV, Свјатјејшег Патријарха московског и цијеле Русије Г. Алексија II, Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Његове Светости Патријарха бугарског Г. Максима, Блажењејшег Архиепископа тиранског и цијеле Албаније г. Анастасија, Блажењејшег Митрополита варшавског и читаве Пољске Г. Саве, Блажењејшег Архиепископа вашингтонгског, Митрополита читаве Америке и Канаде г. Германа, Предсједника Црне Горе г. Ф. Вујановића, Предсједника Владе Црне Горе г. М. Ђукановића, Предсједника Владе Србије г. В. Коштунице, Предсједника Савјета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације г. С. М. Миронова, Предсједника Државне думе Руске Федерације г. Б. В. Гризлова, Предсједника Палате представника Националне скупштине Републике Бјелорусије г. В. Н. Конопљова, Предсједника Међупарламентарне скупштине Православља г. С. А. Попова, руководилаца органа власти и истакнутих друштвених представника.
Учесници конференције су анализирали претходно искуство и савремене тенденције државно-црквених односа насталих у различитим национално-политичким системима, размотрили конкретне путеве партнерства државне власти, Цркве и православне јавности.
Констатовано је да су државе и народи источно-хришћанске духовне традиције погружени у глобални процес динамичних политичких, економских и социокултурних промјена у свијету. Какво је мјесто православне културе у новом свијету који се интегрише? Учесници Конференције су изјавили да је неопходно да православни народ заузме достојно мјесто у новој геополитичкој реалности. Државна власт тих земаља треба да буде заинтересована за очување и развој националне самобитности, духовне културе православних народа и етнокултуролошких заједница. У том случају, у новом мултикултуралном мегадруштву могуће је сачувати и развијати културни и вјерски идентитет православних народа.
Истакнута је важност тијесне сарадње Државе и Цркве. Без обзира на то што је у савременом свијету већина држава свјетовног карактера и не обавезују их вјерска начела и обавезе - њиховом партнерству не треба да буде препрека принцип њихове уставом предвиђене међусобне одвојености. Учесници Конференције изразили су чврсту увјереност да у савременим условима нема алтернативе отвореном дијалогу Цркве и Државе уз њихово узајамно поштовање. Без тијесне сарадње Цркве и Државе у савременом свијету тешко ће бити ријешени најважнији друштвени проблеми.
Закључено је да је, у државама које су сачувале традиционалну вјероисповијест својих народа, умјесно развијати такав систем државно-конфесионалних односа који би претпостављао успостављање партнерства Државе са једном или неколико водећих религија, на основу закона, у облику споразума или специјалних уговора.
И Држава и Црква, констатовали су учесници дискусија, треба да се руководе императивом бриге о благу својих држављана поштујући и чувајући слободу њиховог духовног избора и вјерске вриједности и права. Речено је да је то посебно важно имати у виду у данашње вријеме када се у свијету повећава број покушаја да се наруши масовна свијест народа у контексту антирелигијских концепција, масмедијима се потурају деструктивне културе и учења, натурају се неморални грешни стандарди и норме, пропагира се порнографија, једнополни бракови, страховито се повећава број абортуса. Ипак, савремена држава мало пажње посвећује тим пороцима, а понекад се понаша потпуно супротно, озакоњујући на примјер хомосексуалне бракове. Све то што се иначе активно пропагира у средствима јавног информисања, либералним позориштима, кинематографији, књижевности, довело је до значајног смањења броја традиционалних брачних веза, вишеструког повећања развода и директно доприноси продубљавању демографске кризе.
Осуда увредљивих карикатура
Учесници конференције су осудили праксу коју спроводи низ европских новина и часописа, а на чијим су се страницама појавиле увредљиве карикатуре пророка Мухамеда, што представља грубу увреду вјерским осјећањима муслимана и што је изазвало масовне протесте милиона људи. Исто тако је исказана и негативна оцјена антихришћанске пропаганде у средствима јавног информисања, напади штампе на Христа и Богородицу, као и тзв. експерименталне умјетности. Указано је да се створила веома погрешна норма масмедија, који наступају као самостални и независни од државе и диктирају народу своје услове. Средства јавног информисања и центри који стоје иза њих ставили су монопол на права слободе ријечи и агресивно намећу свима своје приоритете. Када је ријеч о слободи штампе, као и када се ради о очувању права на слободу вјероисповести, не могу постојати двојни стандарди.
