Црква Свете Тројице у Гроцкој

Територија Гроцке је у античком периоду била саставни део римске провинције Горња Мизија. Насеља Винча, Ритопек, Гроцка и Рестовик су настала на траси некадашњег римског пута који је повезивао Сингидунум (Београд) и Виминацијум (Костолац).

Следећи писани документ који нам пружа податке о овом насељу богате историје је турски попис из 1560. године, где видимо да се осим вароши која има две махале, муслиманску са 11 и хришћанску са 28 домова, помиње и град који има диздара и око 40 војника. Евлија Челебија у свом Путопису Гроцку описује као четвороугаоно утврђење у коме су смештена складишта муниције, житни магацин, џамија и два мала хана.


У каснијем периоду, 1717. године је Гроцка пала под Аустријску власт, а у њеној непосредној близини се одиграла одлучујућа битка између Аустријанаца и Турака, након које су Турци освојили Београд. Из овог периода нам је остало мноштво докумената и предмета, а један од најзначајнијих споменика је свакако манастир Рајиновац у Бегаљици, у чијем дворишту је гроб кнеза Илије Андрејевића Палалије.

Немамо поуздане податке о постојању црквених објеката на овој територији у средњем веку. Иако најстарији описи Гроцке не помињу цркву, могли би смо да претпоставимо да је џамија поменута у Путопису Евлије Челебије, подигнута на рушевинама православне богомоље, као што се то дешавало у многим српским варошима под Турцима. У прилог овоме говори и чињеница да се већ првих деценија XVIII века помиње „стара црква“ грађена од чврстог материјала.

Први поуздани подаци  нам се откривају у попису цркава београдске архидијацезе из 1732. године, где се детаљно описују две цркве у Гроцкој са многобројним покретним предметима.

СТАРА И ГОРЊА ЦРКВА

Стара црква се  налазила у доњем делу вароши, „под махалом, малена, стара, освешчаја“ са „духарима од ћерпића покривена циглоју“. Детаљно су пописани богослужбени предмети, одежде,  старе литургијске књиге: „јеванђеље сребром оковано - српска штампа, друго Јеванђеље рукописно, Литургија штампана у Москви, Апостол московски, Зборник српски, Псалтир српски стари“. Од предмета примењене уметности наводе се златарски радови, предмети од различитих метала и црквене одежде и тканине.

Иконе иконостаса су пописане по својиј тематици, без детаљнијих података. Познато нам је да је иконостас обухватао 31 икону: Христових икона 9, Богородичиних 3, арханђела 6, св. Јована Крститеља 3, св. Николе 4, по две иконе св. Георгија и св. Стефана и по једна икона св. апостола Вартоломеја и  св. Димитрија.

Горња црква је била бивша стара турска џамија која је служила као неосвећена богомоља са допуштењем митрополита Мојсија Петровића. Налазила се на западном делу вароши, у близини данашње цркве. И ова црква је имала старе богослужбене књиге: српско рукописно Јеванђеље, Литургију московску, Триод фарисејевац, Октоих кијевски, стари српски Зборник, Обшћак московски, Пролога четири на дванаест месеца, стари рукописни Псалтир, и др. Црква је била опремљена разним предметима из области примењених уметности рађеним у среру, бакру, гвожђу, дрвету, и богатим црквеним одеждама.


У попису се наводи 25 икона које су украшавале ову цркву: Христових икона 8, по две иконе св. Николе, св. Георгија, св. Димитрија, св. Јудите, по једна икона св. Јована Крститеља, св. Илије, св. Јована Богослова,  св. Козме и Дамјана, св. Луке, две иконе „12месјаци”, барјак са иконом Христа и Богородице.

Обе цркве су приказане на плану Гроцке из 1739. године који се чува у бечком ратном архиву. Занимљиво је то да се осим њих појављује и трећа црква која је лоцирана јужно од махале, на десној обали Грочице. О њој немано других података.

 Вероватно је да су обе цркве страдале у бурним догађајима  наше историје крајем XVIII и почетком  XIX века. Јоаким Вујић  у свом Путешествију по Сербији,  приликом кога је 1823.године посетио Гроцку, наводи да у „у овој вароши находи се једна оскудна црква, која је од дрвета и плетера начињена и скоро порушена“. Осим тога, помиње и школу са 22 ученика која се налазила у црквеној порти.

ПОДИЗАЊЕ НОВЕ ЦРКВЕ

Временом се јавила потреба да се уместо ове старе, готово оронуле цркве, подигне нови храм, тако да су се Грочани са овом молбом 1828. године обратили кнезу Милошу. Исте године отпочело је зидање нове цркве. У августу се у зидању дошло до свода, када је уследио  мањи пролем због недостатка материјала. То је убрзо превазиђено и црква је завршена на време, што видимо из писма Грочана кнезу Милошу из 1828. године. Уз писмо је приложена и спецификација трошкова око изградње.

Црква Свете Тројице подигнута је 1883. године као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са једном полукружном апсидом на источном и припратом на западном делу, изнад кога де диже двоспратни звоник. Изнад проскомидије и ђаконика се уздижу два полигонална кубета. Целокупан архитектонски склоп цркве, као и обрада фасада, заснива се на класицистичкој концепцији са елементима романтизма.

Иконостас је такође конципиран у духу класицизма. По хоризонтали је подељен архитектонским, профилисаним венцима и три јаруса, док је вертикална подела извршена помоћу канелираних стубова, са коринтским капителима обојеним у бело и украшеним позлаћеном цветном витицом. Горњи део иконостаса се завршава карактеристичним класицистичким архитектонском елементима: профилисаним кровним венцем, троугластим тимпаном у средини, симетрично конципираном атиком са урнама на врху.

Иконе које га украшавају је осликао академски сликар Никола Марковић. Има их укупно 27. Њихов распоред на иконостасу је следећи: сокл - Бог Отац, Бекство у Египат, Чудо Христово, Усековање главе светог Јована Крститеља; Престоне иконе - Света Тројица, Богородица, Исус Христос, св. Јован Крститељ; Двери - на бочним северним дверима је св. архиђакон Стефан, а на јужним св. архангел Михаило; Царске двери - у овалу Баговести, лево је осликан св.архангел Гаврило, а десно Богородица. Изнад бочни двери се налазе две композиције које илуструју Дејанија апостола, а изнад Царских двери се налази Тајна вечера.

Друга зона, претпразничке иконе: Ваведење, Рођење Христово, Сретење, Васкрсење, Крштење, Вазнесење, Преображење.

Трећа зона - изнад северних двери у овалу - св. Петар, изнад јужних - св. Павле, а  у средини Распеће.

Богородичин трон- представљена је Богородица која седи на престолу са малим Исусом Христом на рукама.

Архијерејски трон - св. Сава  у стојећем ставу у одежди архијереја и Стефан Првовенчани.

 ЗИДНО СЛИКАРСТВО

 Зидну декорацију чине велике сликане зидне површине на своду над солејом, у пандантифима и изнад хора.  Изнад солеје - попрсје  Исуса Христа Пантоктатора; северно - попрсје краља Милутина; попрсје цара Уроша. У пандантифима су осликани јеванђелисти, а изнад хора Симеон Мироточиви и Цар Лазар.

Зидне композиције и део молераја обновио је 1966. године сликар Слободан Русковић.

Доласком нових свештеника, старешине о. Александра Митровића и о. Стеве Вукића, покренута су предавања при храму. У неком наредном периоду се планирају радови на рестаурацији иконописа и живописа, као и увођење подног грејања у цркви.