Хришћанство на Хавајима? Звучи необично, ипак реално. Православље на Хавајима? Звучи егзотично, готово нестварно. Српска православна парохија на Хавајима? Заиста невероватно, притом потпуно истинито.
Српска заједница на Хавајима броји данас нешто више од 50-так људи. Овај број се временом повећавао, или смањивао у зависности од многих околности, пре свега од студената, који су путем спортских стипендија добијали прилику да бораве на далеком Острву.
Хаваји (Хањаии) су иначе група острва који географски припадају Полинезији, а назив су добили према највећем острву. У XIX веку врло популаран назив за Хаваје био је „сендвич острва“ (Сандњицх Исландс). Главни град, Хонолулу, где је и смештена српска парохија, налази се на острву Оаху, трећем острву у архипелагу по величини. Хаваји су „откривени“ пре нешто више од три века, 1778. год. од стране британског морепловца Џејмса Кука, од када је и почело масовно насељавање острва. Ово насељавање, заједно са куповином поседа од стране Европљана и Американаца није се допала домаћем локалном становништву које је оштро негодовало. То је касније довело до поларизације, тако што се домаће становништво повлачило на усамљена и мање насељена острва, и чак и данас постоје места где су странцима и туристима забрањени приступи. Иначе су Хаваји били независно краљевство од 1810. до 1893. године, када је монархија збачена. И данас се у центру Хонолулуа налази краљевска палата коју туристи могу посетити, а домаће становништво је посебно поносно на некадашњу монархију.
Од новије историје Хаваја битно је истаћи два момента: први је бомбардовање чувене америчке поморске базе Пеарл Харбор од стране Јапана 1941. год. чиме је Америка званично ушла у Други светски рат. Војна база Пеарл Харбор се налази на острву Оаху, недалеко од Хонолулуа. Будући да је пре тог напада, на Хавајима, (који тада још увек нису били у држава, иако у саставу Америке) живело око 200.000 Јапанаца, лако је претпоставити каква је била одмазда од стране Американаца и колико је требало времена да се смире страсти између зараћених страна.
Други битан моменат је 21. август 1959. год, када су Хаваји вољом народа ушли у састав САД, и постале 50. америчка држава. Тада креће нагли економски развој земље, услед бројних инвестиција, и пре свега због развоја туризма, који је до данас главно обележје Хаваја.
Добра клима
Што се тиче климатских услова на овим острвима, они су готово савршени. Током целе године је константна температура ваздуха која се креће између 25-30 степени, и не прелази горњу границу. Готово свакодневно пада у блага киша која освежава ваздух и чини живот пријатним. Ипак, Хаваји су посебни по својој „микроклими“, односно површинама који имају засебне климатске услове, као на пример чувени туристички регион и плажа Ваикики, која је увек сунчана и без падавина, и често се деси да можете видети у једном крају града или острва кишу и ветар, а опет на другом крају препуне и сунчане плаже само стотину метара широке.
Једна од одлика обале су и заиста високи таласи, углавном на северним странама острва, где су морске струје јаче. Такве обале су опасне и забрањене за туристе, али су права оаза за многобројне сурфере, који своја такмичења одржавају на таласима вискоким и до 40 стопа, што чини призор заиста атрактивним.
Хаваји су и постојбина ретких врста корала свих боја, разних врста морске флоре и фауне, и њиховом очувању се придаје посебна пажња од стране власти. Пре свега су познате и јако популарне, као један вид туристичке атракције, корњаче које достижу дужину и до два метра, и могу се видети близу обале. Ове животиње су и једна врста симбола Хаваја, па се могу видети на бројним сувенирима. Досељавање срба
Да се вратимо српској заједници на овом прелепом острву. Први Срби су се доселили пре 50 година на Хаваје, али не из Србије, већ са запада Америке. Ипак, бројнија и најзначајнија досељавања су се десила крајем 80-тих и почетком 90-тих година прошлог века, и убрзо су се организовали у заједницу, окупљајући се за прославу највећих верских празника и разних добротворних манифестација.
Мисионарска православна парохија Св. Цар Лазар Епархије западно-америчке Српске Православне Цркве постоји већ 15 година на Хавајима. Основао ју је тадашњи Епископ западно-амерички, данас Епископ Жички, господин Хризостом. После више од 10 година од како је неки српски епископ посетио Хаваје и служио Литургију, на Светлу Суботу Епископ западно-амерички господин Максим, у грчком храму Св. Цара Константина и царице Јелене, служио је пасхално-ваптизмалну Свету Литургију у парохији Св. Цара Лазара Косовског. Литургија је почела крштењем девојчица Катарине и Емилије. Крстили су их протојереј Блашко и јеромонах Јован, а Епископ Максим је обавио Св. тајну миропомазања. У суботу вече Епископ је са пратњом посетио малену руску православну парохију и присуствовао вечерњем богослужењу, које је предводио о. Анатол Јовин (рођен у Лесковцу), некадашњи професор славистике. У недељу Антипасхе, поново је служена Литургија у грчком православном храму, где се окупило преко 100 грчких, српских, америчких, руских, бугарских, хавајских и других верника. Одговарао је домаћи хор на грчком, енглеском и црквенословенском језику, а епископ Максим се на крају свима обратио на неколико језика. Поподне тога дана у истоме храму обављено је крштење Тиффанy (Милер-Сасиц) и Дуане (Снаy), који су дуго исчекивали дан крштења, али због одсуства свештеника нису могли раније остварити своју жељу. После крштења, сви присутни су позвани на прославу, а том приликом је одржан и састанак новоизабране управе коју је Епископ представио окупљеном народу, на челу са председником Владимиром Шашићем.
На крају посете Епископ Максим је заблагодарио Господу на овом дару - увођење у Цркву нових чланова на Хавајима, подсетио на значај Васкрсења Христовог, и пожелео да ова обновљена парохија напокон заживи, обећавши већу помоћ од Епархије у будућности на овом најизолованијем архипелагу на свету (удаљеном од САД две хиљаде миља). Малој, али инспирисаној и чврстој српској организацији на Хавајим предстоји велика борба за остваривање жеље: куповине земље и изградње храма.
Морамо као српски народ бити срећни и поносни што и на далеким Хавајима, где много бројнији народи нису присутни, наша српска заједница и парохија Св. Цара Лазара постоји и умножава се. |
