Изучавање црквене музике улази у школе

Оснивање овог одсека, у музичкој школи која има најдужу музичко-педагошку традицију, омогућиће неговање српског народног црквеног појања, успешније извођење црквене музике, оспособљавање појаца и диригената црквених хорова и промоцију аутентичног извођења црквене музике.

Координатор наставног програма за овај одсек мр Владимир Милић, професор дириговања и диригент хора, симфонијског и камерног оркестра у Музичкој школи „Мокрањац“ и сарадник Летње духовне академије музичке омладине у манастиру Студеница упознао нас је са детаљима везаним за наставне планове и циљеве новообразованог одсека.

- На ову идеју дошли смо 2004. године и обратили се Министарству просвете пошто је то ипак нешто специфично, јер код нас, за разлику од праксе неких других земаља, црквена музика није била заступљена у државним школама. Први помак у том смислу је оснивање одсека за црквену музику на Музичкој академији у Сарајеву, али у Србији тога није било. Обратили смо се Светом архијерејском синоду за благослов и од свих смо наишли на подршку ове идеје. Наиме, за почетак ће овај смер заживети у Музичкој школи „Мокрањац“, а касније можда и у другим школама. Више стручњака, како музичких тако и теолога укључено је у израду наставног плана и рада на изучавању црквене музике у школи.

Наставни план и програм је пре свега замишљен као музички, јер школа припрема и школује музичаре. У Русији и у Грчкој нпр. имате професионалне појце, људе који су задужени за музички део богослужења, и то се у православним земљама прилично негује.

Код нас богослови уче црквено појање  као део своје будуће свештеничке службе. Ми смо замислили нешто друго, да то буду лаици у цркви који ће неговати српско православно народно црквено појање, у последње време доста заступљено у црквама, али уз велику шароликост и лутања. Зато је неопходно да добијемо школоване појце као стожере окупљања аматера који би се трудили и упућивали наш народ на црквено појање по правилима типика. Поред музичког, потребно је да то буду бар у основи и теолошки образовани људи. Они ће поучавати друге да певају на исти начин, да поштују појање које је званично у нашој цркви, Мокрањчево, да познају Осмогласник, да певају на чистом и разговетном црквенословенском или чистом српском језику тако да добијемо једну аутентичну народну музичку традицију, како би дошло до уједначавања појања по црквама и очувања нашег црквеног појања.

Други важан сегмент њиховог образовања је дириговање. Ти појци би били спремни да по потреби окупе мањи или већи црквени хор, да раде са њим, да могу да приређују концерте и да буду носиоци музичког живота једне парохије.

Да би то било успешно, будућим ученицима су потребни предмети музичке наставе и музичке писмености, свирање на клавиру као и одређен број општих предмета. Имајући у виду искуства других земаља, наших богословија, сматрали смо да је овај број предмета сасвим довољан да би будући појац стекао потребно знање.

Планирано је да ове године буде уписано 10 кандидата али, судећи по интересовању, тај број ће се наредних година повећати. Услов да би кандидати полагали пријемни испит, јесте завршена основна музичка школа било ког смера. О интересовању за овај смер говори и то да су се о упису распитивали и ученици других смерова, чак и они који су завршили школу желећи да допуне своје знање у тој области.

Каква су искуства других земаља?

- У Грчкој се  појање, на њихов византијски начин изучава врло темељно. Постоје школе које припремају професионалне појце да воде певнице у црквама. Нешто слично постоји и у Русији при Духовној академији где се на  музичком одсеку изучава и дириговање и певање. На западној страни, музичка академија у Аустрији има одсек за црквену музику а слична је ситуација и у другим европским земљама.

С обзиром да је ово средња школа, имате ли у плану да ученици своје знање о црквеној музици могу да усавршавају кроз даље школовање и на факултетском нивоу?

- Наша жеља је да се то настави, покушаћемо да осмислимо изучавање црквене музике и на високошколском нивоу. Са завршеним одсеком за црквену музику, ти млади људи су сасвим спремни да наставе студије на музичкој академији као и на другим факултетима друштвених наука.

Колико наша црквена уметност даје данас слободу да се уметник њом бави на креативан начин?

- Специфичност нашег црквеног појања је тзв. „кројење мелодије“. На дати текст појац сам кроји мелодију и тај детаљ је јако важан али је битно да та „искројена мелодија“ да свој лични допринос, поштујући при том традицију и стил народног појања, односно како је Осмогласник примењен у традицији српског народног појања. Други аспект јесте начин да се једна чврста и јасна мелодија, музички стилски прилагоди да одговара одређеном тренутку у цркви. Од његовог општег богословског знања зависиће како ће појац мелодију применити на конкретном месту и у конкретном храму. С друге стране, он то знање треба да преноси на аматере и да им помаже да поју на правилан начин. При томе је јако битан текст, дикција, правилан изговор.

Шта разликује успешно од мање успешног појања на Литургији?

Диригент је најодговорнија личност за делатност хора у оквиру службе. Како хор пева, како учествује у служби зависи у великој мери од диригента. Сваки верник кад уђе у храм жели да се посвети молитви, а велики допринос томе даје хор. Чланови хора се у цркви појављују у двострукој улози: и сами су верници, а са друге стране су и чланови хора. Ако је диригент добар, верници ће осетити склад између свештеника и хора, а Литургија тече лагано, несметано. Концерт духовне музике сам по себи није толико значајан јер је свака Литургија својеврсни „концерт“. Суштина црквеног појања је у цркви и зато хор треба да се труди да буде најбољи управо на Богослужењу.

Све информације о упису на одсек црквене музике заинтересовани кандидати могу добити у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду.