Ове четири године исцрпиле су и уназадиле Србију, упропастиле економију, проредиле становништво, ослабиле снагу, а поља остају необрађена. Због нереда, несигурности и глади, велики број Срба се одселио у стране земље. Овако Свети Владика Николај описује стање у Србији изазвано сукобом Стефана и Вукана, по упокојењу Светог Симеона. Не можемо се отргнути утиску да овај опис важи и за нашу данашњу Србију. Србију која се васпоставља изнова после 800 година од преноса моштију светог Симеона у Студеницу и измирења завађене браће над њима.
 „Када отворише Симеонову гробницу, осам година после смрти нађоше његово тело, сачувано од трулежи“ (Николај). „Синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселише се, сами носећи пречасно тело оца свога, и положише га са великом почашћу у овој светој цркви (Студеници), у одређени му гроб, који беше блажени сам себи раније начинио“ (Свети Сава).
И ове године на Светог Симеона у Студеницу је призван српски народ. Призив, који срца верних примају и ревносно одговарају на њега, указује, као и у древним временима, на Симеона који за нас има вишесимволички значај. Он символизује васпостављање српске државе, символизује одрицање од земаљских добара и приврженост вишњем; символизује, у овом времену раздора и поделе, измиритеља, истинског измиритеља. Измиритеља у добру, а не у злу, измиритеља у покајању, а не у интересу.
„Браћа падоше у наручје један другоме са нежним осећањима и сузама“ (Николај). У оваквом стању духа беху и поклоници који су се слили у задужбину Стевана Немање. Уз служење двојице епископа, Хризостома и Јована, и саслужење многих свештеника и монаха и мноштва народа, којега је било преко триста душа још на свеноћном бдењу, да би их на Литургији било преко хиљаду двеста. Ово дивно сабрање као да нас позива без гласа и декларације на помирење. Као да нас позива на извориште мира и светлости. И у свим овим појавама, Промислом руковођена, осликава се светост светог Симеона Мироточивог.
Да ли је баш ова 2007. година јубилеја преноса моштију светог Симеона Мироточивог у Србију, постоје спорења. Неки тврде да је то била 2006. а неки чак да је то 2008. Ко је био прошле године на слави Светог Симеона у Студеници, сигурно је уверен да је прослава тог јубилеја већ почела.
А како ћемо сви ми, кроз рукодељу и труд наш, обележити ову годишњицу ни од кога не зависи до од нас самих.
|
