www.pravoslavlje.rs


Kroz hrišćanski svet

Živica Tucić

Novosti iz hrišćanskog sveta:

PATRIJARH KOD PREDSEDNIKA
Carigradski i vaseljenski Patrijarh Vartolomej preduzeo je još jedan pokušaj da zaštiti Patrijaršiju od neprijateljske politike turskih vlasti. On je boravio u Ankari 8. i 9. oktobra, kako bi se susreo sa novim predsednikom zemlje Abdulahom Gulom i drugim zvaničnicima. Predsedniku je čestitao na izboru i obrazložio mu nepovoljan položaj hrišćana u zemlji  zatraživši, po ko zna koji put, dozvolu za otvaranje bogoslovske škole na Halki. Patrijarh je posle susreta rekao da je „optimista“, ne iznoseći detalje razgovora. Predsednik, izraziti islamista, nagovestio je, tokom izborne kampanje, da bi mogao biti „fleksibilniji“ po pitanju verskih i nacionalnih manjina, jer mu je stalo da popravi nepovoljnu sliku o Turskoj koja vlada u Evropi.
Ovih dana se u Evropi podsetilo na to, da je pre ravno deset godina, u Turskoj zabranjena nastava na aramejskom jeziku, koji koriste siro-hrišćani. Država je tada obrazložila da se korišćenjem ovog jezika „ugrožava turski nacionalni identitet“.

GOLGOTA ARHIEPISKOPA HRISTODULA
Kada su u ponedeljak, 8. septembra, svi grčki mediji objavili, a arhiepiskopija potvrdila da operacija transplantacije jetre Arhiepiskopu atinskom Hristodulu nije uspela i da je njegov život u opasnosti, cela Grčka je zanemela. Neprestano se slušaju vesti i gleda televizija, razni stručnjaci objašnjavaju sa medicinske tačke šta je u pitanju. Sveti Sinod,  koji čine svi mitropoliti, te je u stvari sabor, okupio se u atinskom manastiru Petraki, prvi put u punom sastavu, bez predsedavanja Arhiepiskopa, počevši rad molebanom za zdravlje poglavara. Desetak mitropolita je tražilo da se zasedanje prekine i odloži, jer su vremena takva da ne treba sačekati prispeće dodatnih informacija, za sada treba se samo moliti.

PAPA TEODOR POSETIO MOSKVU
Papa i Patrijarh Aleksandrije i cele Afrike Teodor Drugi, obavio je kanonsku posetu Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Sa Patrijarhom Aleksijem susreo se u moskovskom Danilovskom manastiru, istakavši da ovu posetu smatra „milošću Božjom“. Dodao je: „Bog vidi koliko je moje srce blagodarno za ovaj susret“. Objasnio je, da Aleksandrijska patrijaršija misionarski deluje u 56 zemalja Afrike, vodeći se i primerom  misionarskog rada ruskih monaha. Među pravoslavnim crkvama treba da vladaju harmonija i solidarnost. Otuda on posećuje i Ukrajinu, kako bi iskazao da se u atmosferi više raskola zna šta je kanonski poredak.
Patrijarh Aleksije je istakao da u Africi živi sve više Rusa, Ukrajinaca i Belorusa, oni su vernici RPC, ali sada borave na prostoru pod jurisdikcijom Aleksandrije. Oni mole da se za njih omogući služenje na crkvenoslovenskom. To postoji, sa blagoslovom Aleksandrije, u Egiptu, Tunisu, Maroku i Južnoafričkoj Republici. Patrijarh Aleksije je zamolio da se to omogući u još nekoliko zemalja. Ne bi se osnivale posebne parohije, već bi ruski sveštenici dolazili i služili po potrebi. Gost je, odmah reagujući, dao blagoslov da se na kirilometodijevskom jeziku služi u još nekoliko zemalja.
Obavljena je poseta Trojice-Sergijevoj lavri na sam praznik svetoga Sergija Radonješkog, zatim Sarovskom manastiru, crkvenom proizvodnom preduzeću u Sofrinu, a susret sa studentima i bogoslovima na Moskovskoj duhovnoj akademiji i bogosloviji i u Nižnjem Novgorodu bio je posebno dug, sadržajan i spontan.
Patrijarh Teodor tečno govori ruski. On je od 1985. do 1990.  kao arhimandrit vodio aleksandrijsko podvorje, u tada Sovjetskom Savezu, koje se nalazilo u Odesi. Potom je bio izabran za episkopa kirinskog, a 9. oktobra 2004. za 115. prvojerarha Aleksandrije.

