Дечији кампови Српске Цркве у Америци

Два од укупно пет дечијих кампова у Америци организују се у Чикагу, највећем српском граду и духовном центру Срба у расејању. Један делује при манастиру Св. Саве у предграђу Либертивила, Митрополија средњезападноамеричка, са благословом Митрополита Христофора, други са благословом владике Лонгина у манастиру Нова Грачаница који је седиште епархије Новограчаничке.


Организацији и раду ових кампова велики допринос даје и Коло српских сестара. Нешто више о раду и резултатима ова два кампа, рекли су нам директори поменутих кампова, архимандрит Тома Казић, игуман манастира Нова Грачаница и јереј Радован Јаковљевић, директор Православног образовања Митрополије Средње-западноамеричке.

МАНАСТИР И ДЕЧЈИ КАМП - ЛИБЕРТИВИЛ

У чикашком предграђу Либертивилу, 1932. године никао је први српски манастир у Америци. Подигао га је велики подвижник и први српски Епископ на америчком континенту, Владика Мардарије Ускоковић. Како сам пише у свом тестаменту, „овај свети манастир, као зборно место Срба у Америци и општи дом молитве, као вечну кућу Божију, остављам у аманет свом драгом српском народу да га и после моје смрти чува и унапређује, да га као дивни споменик националне и верске свести остави у наслеђе српским нараштајима у овом Новом Свету, да се за вечна времена зна и проповеда да је и преко океана, далеко од своје старе домовине, било у овој земљи Срба“. До недавног повратка у отаџбину, на манастирком гробљу почивале су мошти светог Владике Николаја и земни остаци великог песника Јована Дучића.

„Описујући лепоту манастира Светог Саве у Либертивилу и његове околине“ - каже отац Радован Јаковљевић, новопрослављени светитељ српски, Св. владика Николај Охридски и Жички, пре много година пише: „Као три струне на музичком инструменту, и у коју год удариш, дира срце Србиново. Тако сада изгледа добро познати манастир Светог Саве усред американског континента. Прва струна јесте манастирска црква Св. Саве. Друга струна јесте манастирско гробље, а трећа струна јесте летњи камп за децу. Струна молитве, струна туге и струна радости“.

Заиста, уверили смо се да је Свети владика Николај био у праву када је ово писао, јер и данас, дечији камп код манастира Светог Саве је место радости и раздраганости, педесет година после његовог блаженог представљења у Господу. У последњих неколико година, деца која долазе у камп на активан начин учествују у прослави дана посвећеног светом владики Николају, и молитвено се придужују многобројним верницима из околине Чикага на молебану који се служи над гробом овог великог српског светитеља. Јер без деце, без ове струне радости, манастир би изгубио своју унутрашњу духовну лепоту и спољашњи красоту којом је просијавао и привлачио многе вернике и поклонике током свих ових година“.

Манастир и дечији камп је у арихијерејској надлежности Митрополита Христофора који и сам једно време био директор кампа Св. Сава, због чега са великом пажњом настоји да се традиција и квалитет ове установе одржи у временима која долазе.

- Оче Радоване, колико је „стар“ дечији камп у Либертивилу кад га и Свети владика Николај помиње?

- Дечији камп у манастиру Св. Саве основан је давне 1946. године и прошлог лета деца су на скроман начин прославила 60 година постојања ове значајне просветне установе. Камп је под непосредним старатељством нашег епархијског Кола српских сестара које са осталим члановим одбора неуморно раде на обезбеђивању потребних ствари и услова за успешну и безбедну сезону.

- Ком узрасту деце је камп намењен?

- Деца су подељена у три групе. Прве недеље борави прва група коју чине деца узраста од 7 до 10 година, друге недеље друга група, узраст од 11 до 13 година и треће недеље група узраста од 14 до 18 година старости.

- Каквим садржајима је испуњен боравак деце у кампу?  

- Ове године, у три недеље колико програм траје, кроз камп је прошло 180 деце из српских парохија широм Средњезападне америчке Митрополије. Програм кампа је испуњен и добро организован од првог до последњег дана. Свештеници, чланови одбора за дечији камп, недељни координатори и дечији васпитачи, повезани хришћанском љубављу, стрпљењем и разумевањем, на најбољи могући начин преносе деци знање о православној вери, српској историји и култури и богатом духовном наслеђу Српске православне цркве. Основна начела нашег програма у дечијем кампу, заснована су на три карактера: богослужбеном, просветном и рекреативном.

Свакодневно деца присуствују Јутарњем и Вечерњем Богослужењу а Света Литургија се служи четвртком ујутро.

