Новости из хришћанског света
ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Као и сваке године, 30. новембра Цариградска патријаршија славила је спомен светога Андреја Првозваног, свог небеског заштитника. Дошли су готово сви архијереји, први пут је главно слово одржао архијереј „нових територија“ (северне Грчке, која је под јурисдикцијом Фанара), митрополит јанински Теоктист. Велики архиђакон Стефан Динидис рукоположен је у јеромонаха, а ускоро ће бити одликован звањем „великог протосинђела“. Патријаршија је с радошћу саопштила да је, на празник, патријарх Ватоломеј примио председника Србије Бориса Тадића.
Кардинал Валтер Каспер, изасланик Рима, донео је писану поруку папе Венедикта Шеснаестог, и као дар, велику репродукцију „Мистичног Јагњета“, мозаика из 6. века, који се налази у Равени, у базилици Сан Витале. Поново је истакнут значај дијалога између хришћанског Истока и Запада.
Патријаршија са пажњом прати судски процес у Малатији против убица петорице хришћана. Испоставило се да су они били сарадници и информанти полиције, која је у суштини знала шта се спрема, али то није спречила, тако да је, на неки начин, саучесник злочина. Патријаршија је први пут тужила турску државу. Пред Европским судом за људска права отпочео је процес по тужби Цркве због одузимања имовине. Наиме, сиротиште на Бујук-Ади, основано 1902. одузето је 1996. после пожара. Иако ће Црква сигурно добити процес, она не верује да ће Турска одлуку извршити. КРАТКА ПОСЕТА МИНХЕНУ
Руски патријарх Алексије Други боравио је у краткој незваничној посети баварској престоници Минхену, како би 29. новембра служио у храму Новомученика и исповедника руских молебан са акатистом пред чудотворном Курско-Кореном иконом Богоматере „Знаменија“. Ова светиња је из Русије пренета у Србију, одакле је 1944. однета на Запад, а сада се чува у Америци. Ради поклоњења донета је у Европу: Енглеску, Ирску и Немачку. Поред бројних руских клирика и мирјана западне Европе, саопштено је да су у Минхену присутни били и српски клирици и верници. Молебан је служен у саборном храму Руске заграничне цркве (РЗЦ).
Патријарх је истакао значај успостављених канонских односа са РЗЦ, присетивши се судбине милиона руских емиграната избеглих од бољшевика, које су примиле многе земље. Првојерарх је посебно поменуо, на првом месту Југославију (тада Краљевину СХС), потом Бугарску, Чехословачку и Француску, „где су добилу другу домовину“. Подсетио се и панихиде коју је недавно служио на гробљу Сен-Женевјев-де-Буа, крај Париза, где почивају хиљаде Руса емиграната, умрлих у нади да ће им отаџбина кад-тад бити слободна. БЕЗ ИЗМЕНЕ КАЛЕНДАРА
У законодавној скупштини Петрограда разматран је и одбијен предлог једног броја посланика да се у руској државној управи од 1. јануара 2008. године примењује Јулијански календар, који је замењен грегоријанским, декретом од 24. јануара 1918. Тада је наређено да се дан после 31. јануара има рачунати не као први, већ као 14. фебруар. Многима је сметало што је, по овоме, Нова година за државу била пре Рождества Христовог.
Предлог је почетком године био послат и влади у Москви, која још није заузела став. Иницијатори истичу да, иако би било неких „негативних последица“, у земљи и са иностранством, то не би изазвало велике финансијске трошкове. Примера ради, чак би се добило десетак радних дана. Противници се нису много упуштали у образлагање одбијања, генерално су сматрали да предлог „нема смисла“ и већином гласова га одбацили. ПРАВОСЛАВНИ БУТИК
Руски медији, такође и црквени, известили су о отварању „првог у земљи православног бутика“ у Петрограду (улица Коломенскаја, бр. 35, метро-станица Лиговски проспект). Мушкарцима је лако да се обуку, за посао, излазак, или одлазак у храм. Верницама је нешто теже, сматра попадија Варвара Беркова-Барташ, власница продавнице.
Одећа жене у храму треба да је целомудрена, да одговара полу, узрасту и традицији, истакли су упитани свештеници. За празник треба се најлепше обући. На пример, за Божић у светлу или белу одећу, јер је то радостан празник. Сасвим другачије је током Велике недеље. Цитира се један клирик, који истиче да није толико важно како се која верница облачи, већ њено држање у цркви. Он не мисли да женама које су у панталонама не треба допустити да присуствују богослужењу, што се у неким местима дешава.
