Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa
Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године.
Почетна - Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак.
У броју 963

Најава броја

Православље  1084

Издвајамо:








Православни линкови

http://www.spc.rs/
http://www.riznica.org.rs
Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Живе речи утехе - Православни портал и форум
Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету

Медијска подршка

Радио Телевизија Србије
Радио Телевизија Републике Српске
Радио-телевизијa Војводинe
Алтернативна Телевизија - Бања Лука
Радио Телевизија Сантос

Оцените чланак

Сећање које траје

Аутор: Свештеник Зоран Филиповић, Број 963, Рубрика Из живота цркве
Има већ осам година како се у Нишу обнавља успомена на Дејана Манчића, двадесетчетворогодишњег младића који је као војник ПВО страдао током НАТО агресије од удара касетне бомбе на Гребенику код Пећи. Највећа заслуга за чување успомене на Дејана припада Фонду и Библиотеци који носе његово име, а који су по жељи његових родитеља, и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Иринеја, основани 2000. године.

Као даровити младић, студент права и истакнути спортиста, Дејан се бавио и уметничком фотографијом, писањем поезије, а неколико месеци пред своје страдање насликао је више слика у којима је готово визионарски описао саму агресију и своје страдање. Особито интересовање за православну духовну баштину било је у њему праћено фасцинацијом српским средњовековним манастрима који ће остати овековечени на његовим уметничким фотографијама. Збирка његових песама, са коментарима критичара, успоменама његових пријатеља, рођака, школских и ратних другова, под насловом који је преузет из Дејановог песништва - „Без сутра за сутра“, изашла је из штампе у издању „Просвете“ већ исте 1999. године, а Дејаново стваралаштво представљено је у Београду, Пироту, Краљеву, Новом Саду и Крагујевцу.

Од тог времена до данас, Фонд „Дејан Манчић“ финансира штампање збирки песама младих аутора чије се стваралаштво истакне на конкурсу који се овим поводом расписује сваке године на дан Дејановог страдања, 4. априла. У оквиру овог подухвата већ су штампане збирке песама Наташе Перић из Београда, Јасмине Марковић из Великих Црљена код Лазаревца, Херцега Рогића, студента Правног факултета у Београду, Драгане Бајчетић, Власотичанке која сада живи у Краљеву, Бојана Максимовића из Фоче, Јане Раонић, ученице гимназије из Пљеваља и Ивана Гавриловића из Александровца Жупског.

Конкурс је расписан и ове, 2007. године. У присуству владике Иринеја, свештеника града Ниша, представника Војске Србије, бројних професора нишког Универзитета и средњих школа, као и виђенијих нишких књижевника, 4. априла је у Сали Универзитета одржано књижевно вече посвећено успомени на Дејана Манчића. Окупљене је поздравио Командант 230. срп ПВО потпуковник Сава Миленковић, који је истакао да је сећање на Дејана и ширење идеје Фонда заправо активност којом се „одаје почаст српству“. Захваљујући овој чињеници, као и великом значају и симболици коју овај подухват има, покровитељ Фонда ће од ове године постати Војска Србије, чиме ће Фонд добити национални значај. О Дејану и његовом животу и страдању говорио је његов школски друг, сада јереј Иван Цветковић, професор Богословије Св. Кирила и Методија и члан Управног одбора Фонда. Стиховима су о Дејану говорили Добривоје Јевтић, Димитрије Миленковић, Анђелка Илић, Радомир Виденовић, Вељко Николић, Радмила Тодић-Вулићевић, као и Ружица Тасић. Свечаном тону скупа допринело је и учешће Хора Храма Светог оца Николаја из Ниша.

По традицији, конкурс је отворен до 10. маја текуће године, а победник ће, као и до сада, бити објављен 21. јуна, на дан Дејановог рођендана.

Заинтересовани млади песници своје збирке песама (обима до 80 страна) могу слати на адресу: Фонд „Дејан Манчић“, 18000 Ниш, Бубањска 12. Тел: 018/265-793.

Поред књижевног стваралаштва, Фонд „Дејан Манчић“ ће помагати и младим ствараоцима у области сликарства и уметничке фотографије, као и у другим облицима стваралаштва у којима се исказивао Дејан. На тај начин, сходно жељи његових оснивача, биће остварена визија коју је Дејан саопштио мајци Славици: „Кад заувек одем, мајко, волео бих да ме се људи сећају“.


© 2005—2012 Православље
Сва права задржана.
latinica