У преподневном периоду одржавају се редовни часови из веронауке, српске историје и културе, хорског појања и часови народног кола тј. фолклора. Предавачи у току часова су углавном наши свештеници из локалних парохија, као и искусни и талентовани инструктори за музику и фолклор. После ручка се организују спортске активности, или се деца воде на базен или неки други забавни парк. После вечерњег Богослужења програм је разноврстан и понекад се састоји од припреме за приредбу која се одржава у петак увече, прављења неког уметничког пројекта везаног за годишњу тему кампа, приказивања неког поучног филма, разговора са свештеницима итд.

Просветни материјали и тема кампа се припремају и одабирају у Одељењу за хришћанско образовање при Митрополији Средњезападно-америчкој. Прошлогодишња тема је била „О призиву и талентима“ тако да су деца имала прилику да науче о разним призивима Божијих угодника базираним на примерима из Светог Писма, као и Богомданим талентима којима нас Господ обасипа у Цркви, породици, друштву и свакодневном животу. Овогодишња је била је Света Литургија и њено место у животу православног хришћанина. То је уједно и једна од најважнијих тема до сада обрађиваних у оквиру овог програма. Међутим треба напоменути да деца и иначе воде активан литургијски живот у кампу, тиме што активно узимају учешћа у певању на Богослужењима и приступају Светој тајни исповести и Причешћа у току Свете Литургије.

Дугогодишња традиција нашег кампа је и међусобно дружење и посећивање деце из кампа при манастиру Пресвете Богородице - Нова Грачаница. На тај начин деца имају прилику да се упознају са вршњацима са којима деле исту веру, језик и традицију.

- Шта бисте истакли као најважније плодове дечијег кампа?

- Значај дечијег кампа при манастиру Св. Саве је огроман у духовном, култулорошком и физичком развоју младих православних Срба широм наше епархије. Деца имају прилику да за седам дана науче доста тога о својој православној вери, сазнају многе детаље из неисцрпне српске историје и културе, да се упознају са многобројним вршњацима из других српских православних црквава, учествују у заједничким трпезама љубави, и да на крају понесу кућама незаборавне успомене и прелепо искуство које се никада не заборавља.

Надамо се да ће и наредних година дечји камп при манастиру Св. Саве у Либертивилу бити непресушна оаза духовних вредности и прибежиште  деци која ће долазити на ово свето место да уче о својој вери, традицији, култури, и да уживају у младости и прелепом манастирском имању.

МАНАСТИР И ДЕЧЈИ КАМП НОВА ГРАЧАНИЦА

Наша лепа Грачаница, како то уобичава да каже надлежни архијереј Епископ Лонгин, подигнута је у тешким временима за српску Цркву, 1984. године од стране великог делатника Епископа Иринеја Ковачевића. Манастирско имање је лепо и пространо, прошарано столетним врбама и једним својим делом се ослања на језеро „Друце Лаке“. Центар манастира је предивна црква Покрова Пресвете Богородице изграђена као копија косовске Грачанице али у односу 1.8:1. Изнуртра је потпуно осликана предивним фрескама која су рад руског свештеника Теодора из чувене школе Архимандрита Кипријана Џорданвилског. Без изузетка, сви који су манастир посетили слажу се да је Богородичина Црква један од најлепших православних храмова на територији северне Америке. Манастир је грађен и са циљем да у њему једног дана буде богословија због чега има зграду интерната изграђену за ту намену. Данас је та зграда богословије центар дечијег кампа Нова Грачаница.

- Од када постоји традиција летњег дечјег кампа у манастиру Нова Грачаница?

- Дечији камп Пресвете Богородице је први пут организован 1980 године када је земљиште будућег манастира тек купљено. Први полазници кампа су били смештени у за то специјално направљеним баракама. Међутим, концепт дечијих кампова потиче из много ранијег периода, тачније 1942. године, када је тадашњи надлежни Епископ Дионисије почео да разматра ту идеју да би је 1945. године ставио у дело, доделивши организацију и сав рад око кампа Колу српских сестара. Протиница Јелисавета Марчетић је једини данас живи учесник тих кампова са краја 40-тих година прошлог века. Њена сећања на те дане су и данас врло жива. Мој рад у оквиру дечијих кампова почиње 1967. године када сам у манастиру Светог Саве (Либертивил) имао дужност главног саветника.

Камп у манастиру Пресвете Богородице „Нова Грачаница“ своје зачетке има у првобитном кампу покренутом 1942. у манастиру Св. Саве у Либертивилу.

