Постоји ли аналогија између нацистичког покрета и модерног покрета за слободу избора вештачког абортуса? Наравно да постоји. Као што је накадашња немачка штампа користила бројне еуфемизме за означавање немачке еугеничке политике, тако и данашња средства јавног информисања исто чине, а све са циљем да умире савест својих следбеника. И поред тога, тадашњи Немци, а данас практично сви становници планете, врло добро знају о чему се ради, али се, изгледа, плаше да се против тога боре.
Као што су то некада чинили нацисти, и данашњи светски покрет за право на абортус често користи медијски запаљиве реченице у пропагандне сврхе, а са циљем дехуманизације својих жртава и сопствених противника. Десетине хиљада Јевреја, Рома и хендикепиране деце убијено је од стране Комитета Рајха за децу. Списак за одстрел је састављао Комитет за истраживање наследних болести и конституционалне склоности ка тешким обољењима. Нацисти су користили бројне термине који су се односили на ерадикацију Јевреја, као што су пресељавање, евакуација, чишћење, дезинфекција, специјалан третман, успављивање, отпуштање, решавање јеврејског питања. Сличност између терминологије нациста и модерних слуга Културе смрти се може видети у приложеној табели.
Након вишегодишњег притиска немачке нацистичке пропаганде, Врховна команда Рајха је оформила специјалну јединицу која је бројала 3000 обичних, просечних људи 1941. године. По завршетку вишемесечне обуке, ови људи су били организовани у четири специјална батаљона (Ерсатзгруппен) и добили су свој задатак: да крену пут Источне Европе и брутално искорене све Јевреје и Роме на које наиђу. У року од само 9 месеци, ових 3000 људи је побило 1,5 милиона мушкараца, жена и деце, што чини просек од 500 убистава по човеку! Појединим убицама је у почетку било мука да извршавају наређења, али су се брзо навикли на непрестане покоље. Када су се довољно извежбали, убијали су и по 8000 људи дневно (наравно, имали су слободне викенде), а њихови претпостављени, који су били специјално обучени да воде рачуна о психолошком статусу својих убица, готово да нису пријавили ниједан проблем!
Након завршетка рата, стотине ових људи било је подвргнуто интензивним и детаљним психолошким тестовима на основу претпоставке да су као психопате намерно изабрани за овај задатак. Резултати истраживања су, међутим, показали да међу овим људима није било ни мање ни више психолошких проблема у односу на општу популацију. Једина карактеристика која их је издвајала је то што су били потпуно лишени осећања везаних за насиље и убијање. Сви ови људи су тврдили да су поступали „по закону и савести“.
Другачије речено, они су били само просечни Немци. Исто као што су данашњи заговорници абортуса просечни Американци, Енглези, Французи, Срби...
Можда ће неко помислити да је ово поређење неумесно. Ипак, погледајте заговорнике абортуса данашњице. Сви су они само обични, просечни грађани који су насели на лажи и замке Културе смрти и преваре зване „квалитет живота.“ Данашњи лекари-абортери се бране истим аргументима као некада нацисти када говоре о свом крвавом занимању. Многи од њих су јавно изјавили да би без икаквих моралних проблема убили потпуно здраво трогодишње или четворогодишње дете, само ако би то било законски дозвољено.
Ево зашто је важно уочити повезаност нацистичког и модерног еугеничког учења. Оба су потекла од истог корена, те оба дају исте, крваве плодове. Када се ово има у виду, постаје потпуно несхватљиво прозивање културалиста смрти да су управо људи који се боре против абортуса и еугеничких идеја заправо фашисти, нацисти и томе слично.
Модерна еугеника -генетика и пренатална дијагностика
Данашња еугеника је наоружана генетском технологијом. Једна од организација посвећених спречавању рађања деце са урођеним аномалијама је 1993. године дошла до следећих података: 11% родитеља би абортирало дете ако се докаже склоност ка развоју гојазности, 75% би исто учинило у случају да се открије нека урођена физичка аномалија, а 43% би пристало на генетски инжењеринг у циљу психофизичког унапређења свог потомка. Нови еугенички покрети нуде огромне суме новца младим девојкама за њихове јајне ћелије. Обично се траже девојке беле расе, висине око 180 цм, високе интелигенције и без физичких недостатака, са добрим резултатима на пољима математике, уметности или спорта. Нуди се и до 80.000 долара за једну јајну ћелију!
Још једно веома моћно оружје модерне генетике је тзв. пренатална дијагностика. Она се односи на различите дијагностичке процедуре, као што је амниоцентеза, које за циљ имају рано откривање урођених аномалија детета. Ако имамо на уму да, и поред развоја пренаталне терапије, врло мали број ових поремећаја можемо лечити пре рођења детета, јасно је да пренатална дијагностика не представља ништа више од састављања листе за одстрел генетски „инфериорне“ деце. То је модерна еугеника.
Са напретком медицинске технологије за пренатално испитивање људи рађају се и нови проблеми. Нека здравствено-осигуравајућа друштва у САД већ сада одбијају да исплађују новац за лечење новорођенчади са генетским дефектима, или да исплаћују новац из осигурања родитељима који одбију да изаберу вештачки прекид трудноће у случају да пренатална тестирања покажу неке аномалије детета. Професор Кенет Воу, предавач предмета етике на Медицинском колеџу у Бејлору каже „да Мерџори Шо, један од највећих светских генетичара, тврди да су генетске болести исто што и све друге преносиве (нпр. инфективне - прим. Н.З.) болести, те да их због тога треба ставити у карантин и изоловати“. Национални институт здравља у САД је открио да су мајке абортирале преко 95% деце код којих је откривено постојање неког генетског дефекта путем пренаталне дијагностике.
Ради информисања наших читаоца, навешћемо само најчешће примењиване методе пренаталне дијагностике:
• Амниоцентеза
• Хордоцентеза
• Испитивање нивоа феталног алфа-фетопротеина у крви мајке
• Ултрасонографија
Култура и цивилизација која промовише „генетски јаке“ на сваком кораку, а истовремено има проблем да се суочи са инвалидима, слабоумнима и другим особама са физичким и/или психичким недостацима, јесте култура чији смо сви ми савременици. То је Култура смрти и неспособности модерног, сентименталног човека да погледа даље од свог носа и сопствених варљивих осећања, да изађе из своје коже и пружи руку помоћи и подршке онима којима је помоћ најпотребнија. Дискриминација особа на основу њихове расе, пола или физичког и/или психичког недостатка је ружна и видљива реалност нашег доба. Дискриминација на основу генетског кода је још гора! Ако желимо да изградимо светлу будућност за наше потомке, онда морамо људе да ценимо на основу неприкосновености достојанства њихове личности, а не на основу њихових способности или неспособности.
|