PATRIJARH ALEKSIJE U PARIZU
Ruski patrijarh Aleksije početkom oktobra posetio je Francusku. U središtu posete bilo je obraćanje Parlamentarnoj skupštini Evrope. Ovaj nastup bio je apel da se sačuvaju moralne vrednosti Evrope, zasnovane na hrišćanskoj veri, koje su danas veoma osporavane i ugrožene.
U pariskoj rimokatoličkoj Bogorodičinoj katedrali (Notr Dam) Patrijarh se poklonio Trnovom vencu Gospoda Isusa Hrista, kao i delićima Krsta Gospodnjeg, i služio „kratki pravoslavni moleban“, u prisustvu pariskog nadbiskupa Andre Ven-Trua. Patrijaršija je demantovala izveštaje da se radilo o „zajedničkom bogosluženju“.
Patrijarh se susreo sa predsednikom N. Sarkozijem. Kako se broj Rusa u Parizu poslednjih godina znatno uvećao, Patrijarh je zatražio dozvolu da se sagradi još jedan ruski hram. Predsednik  je odmah obećao pomoć da se realizuje ova molba, istakavši da je Francuskoj poznata velika uloga ruske Crkve u obnovi društva, koje je decenijama stradalo od jednoumlja i ateizma.
Na  ruskom groblju u San-Ženevjev de Bua Patrijarh Aleksije je služio pomen. Tu su sahranjeni mnogi jerarsi, pastiri, generali, znameniti pojedinci. Oni su emigrirali, sklanjajući se od boljševičke vlasti.

PITANjE PRVENSTVA
Sinodalna bogoslovska komisija Ruske crkve osnovala je radnu grupu, na čelu sa episkopom jegorevskim Markom, koja treba da do decembra meseca ove godine pripremi dokument o ruskom gledanju na pitanje prvenstva u vaseljenskoj pravoslavnoj crkvi. Plenarnim zasedanjem komisije predsedavao je njen predsednik, Mitropolit minsko-slucki Filaret, a članovi su nekoliko arhiepiskopa i episkopa, rektori crkvenih akademija, profesori i predavači.
Ovim povodom u Moskvi je rečeno da po pitanju prvenstva u Pravoslavlju ima različitih gledišta. Nema „vrhovnog prvosveštenika“, već „prvog među ravnima“. To mesto pripada konstantinopoljskom Patrijarhu. Dok neki  njegovo zvanje Vaseljenskog Patrijarha tumače kao prvenstvo časti, drugi mu pridaju koordinirajuću funkciju, a treći i arbitrarne kompetencije.
Bogoslovska komisija potvrdila je da će od 13. do 16. novembra ove godine biti održana konferencija na temu „Pravoslavno učenje o crkvenim Tajnama“.

RUSKI STAROOBREDNICI
Mitropolit moskovski i cele Rusije, Ruske pravoslavne staroobredne crkve, Kornilije, obavestio je javnost da je nastupilo vreme približavanja njegove Crkve i Moskovske patrijaršije. Sada se razmatra prošlost, a u njoj su se država i vlast uplitale u crkvene poslove. Kako je nastupila sloboda, otpočeo je proces istorijskog osmišljanja i dijaloga između dveju crkava, tim pre što je Patrijaršija sa Ruskom zagraničnom crkvom postigla saglasje, maja ove godine. U ovom trenutku se ne priželjkuje „mehaničko zbližavanje niti sjedinjenje“.
S obzirom da je vekovima trajalo proganjanje i postojale uzajamne pretenzije, ovaj proces približavanja je teško prognozirati i oblikovati. Saradnja je već sada moguća, npr. u socijalnom služenju. Mitropolit je rekao da danas u Rusiji ima oko dve stotine starobrednih hramova, a brojni se grade. Na Uralu ih je, na primer, poslednjih godina otvoreno desetak, takođe i u Sibiru. Novih hramova ima i u Ukrajini i Moldaviji.

BOLNIČKI HRAM
U parku čuvene Aleksandrovske univerzitetske bolnice u Sofiji, osvećena je crkva posvećena Svetom Georgiju Sofijskom, Novom. Vikarni episkop znenopoljski Jovan istakao je da bolesnici, njihovi posetioci, ali i medicinsko osoblje treba da u neposrednoj blizini imaju mogućnost da se pred ikonama pomole Bogu. U bolnici radi personal od 540 lica, koji opslužuje 1.100 pacijenata. To je u Sofiji najstarija zdravstvena ustanova, podignuta 1879. godine. U Balkanskim i Prvom svetskom ratu bila je pod upravom vojske, a 1918. pri njoj je osnovan medicinski fakultet.
Temelje ovog hrama osvetio je Patrijarh Maksim 2003. godine. Gradnja se iz raznih razloga odužila. Nije bilo sredstava za konačan ikonostas, tako da je postavljen privremen, vernicima je sada najvažnije da je crkva osvećena i otvorena.

