Новости из хришћанског света:
Цариградска патријаршија У источној Турској, у граду Малатија, исламски фанатици упали су у библијску издавачку кућу „Зирве“ и тројици њених сарадника пререзали грла. Починиоци, веома млади, полицији су од раније познати као екстремисти.
Цариградска патријаршија и Грчка православна црква најоштрије су осудиле злочин. Наша већ постојећа брига због недостатка верских слобода овим је само увећана, речено је у Атини. Недавно су убијени јерменски цариградски новинар Хрант Динк, католички свештеник у Трапезунту Андреа Санторо, као и многи сироправославци. Са разних страна од Турске се тражи да гарантује права верских мањина. Премијер Ердоган осуђује злочин, сматрајући да је он уперен „против братства турског становништва“. Он осуђује и хришћане који тврде да су прогоњени, чиме се „вређају високе вредности нације“. Злочинци су у истрази изјавили да су поступали за добро отаџбине и ислама. Градоначелник Малатије сматра да се ради о појединачном случају, који штети угледу земље. У Цариграду су Турци организовали демонстрације, носећи плакат „Сви смо ми хришћани“.
На једном убијеном лекари су констатовали 160 убода ножем. Он је у издавачкој кући радио као преводилац. На жртвама су се могли приметити знаци мучења. Сви су сахрањени на старом јерменском гробљу Малатије. Питање монархије
Руска црква се бави питањем монархије, која би могла да се обнови ако се за то стекну услови. Митрополит Кирил, задужен за везе Московске патријаршије са јавношћу, сматра да морално стање савременог руског друштва не одговара православном монархистичком принципу. Таква ситуација је, по његовом мишљењу, била и 1917. године, што је и допринело рушењу Царства.
У свести народа требало би да буде сазнање да на његовом челу стоји Божји помазаник, за шта је потребна стопроцентна вера људи и друштва уопште, а тога треба да је свестан и владар, те да томе прилагоди свој живот и владавину. Данас, ако би се неким чудом и обновила монархија, а цар учинио неку грешку, на њега би полетели парадајз и јаја, као на неког небрижљивог градоначелника.
У садашње време, каже Владика, код људи нема поштовања према монархији као свештеној институцији, те она не одговара данашњем моралном стању становништва. Монархија је и од владара увек захтевала велики аскетизам. Он се често морао одрећи своје воље и својих прохтева, ради интереса државе. Одликовање пензионерки
Верница Зоја Александровна, житељка села Артемово, Тутајевског региона у Јарославској епархији, награђена је од Руске Православне Цркве Орденом свете равноапостолне кнегиње Олге, извеситили су црквени и други медији. Њене заслуге за Цркву и народ су велике. Никада се није мислило да би сиромашно мало село Артемово могло добити храм. Ова жена је седам година сакупљала неуморно прилоге по целом крају, како од предузимача, тако и од оних који најскромније живе. И сама, од када се пензионисала, одваја све што заради од гајења лубеница и цвећа. Прикупило се толико да се могло почети са градњом цркве, која се посвећује Рождеству Христовом. Архиепископ јарославско-ростовски Кирил донео је одлуку да заслуге ове вернице награди црквеним орденом. Претрес манастира
У манастир посвећен Светим царским страстотерпцима, у Свердловској области Јекатеринбуршке епархије, током богослужења упали су органи безбедности, обавили претрес без налога, саслушавали житеље и посетиоце, а неколицину њих, међу њима и свештенослужитеље, одвели у полицијску станицу ради саслушавања и задржавања. Поступак је био „крајње груб и некоректан“. Речено је само то да је акција у оквиру „превентивних антитерористичких мера“. У манастиру се догађај доводи у везу са заседањем војно-привредне владине комисије, са три стотине учесника, која је у околини одржавана неколико дана касније. Органи безбедности су имали наводне информације да се у манастиру крију људи који немају лична документа, а раније су били осуђеници. Архиепископ Викентије није био од органа обавештен да су житељи притворени. Представник епархије је изнео да је полиција могла да се обрати игуману, који би дао све потребне информације. Живоносни источник
Посебно у Цариграду, али и у неким деловима Грчке, Русије и Бугарске, као и по другим православним земљама, слави се петак Светле недеље као „Живоносни источник“. У Цариграду се одлази у цркву подигнуту 1835. године, на месту где се у петом веку догодило чудо када је Богородиц вратила вид слепом. Лав Маркел, војник и сведок чуда, потом цар, над тим извором подигао је први храм који су верници вековима посећивали.
