Царство моје није од овога света“ (Јн 18,36). Господ Исус Христос и Понтије Пилат. Богочовек и човек. Богочовек - окривљени; човек - иследник. Иследник се осећа вишим од Окривљеног: „Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?“ (Јн 19,10). Он се обраћа Окривљеноме са оном тобожњом присношћу са којом говоре надмени људи, убеђени да имају сву власт над саговорником: „Ти ли си цар јудејски?“ (18,33). „Царство моје“, вели Господ, „није од овога света“... опширније »

У Јоханесбургу постоји неколико великих предграђа која су, још из времена апартхејда, насељена искључиво локалним црначким становништвом. Сви ти делови града, како их називају „лоцатион“, на лошем су гласу због небезбедности и високе стопе криминала. Међу белцима у Јоханесбургу важи неписано правило да се тамо никада и ни по коју цену не одлази. Једно од тих насеља је и Тембиса, а у Тембиси се налази Хришћанска школа светог Атанасија. опширније »

Насеље Гроцка се први пут у писаној форми помиње тек у IV веку, у попису места бугарског епископа из 878. године под називом Гардец, иако први и најстарији трагови насеља на овом подручју датирају са почетка неолита (млађег каменог доба), и откривени су у Винчи. Познато је да се на обали Дунава налазило највеће неолитско насеље овог дела Европе, ком периоду припадају и локалитети Агино брдо и Дубочај у Гроцкој. опширније »

Какав је ово наслов, запитаће се многи читаоци овог црквеног листа. Одговор нећете добити на почетку овог текста, и зато молба сваком читаоцу: остани са мном до краја овог чланка, да видиш о чему се ту ради и да ли и тебе то занима. опширније »

Већ неколико деценија при српским црквама и манастирима широм северноамеричког континента током лета се организују дечији кампови у којима се деца наших исељеника упознају са својим језиком, вером и културним наслеђем. У тренутку кад се процењује да се више од једне трећине српског народа налази у дијаспори, ови кампови су од изузетног значаја за очување језика, националног идентитета и православне вере у младим српском нараштајима који одрастају ван матичних Српских земаља. Делови српске емиграције који овакве кампове немају засигурно би требали радити да их убудуће организују. опширније »

Кулен Вакуф, варошица јужно од Бихаћа, знана из српске епске поезије и као посед муслиманске спахијске породице Куленовића. опширније »

На фестивалу је у званичној селекцији учествовало 78 филмова из целог света. Био је то први фестивал духовног филма, на којем су приказивани православни, католички, јеврејски, муслимански, будистички филмови, снимани од Кине до Чилеа и Палестине. Када је о српском учешћу реч, велику пажњу жирија и посетилаца фестивала није изазвао само изванредни филм, већ и фототипско издање Мирослављевог Јеванђеља, које је током трајања фестивала било изложено међу зидинама старог замка Копертина, где су одржаване све пројекције. Иако су готово сви очекивали да ће Гран при фестивала припасти већ познатом италијанском филму „Седам километара до Јерусалима“, ово престижно признање жири је доделио филму „Гуадалупе“ шпанског режисера америчког порекла Дејвида Купера. опширније »

Мало је ко отворено рекао у лице западним политичарима да имају двојне стандарде на Косову и Метохији, као што је то много пута учинио патријарх Руске православне цркве Алексиј ИИ. И са говорнице у Стразбуру недавно је упозорио о страдању православља на Космету, подсетивши католичку Европу како су оштро реаговали када су Талибани рушили Будине статуе. У ексклузивном интервјуу за „Новости“ Алексиј ИИ зато каже да се јединство хришћанског света сада управо треба тестирати на заштити верника и светиња на Космету. опширније »

Преносимо изводе из интервјуа са Митрополитом Сурошким Антонијем (Блумом), преузетог са званичног сајта Епархије сурошке Руске православне цркве. опширније »

Дилеме око времена градње Хиландара остају трајне, без обзира за који датум неко да се определи. Ако се прихвати да је овај храм грађен почетком века, јавља се питање зашто се толико дуго чекало на његово осликавање, јер се зна да су фреске у Хиландару рађене пред Милутинову смрт. Ако се узме да градња потиче из времена док је Никодим на челу манастира, остаје нејасно зашто се, поред толико урађеног у овој обитељи, градњи њеног католикона приступа на самом крају. опширније »