Свет књига

Улога и место интелектуалаца и жена у цркви

(Група аутора - Зборник радова) Православни пастирско-саветодавни центар, Београд, 2006

У издању Православног пастирско-саветодавног центра, у оквиру библиотеке Пастир добри (главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор Петар Лукић), изашао је Зборник радова неколико аутора чија су предавања одржана у Задужбини Илије М. Коларца у Београду, што представља још један од корисних и веома плодних радова и активности поменутог Центра.

Захваљујући књизи која је пред нама, ова предавања ће наставити да живе оплемењујући срца оних који их буду читали и помажући многима да разумеју и правилно схвате теме које су веома стручни предавачи обрадили. Ту су предавања Владика захумско-херцеговачког Григорија и јегарског Порфирија, затим професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду: Љубивоја Стојановића, Драгомира Санда, Владимира Вукашиновића и Богољуба Шијаковића, па Александре Јанковић, Јасмине Ракић, Санде Рашковић-Ивић, Снежане Миленковић и монахиње Фотине, као и проф. Владете Јеротића, Ђура Шушњића, Бојана Јовановића, Драгана Симеуновића, Драгана Недељковића, Ђорђа Јанића и Живице Туцића.

Када се ова књига узме у руке са намером да се прочита, прво што ће читаоцу пасти на ум јесте да ће се предавања, пошто се ради о истој теми (улога и место интелектуалаца и жена у Цркви) понављати и да ће је, и поред најбоље воље, после краћег времена оставити у нади да ће је наставити да чита у некој другој прилици и при бољем расположењу, које обично никада не дође. Међутим, читалац ће се врло брзо уверити да није тако и да ће књигу у даху наставити да чита до краја, јер су објављена предавања - беседе - прави медаљони чија лепота речи осветљава поменуте теме у којима се огледа Превечни и Његова љубав којом су и сами аутори горећи, напајали оне којима су се обраћали. Схватиће да му многе ствари постају јасније и чудиће се себи што их, и како их, пре није разумео.

Ова књига ће, убеђен сам, заинтересовати не само оне које муче односне теме, већ ће својом топлином загрејати срце сваког читаоца и подстаћи га на размишљање о себи, о Богу и ближњем у чијим рукама је наше спасење. Зато сам убеђен да ће она ојачати и потврдити љубав нашу према Богу и дати нам одговоре на многа питања којима нас често збуњују они који “брину“ о улози жене у Цркви више од чињенице да се неколико стотина хиљада жена у Европи годишње прода као робље. Камо среће да и ти “брижни“ прочитају ову књигу и да се увере да су жене кроз историју увек биле активне у Цркви, да су многе тешкоће и искушења осетиле и изнеле на својим плећима, а то су, сведоци смо, и у недавној прошлости учиниле, па и данас чине. Разумеће да нас одређена служба или функција у Цркви неће спасти, нити су оне гарант нашег задобијања вечности унапред већ су, напротив, наша одговорност, а не привилегија. Научиће да су свештеници служитељи, ширитељи и помагачи радости, а не и никада господари вере. Схватиће да смо сви позвани на спасење и да сви имамо своје место у Цркви: и интелектуалци, и мушкарци и жене, и ожењени и неожењени, и богати и сиромашни, и учени и прости, и свештеници и лаици. Дакле, све нас је Христос позвао на спасење и сви имамо исти циљ, коме смо дужни ићи смирујући се пред Господом и умножавајући добијене таланте од Творца богаћењем се у врлинама.

На путу ка последњој страници ове књиге, пред читаоца ће израњати предавачи са својим беседама, попут ктитора сликаних на зиду својих задужбина, како их приносе Богу живом и истинитом. Ако бих морао некога и његову “задужбину“ - чланак - да истакнем, издвојим у овој књизи, онда су то свакако жене-аутори, које су на веома леп и уман начин обрадиле наведене теме.

Мишљења сам да би ову књигу, као богату духовну ризницу, требало да прочита и у својој библиотеци има сваки христоносац, једном речју сваки човек, па је тако доживљену најискреније и препоручујем.

Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић

Духовне Цртице, II део

У манастиру Нова Грачаница у Илиноису (САД), одржана је промоција друге књиге проповеди протојереја Милорада Лончара под насловом Духовне цртице II . Поред Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничког Лонгина, професора Светосавске Богословије из Либертивила протојереја Милоша Весина и јереја Бранислава Кончаревића, многобројног свештенства и верног народа, промоцији су присуствовали и гости из Србије: проф. др Даница Петровић директор Музиколошког инситута Србске академије наука и уметности, проф. др Милан Петровић са Медицинског факултета у Београду, писац и сликар Сава Ракочевић и психолог Станислава Попов.

Духовне цртице II су стилски и логични наставак Духовних цртица I и писане су у манастиру Нова Грачаница у периоду 2004-2005 године. Док су Духовне цртице I имале за тему празничне беседе недељних јеванђеља и апостола годишњег богослужбеног круга, Духовне цртице II се састоје из три, на свој начин другачија дела: “Тематске беседе“, “Празничне беседе“ и “Додатак“.

Тематске беседе за мотив имају најличније емоције и недоумице, а генерална поука им је да се у свему и за све враћамо Ријечи са почетка. У празничним беседама, богословски и у једном новом надахнућу, обрађени су сви велики празници Цркве, почев од Божића, преко Цвети до Пасхе. Последњи и најкраћи део ове књиге, са поднасловом “Додатак“, одликује се једним другачијим стилом, а за тему има болна и трагична питања наше националне историје. Те беседе углавном су забележене на разним предавањима и академским скуповима.

Преосвећени владика Лонгин је оцу Милораду пожелео да са истом ревношћу настави досадашњи богословски и мисионарски рад, и нагласио да верује како ће Духовне цртице инспирисати и подучити људе да живе живот по Јеванђељу, по Христу.

Као можда најреалнији опис ове, по свему изузетне књиге, издвојићемо део говора проте Милоша Весина: “У осећању небо-земне радости, отац Милорад се латио нимало лаког, али пре свега радосног задатка. Духовне цртице број два нису тек само друга књига или наставак Духовних цртица I, него су ипак нов приступ теми савременог хришћанског беседништва... Отац Милорад понире одважно, проповедничком смелошћу, у воде мудрости пророка и псалмопевца Давида, креће за стопама премудрог Соломона, али увек, у скоро свакој проповеди, усуђује се да постави онај најпотребнији знак, знак духовне интерпункције, а то је питање: ко смо, одакле смо и куда идемо?“

На крају духовне вечери, отац Бранислав Кончаревић је, како сам каже, подстакнут Духовним цртицама представио свој философско-духовни оглед Естетика и етика, доказујући постојање оба чиниоца у представљеној књизи.

Иначе, Духовне цртице II су изашле у колу “Свештеници својој пастви“, у издању издавачке установе Епархије канадске Источник.

Милијана Ђокић