У Русији на овај празник патријарх одлази у Тројице-Сергијеву лавру, где се после Свете Литургије служи молебан празничној икони, а првојерарх обави Мало освећење воде, први пут после великог богојављенског. И у другим храмовима бива мало водоосвећење.
Док је цариградска икона овог празника типа „Никопеје Кириотисе“ (Владичице Победодатељнице), код Руса има различитих приказивања, композиција са другим светитељима или осликавања овог чуда Богородице.
У месту Ложок, у Новосибирској епархији, 2003. године подигнут је храм Живоносном Источнику. Ту је од 1929. до 1956. био један од најстрашнијих и најстрожих стаљинистичких логора, где их је на хиљаде пострадало. Онима који долазе на ово стратиште молитва у овом храму је велика утеха, извор снаге за живот, а и извор наде у васкрсење својих блиских, пострадалих од безбожних власти.
Код Срба се овај празник Пресвете Богородице зове Источни петак, а у источним крајевима, овај петак се назива Благим, јер се „блажи“ (не пости се). Порез на раскош
Руска Православна Црква предлаже увођење додатног пореза на раскош и некретнине, који би се користио за социјалне потребе, изјавио је Митрополит калињинградско-смоленски Кирил. Опорезовали би се најскупљи аутомобили, злато, брилијанти, кожа. Разлика у примањима између највиших и најнижих доходака достиже 1:40. Порез не би угрозио средњу класу, сматра Митрополит, износећи пример других земаља, попут Норвешке, где је пракса пореских давања разрађена.
Партија „Родина“, коју предводи Александар Бабаков, израдила је пројекат закона са скалом опорезивања луксузних добара у три категорије. Мењати лоше обичаје
Пред Побусани понедељак бројни свештеници по Русији преко медија позвали су оне који одлазе на гробља да не носе на гробове храну и пиће. То је „противно црквеној традицији“. На гробове се одлази да се са упокојенима подели пасхална радост Васкрсења Христовог. Обичај стављања хране, неретко и алкохолних пића, на гробове и поред њих, појавио се у време совјетске власти, а пре тога није постојао.
Свештенство истиче да долази до „скрнављења гробаља“, ту долазе они који су без пребивалишта да узму храну, а привлаче се и птице. Грузијска патријаршија
Грузијски католикос - Патријарх Илија посетио је у другој половини априла две арапске земље Персијског залива. У Кувајту је примљен са великом пажњом од стране владара (емира), парламента, министра исламских послова, као и муслиманских великодостојника. У емирату Катар био је исти случај. У обема земљама је истакнуто да се цени допринос Православља светском миру и добрим међурелигијским односима. Наглашено је да први међу православним поглаварима, цариградски патријарх Вартоломеј, веома доприноси разумевању са исламом. Ове две земље желе да као и до сада буду домаћини конференција које ће унапредити међурелигијске односе.
Грузија има нешто мање од пет милиона становника. Православни чине 84%, док припадника ислама има девет посто. Библијски маратон
На Богословском факултету софијског универзитета, на Тргу свете Недеље, 23. априла, на Међународни дан књиге, отпочело је једномесечно читање целога Светога Писма. Чита се најновије издање које је издао Свети синод. Читачи могу бити сви који су писмени и разговетно читају, а пријавили су се библиотеци факултета. Као награду добијају примерак Светог Писма.