CAR KALOJAN
Bugarska je početkom oktobra obeležila 800-godišnjicu smrti srednjovekovnog vladara Kalojana, koga narod naziva carem, iako to nije bio. U hramu Svetih četrdeset mučenika u Velikom Trnovu, gde se nalaze posmrtni ostaci, ovim povodom  velikotrnovski Mitropolit Grigorije služio je Svetu Liturgiju i pomen. Crkva mu je zahvalna za, i pored određenih kolebanja, očuvanje Pravoslavlja.
Kalojan je,  na do danas nerazjašnjen način, umro pred Solunom koji je opsedao 1207. godine. Arheolozi su 1972. otkrili njegov grob, mada nikada nisu bili potpuno sigurni  u autentičnost ostataka. Oni su tek letos sahranjeni u porti hrama, u kome je kratko počivalo telo svetoga Save Srpskog, pre prenosa u otadžbinu.

JUBILEJ PATRIJARHA ILIJE
Gruzijski Patrijarh i katolikos Ilija Drugi, obeležio je od 12. do 15. oktobra tridesetogodišnjicu svoje intronizacije i 75. godišnjicu života. Ujedno je obeležena 1400. godišnjica manastira Svetog Krsta. Glavne svečanosti održane su 14. oktobra u starom sedištu Mcheta. Ovim povodom došao je Carigradski patrijarh Vartolomej, a gotovo sve pravoslavne pomesne crkve poslale su visoke delegacije. U njegovu čast, u Nacionalnom pozorištu Tbilisija priređen je svečani koncert, a uručeno mu je i počasno zvanje akademije nauka. Srpsku Crkvu predstavljao je Arhiepiskop cetinjski i Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

CRKVA ZA MONARHIJU
Gruzijski patrijarh Ilija Drugi izjasnio se za uvođenje monarhije u ovoj kavkaskoj zemlji smatrajući da bi to izvuklo zemlju iz političke i ekonomske krize, pomoglo da sačuva teritorijalni integritet od separatista u Abhaziji i Severnoj Osetiji, vodilo bi zemlju ka procvatu.
Vladajuća partija predsednika Sakašvilija nije želela da zauzme stav o Patrijarhovom zalaganju za monarhiju, dok je opozicija pozdravila ideju smatrajući da bi se time osnažila gruzijska tradicija. Monarhija bi bila konstitucionalna, a ne aposolutistička, vladar bi imao ograničena prava, on bi bio simvol jedinstva nacije i zemlje.
Gruzijska dinastija Bagration vladala je preko hiljadu godina, od 1008. godine, sve do 1801. kada ju je ruski car Aleksandar Prvi uklonio, a zemlju pripojio ruskoj imperiji. Moskva je ovoj dinastiji od 1841. priznavala status „bivšeg carskog doma“ sa određenim povlasticama. Danas, na čelu carskog doma je knez Georgij Iraklijevič Bagration-Muhranski koji je doskora živeo u Španiji, gde iz dva braka ima četvoro dece, kneževe Iraklija, Davida i Gurama i kćer Mariju.

POSETA SVETOJ GORI
Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, sledeći tradiciju drugih predsednika pravoslavnih zemalja, posetio je Atos. Pratio ga je grčki ambasador u Gruziji Lefteris Angelopulos. Postalo je uobičajeno da visoki posetioci stignu helikopterom, koji grčka vojska stavlja na raspolaganje.
Sakašvili je prvo posetio Kareju, a potom  Iverski manastir, u kome su u vreme njegovog nastanka obitavali monasi iz Iverije, odnosno Gruzije. Bratstvo ove svetinje gosta je veoma srdačno primilo.

UBISTVO U GAZI
U gradu Gazi, koji se nalazi pod kontrolom palestinske policije islamističkog pokreta „Hamas“, ubijen je 31-godišnji knjižar Rami Ajad. Ovaj hrišćanin bio je jedini prodavac hrišćanske literature svih denominacija Svete zemlje. Njegovo telo pronađeno je nedaleko od knjižare. Danima mu je telefonom od nepoznatih lica prećeno da će biti ubijen ako ne zatvori knjižaru. Iza njega je ostala supruga sa dvoje dece.
Do sada se nijedna organizacija nije oglasila da preuzme odgovornost za ovaj zločin. Policija je konstatovala da je ubijen iz pištolja sa dva metka, iz neposredne blizine, a da je pre toga tučen, jer su mu kosti bile polomljene. Malobrojni hrišćani Gaze veoma su zabrinuti. Njihove prodavnice se pale i oštećuju, jer navodno prodaju robu koja kvari moral muslimana. Katkad odgovornost preuzme grupa „Pravedni mačenici islama“.


© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://pravoslavlje.spc.rs/broj/974/tekst/kroz-hriscanski-svet/