Грачанички камп је започео са радом 1980. под духовним руководством Митрополита Иринеја. Данас је под духовном покровитељством Његовог Преосвештенства Владике Лонгина и кроз његова врата сваке године прође преко 300 деце. Средином прошлог века покренути су и други кампови - Св. Сава у Сејдлендду држава Пенсилванија покренут је 1953. године, 1961. покренут је камп Св. Саве у Џексону држава Калифорнија а 1986. камп Св. Марка у Шефилд Лејку, Охајо. У знак сећања на владику Петра, 1983. године основао сам први камп у Епархији Аустралијско-новозеландској који је још увек активан.

- Ком узрасту деце је камп намењен?

- Током свих ових година, па и данас, камп је био отворен за сву децу од 6 до 16 година. Млађа деца од 6-12 година се примају у току првих недеља кампа, а старија (13-16) имају своју недељу на крају сезоне.

Уобичајено је да деца стижу недељом после подне а одлазе следеће суботе ујутру, али многој деци се толико свиди у кампу да остају још једну или две недеље. Број деце у свакој сезони зависи од расположивих капацитета. У Грачаници није ретко да се у једној недељи нађе и по стотину деце.

Наше могућности у погледу броја деце коју можемо подучавати катихуменској настави и укључити у друге црквене активности су ограничене. Оно што је изузетно јесте да, будући да деца бораве у кампу 24 сата, пет до шест дана у недељи, у могућности смо да их практично упознамо са православним начином живота, јер, показало се да деца више воле практично учествовање него слушање и учење. С тим у складу трудимо се да им представимо другачији (хришћански) начин живота, играња, учења и међуљудских односа, уопште да им представимо другачији поглед на свет, оно што ми зовемо „живот у Христу“.

- Како је осмишљен духовни живот деце у кампу?

- Високопреосвећени Митрополит дабробосански Николај који је видео програм нашег кампа, писао ми је да је веома импресиониран чињеницом да дан у кампу почиње и завршава се молитвом. Дан у кампу почиње и завршава се молитвом, онако како и треба да буде у Цркви па самим тим и у кампу, тј. литургијски живот је централна тачка кампа.

Желимо да покажемо деци да су црква и молитва саставни део свакодневног живота баш као и посао, учење и игра али немамо никакву намеру да децу претварамо у мале монахе и монахиње.

Једном, после успешног недеље кампа, Владика је примио бесан телефонски позив од једног родитеља: „Шта сте урадили са мојим дететом? Откако је дошао кући одбија да једе док не изговоримо „Оче наш“, а други каже: „Моје дете иде по кући певајући Господе помилуј“!

На неки начин, тужно је да родитељи тако говоре. То указује на динамику модерног живота и продирање светивних вредности у најосновније ћелије наше цркве и наших породица. Многи родитељи немају појам о томе шта је њихова вера - они верују да је то нешто резервисано за недељу и цркву као грађевину тј. храм. Желимо да им покажемо да је њихова вера, жива вера која нема граница, вера која треба дубоко да прожме цео човеков живот и преобрази свет.

Још један прост пример који вам могу дати је лекција о Крсту којом сам желео подучити децу значењу Крсног знака и како да им оно остане у сећању.


На крају лекције питао сам учеснике кампа да погледају около и покушају да виде знак Крста на фасадама, шарама на плафонима и уопште свуда око нас. Мало касније, тог истог дана, на базен сам возио четворо деце која су закаснила на аутобус. Сви су дремали осим Бранка, једног од најнесташније деце у кампу, који је изненада повикао: „То је Крст, то је Крст „! Остали су се пробудили и почели да гледају унаоколо а Бранко је поносно показазивао прстом на телефонски стуб. За Бранка је лекција о Крсту донела недвосмислену корист. Са једне стране је изенадила укућане и натерала их све да се замисле, а са друге помогла њему да свуда око себе сагледа знамење Крста, што ће га, ако Бог да, повести ка дубљем размишљању, шта значи носити крст у животу.

- Шта је циљ кампа Нова Грачаница?

- Циљ кампа је да се деци обезбеди недељу дана током којих могу искусити какав треба да буде живот православних Срба, тј. „Светосавље“. Мото Светог Саве је био „ради и поучавај“. Он је рекао да Бог једнако као веру очекује и добра дела. Зато ми стављамо акценат не само на саджај наше вере - на оно у шта верујемо, већ такође и на израз наше вере - како је живимо. Све активности у кампу, црквене службе, веронаука, часови уметности, ручних радова, српског језика и културног наслеђа, спортске и друге активности, показују реалну везу са правим хришћанским животом и то не на неки површан начин. Цео живот детета, без обзира да ли се налази у цркви, интернату, аутобусу или фудбалском игралишту интегришемо у хришћански контекст.