У бугарском главном граду овај, како је назван, „маратон“, наишао је на велику пажњу и подршку, не само у Цркви већ у целој јавности. Православни радио „Сион“ непрестано извештава о току догађаја. Подстицање поклоништва
Грчка православна црква и Министарство за развој туризма договорили су се о подстицајним мерама „верског туризма“. Следећих неколико година могло би 18 % свих услуга да се односи на оне који у Грчку долазе из верских разлога. По споразуму, држава ће инвестирати неколико милијарди евра у инфраструктуру - путеве, прилазе, водовод, телефонију. Ради се првенствено о регионима земље који су испод просека развијености, ван главних магистрала и са планинском конфигурацијом. Сматра се да ће се отворити на стотине хиљада нових радних места и подићи стандард становништва, који је у тим пределима прилично низак.
Сада највише поклоника из иностранства одлази на Атос, Метеоре, Егину, Патмос, Тинос. Велики број их је из Србије и Бугарске, расте и број ходочасника из Румуније и Русије. Министарство туризма у последње време ради на пројекту размене посетилаца са Русијом, о томе је недавно разговарано са Патријархом Алексијем. Из Украјине је за сада недовољно посетилаца. Ових дана једна група атонских монаха обишла је кијевске светиње, а у Кијево-Печерској лаври сусрет са тамошњим монасима био је изузетно упечатљив. Сахрањен цар Калојан
У храму Светих Четрдесет мученика у Великом Трнову, осам стотина година после смрти, сахрањени су остаци бугарског цара Калојана, који је владао десет година, до мистериозне смрти 1207. пред зидинама Солуна. Обреду, који је служио Митрополит великотрновски Григорије, присуствовало је државно и војно руководство.
Цар Калојан је у својим походима стигао и до Београда, Браничева, Призрена, Скопља, Охрида. Склопио је унију са папом Инокентијем Трећим. Потукао је крсташе код Једрена 1205. године. По смрти пренет у Трново и сахрањен у гробници династије Асеноваца. Скелет је откривен 1972. и аутентичност није потпуна. Она се образлаже прстеном са његовим именом нађеним у гробу. На лобањи је огромна шупљина, од повреде коју је задобио у младости. Отуда је, по византијским изворима, имао поремећаје, падао је лако у безразложну јарост и бунцање, због оштећења малог мозга.
Митрополит Григорије је посмртне остатке омио миром и јелејем, потом су они пресвучени пчелињим воском као заштитом од микроорганизама и плесни, те запечаћени у саркофаг.
Намера је да се у храму сахране и посмртни остаци цара Михаила Шишмана, који се налазе у манастиру Старо Нагоричано, као и цара Самуила који су у Грчкој. Председник Г. Прванов обавестио је да ће ово бити „пантеон бугарских владара“. По смрти Светог Саве Српског, његово тело је у овом храму било сахрањено до каснијег преноса у Милешеву. Недостатак предавача
У Немачкој има велики број црквених школа и факултета разних конфесија. У наредном периоду очекује се велики недостатак професорског и наставничког кадра, јер се није посветила довољна пажња овом питању, а првенствен узрок је пензионисање великог броја предавача у следећих пет година.
Католичка црква има 22 факултета и 35 центара за образовање наставника веронауке. У свим овим установама ради 363 професора и 213 научна сарадника. Међу њима је 140 свештеника и 40 жена. Око половине њих ће се следећих година повући у пензију. Од 2000. године дипломирало је седам стотина студената, а докторат је стекло њих 148.
На 22 протестантска факултета ситуација је слична, мада у овом тренутку боља него на другим. Православни имају институт у Минхену, који је требало да буде факултет, а то није постао, јер се јавило мало студената. Православна катедра постоји у Минстеру у склопу Философског факултета, која је усмерена на образовање будућих вероучитеља. Овом катедром руководи професор Елијас Катан, православни Либанац. |