Указано је на позитивне моменте у раду низа држава које своју политику граде на темељима традиционалних вриједности и националним приоритетима. У исто вријеме говорило се и о кризи савременог модела држава, када власти неретко нису у стању да исупне своје основне обавезе према грађанима у погледу безбједности, права и слобода човјека, борбе са екстремизмом и тероризмом.Став о хришћанском идентитету Европе
Поводом тога је речено да би Устав уједињене Европе морао да садржи и став о хришћанском идентитету Европе. Дат је предлог да се упути дати Коминике на увид Европском савезу.
Исказана је нада да ће се уз помоћ европских и свјетских високих организација - Европске комисије и СБ ОУН - наћи праведно рјешење косовског проблема, како би у оквиру постојећих државних граница једнако била заштићена основна људска права и слобода вјероисповести како Срба, Албанаца, тако и других националних група.
Учесници конференције су исказали своје чврсто убјеђење да у савременим условима прави дијалог Цркве и државе, који би био заснован на међусобном уважавању, нема алтернативу. Без тијесне повезаности државе и Цркве данас би било немогуће ријешити важнија питања у друштву.
Речено је да неутрални однос државе по питању религије не треба да противуречи хришћанској представи о улози Цркве у друштву и њеној сарадњи са државом по низу питања. Ова сарадња би прије свега требало да се одвија на плану миротворних акција на међународном и међуетничком нивоу, на плану добротворних акција и пружања помоћи, развоју социјалних програма, очавању културног и историјског наслеђа, давању подршке институцији породице, мајчинства, заштити деце и очувању духовног здравља својих грађана од псеудорелигиозних деструктивних учења.
Култура традиција и црква
Исказана је забринутост због раздвајања појмова државе и културе. Црква може и треба да буде везна карика која спаја државу са националном културом путем обнављања традиције, јер култура, традиција и Црква су недјељиви појмови.
Исто тако нота забринутости је прозвучала и када је било ријечи о проблемима духовног образовања и увођења предмета Православна култура у основним, средњим школама, као и на високошколским установама. Овај проблем је и даље остао отворен у многим земљама православног свијета. Православне академије, богословије и универзитети нису признати од стране државе, као ни дипломе на њима стечене. Православни људи морају да се залажу за увођење православне културе у школске програме, као и да диплома стечена на православним образовним установама буде друштвено призната.
Посебно је истакнута важност улоге православних у савременом свијету, његова улога у формирању грађанског друштва. Православни људи представљају веома важан и неодвојиви део грађанског друштва, што је нова и очигледна потврда неоснованости изјава о неспособности Цркве да се развија у савременом демократском друштву.
Учесници конференције су истакли да православни морају да стреме јединству. Једино јединствени православни свијет може да заштити право хришћана да слободно исповједају своју вјеру. То је посебно важно у вријеме опште глобализације. Та велика тријада: Црква, држава и друштво, заједничким снагама, могу на најбољи начин да учине свијет бољим, да му врате његову хришћанску суштину.
Учесници Конференције су осудили различите појаве савременог варварства према религији: изругивање, скрнављење и рушење храмова на Кипру, у Нахичивану, Косову и Метохији, Криму и другим мјестима.
Изражена је нада да ће, уз конструктивну подршку власти у Црној Гори, Украјини и низу других држава, дјелатност неких вјерских организација бити враћена у канонски поредак Православне цркве.
Указано је на перспективност укључивања међународних организација у процес регулисања етничких и вјерских конфликата мирним путем који заступају вјерске вриједности, као што су Међупарламентарна скупштина Православља, Међународни фонд јединства православних народа и друге.
У вези са тим, високо су оцијењени напори Међунардног фонда јединства православних народа који сваке године, већ десет година, на своје ауторитетне форуме окупљају познате и утицајне политичке, друштвене и црквене посленике за развој међукултуралног и мешунационалног друштвеног и политичког дијалога учвршћивања вјерских, културних и социјалних веза народа свијета. Учесници Конференције изразили су своју захвалност Црногорској митрополији и друштвеним и пословним круговима за свестрану пружену помоћ у припреми и реализацији на високом нивоу овог међународног форума.
Цетиње, 16.фебруара 2006.г. |