Сваке године се бира главна тема кампа. Имали смо теме као: Божанствена Литургија, Иконе, Видовдан, свеће, српски хероји, милосрђе, молитва. Пре две године основане су специјалне комисије састављене од едукатора из сваке од пет српских епархија у САД и Канади. Њихов циљ је био припремање јединственог програма који ће важити за свих пет српсксих кампова. Били смо веома срећни, заједно смо радили, уживали у томе и објавили брошуре. Пре две године тема је била у вези са старањем - „Брига о Божијој Творевини“, прошле године је била у вези са призивом „Да ли ме можеш чути сада? Да ли си спреман на Божији позив?“. Овогодишња тема је „Кусите и видите“. Ова врста рада је веома битна не само ради усаглашености верских кампова, већ и ради задатка који се налази пред нама а то је очување нашег јединства у САД и Канади.

- Можете ли нам рећи ко се брине о деци за време њиховог боравка у кампу?

- На самом почетку, годинама, задатак управљања камповима у дијаспори био је дат епархијском Колу српксих сестара. Било је природно да сестре преузму тај пројекат пошто су мајке. Оне су постале главан снага тих кампова посвећујући им своје животе. Налазиле су новчана средства, месецима унапред су радиле на организацији кампа, опремале собе, припремале оброке и унапред пријављивале децу.

Да би се бринуло о деци, ангажовани су и васпитачи који се о њима брину све време боравка у кампу. То су средњошколци, студенти или одрасле особе. Свака група има свог васпитача. Ови млади људи морају да балансирају на веома танкој линији - да буду деци пријатељи али и да одржавају дисциплину.

Духовник кампа је свештеник кога одређује владика да буде са децом, васпитачима и сестрама током целе недеље. Духовник са децом учествује у спортским активностима, руководи их у молитви у храму и ван храма, подучава их и одговара на питања. Још на почетку је постало очигледно да деца у својим парохијама никада нису имала тако близак однос са свештеником. У кампу могу да поставе разна питања, да се приближе свештенику, чак могу бити подстакнути да служе цркви касније. У данашње време, многа деца долазе из растурених породица у којима је развод реалност. Добар свештеник, током једне недеље може значајно променити њихов живот.

Од скора је са нама и јерођакон Серафим Балтић. Он је једна млада покретачка снага која са пуно воље и преданости служи овој деци, својој Цркви а самим тим и свом српском Православном роду.

-  Шта бисте истакли као најзначаније резултате кампа?

- Деца долазе из различитих делова средње Америке. Упознају нове пријатеље, некада стичу пријатеље за цео живот. Неки кампери чак упознају свог будућег брачног друга. Многи од њих када постану пунолетни постају активни чланови својих црквених управа, Кола Српских сестара, хорова, вероучитељи у црквеним школама. Дружење на овај начин приближавам им концепт „Божије породице“. Свети владика Николај је рекао „Црква је Божија породица. Наш Господ, Исус Христос становнике Царства Небеског није назвао грађанима. Он их је називао браћом и децом“. Мислим да је најважнији плод кампа то што помаже деци да се укључе у ову породицу, хришћанску заједницу која је истинска слика Цркве. То је „тело Христово“ како каже свети апостол Павле. Камп помаже деци да се укључе у ово Тело кроз све своје активности.

Једанпут недељно имамо посебан вече које зовемо „Вечера уз свеће“. Столови су прекривени столњацима, на сваком по једна свећа. Деца облаче своју најлепшу одежду. Сестре припремају посебно укусан оброк. Дечаци уводе девојчице у трпезарију, помажу им да седну, додају има јело. То је повратак старој традицији. У данашњем свету често се изгуби лепота живљења - попут поштовања, љубазности, лепоте, нежности једних према другима. Сматрамо да је битно да децу подсетимо на ову врсту понашања. На неколико сати деца се уживљују у улогу „витезова и дама“. То им омогућује да осете другачији начин живљења и понашања који је веома хришћански и да у њему уживају. А у свему томе се налази основна истина да свако од нас носи у себи лик Божији. И наша је дужност да поштујемо тај лик у сваком од људи без обзира на то ко су они. То је оно што супростављамо агресивном турбо фолку, непристојном облачењу и недоличним односима младих супротних полова.

- Да ли вас неко посећује у кампу?

- Пре неколико година сам почео да позивам госте који би говорили на овим вечерама. Овај догађај је назван „Успешни Срби у Америци“. Сваки говорник би говорио деци по десетак минута, а затим би деца имала пет минута да поставњају питања. Међу „успешним Србима“ буду доктори, професори, писци, глумци, инжињери. То су такође људи који су долазили у камп кад су били млади. Они објашњавају деци зашто су им Православна вера и српско наслеђе остали важни чак и када су постали успешни. Овај обичај је веома добро примљен и мислим да представља добар пример за нашу децу.     

Милијана Ђокић, Чикаго