Продавница има разне „колекције“, за различите укусе и платежне способности, чак и неке моделе који су били уобичајени пре стотинак година. ПОКЛОНИШТВО
Викар московског патријарха, епископ јегорјевски Марко, критички је размотрио комерцијализацију ходочасништва у Русији и нездраву потребу за чудесима и сусретима са старцима. Неки организатори поклоничких путовања нуде преко проспекта такође и „сусрет са духовним старцима и духоносним оцима, који лече крстом и решавају животне проблеме“. Нуде се и благодатне црквене тајне, као што је нпр. ноћно јелеосвећење. Епископ не мисли да је потребно тежити да се посети одједном што већи број светиња. Ходочашће није хаџилук да би се обављали одређени ритуали.
Поклоници очекују да им се деси „гарантовано чудо“, да побољшају лични живот, нађу посао, или постигну материјално благостање. Владика је такође осудио слаткоречиви и високопарни стил организатора ходочашћа при представљању светиња.
Према црквеној статистици, 2004. године је било два милиона поклоника, а сто хиљада их је ишло ван земље. У Русији има преко 150 поклоничких служби (50 епархијских) и организација. Тројице-Сергијеву лавру годишње посети милион Руса. ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОДНОСА
Након одлуке Норвешке лутеранске цркве да рукополаже за свештенике особе са истополним склоностима, Московска патријаршија донела је одлуку да преиспита односе са овом Црквом, истакавши да то противречи хришћанским нормама, садржаним у Светом писму и не доприноси дијалогу међу црквама. Ова Црква, којој припадају готово сви Норвежани, донела је такву одлуку на свом недавном сабору.
Сличан став готово истим поводом донела је Московска патријаршија 2003. у односу на Епископалну цркву Америке, као и две године касније према Лутеранској цркви Шведске, када је она увела обред „благослова једнополних парова“. Тада је генерални секретар Светске лутеранске федерације И. Ноко истакао да у новој шведској пракси не види „никакав проблем“, пошто брак није св. тајна, као код православних и римокатолика, већ је грађански уговор. Не ради се о врсти брака, већ о партнерству, што је по Ноку велика разлика. СЛУЧАЈ ПРЕМИЈЕРА ЈАНУКОВИЧА
Крајем новембра у целој Украјини служен је помен жртвама велике глади „Голодомора“ из 1923-24, када је, немаром бољшевичке државе, од глади умрло на милионе грађана. Држава је одлучила да главни помен служе представници свих цркава у Софијској катедрали Кијева. Сазнавши да ће доћи расколнички „патријарх“ Филарет (Денисенко), који је под анатемом, канонски поглавар, митроплит кијевски Владимир одлучио је да не узме учешће. Прусуствовао је премијер Украјине, Виктор Јанукович, коме је „патријарх“ принео крст на целивање. Како је премијер од многих верника због овога критикован, а тражено је да се искључи из Цркве по 45. Апостолском правилу (ко се моли с одлученима и сам ће бити одлучен), Московска патријаршија сматра да то не треба чинити, јер је он био „жртва провокације“ пошто је господин Михаил Антонович Денисенко, који се представља као Филарет „професионални провокатор“. Премијер је целивао крст, а не руку лажљивца и „није одступио од вере“.
Митрополит Владимир служио је панихиду (помен), посебно, у Кијево-Печерској лаври. ОСВЕЋЕНИ ТЕМЕЉИ КАТЕДРАЛЕ
Румунски патријарх Данијел осветио је у центру Букурешта, недалеко од парламента, темеље будуће катедрале посвећене Вазнесењу Господњем. У њој ће бити места за 6000 верника, а испред је предвиђен велики трг. По предрачуну, сама градња би стајала око 200 милиона евра, а исто толико „ентеријерска, литургијска и иконографска припрема“. „Није важно колико све кошта, важно је да смо спремни да даривамо и прилажемо. Катедрала неће бити велика по изгледу, него по духовној хармонији коју ће пружити целој земљи. Нека буде тако лепа, као што је душа народа“.
Дозвола за градњу је издата уз много тешкоћа и противљења. Полемика је трајала годинама и неретко била непримерена. Да би се градила на простору који је некада био црквен, морао је бити усвојен посебан закон, лекс специјалис. МОЛИТВА ЗА КИШУ
У недељу 2. децембра, у свим храмовима Кипарске православне цркве служен је молебан за кишу. Земљу је погодила највећа суша у протеклих сто година. Поглавар Цркве, архиепископ Хризостом Други, циркуларним писмом обавестио је целокупно свештенство о одлуци Светога синода. Он указује на последице суше за пољопривреду, шумарство, екологију, снабдевање становништва водом, као и за туризам који је најважнија привредна грана. Свемилостиви Господ ће чути наше вапаје и испуниће наше прозбе, иштимо и добићемо.
Молепствија за кишу последњи пут су служена 1998. године. Сада је стање далеко теже. Резерве су спале на само 8%. Држава је отпочела хитне радове сондаже подземних извора на великим дубинама, мада нема сигурности да ће бити успеха. ПАВЛЕ ФЛОРЕНСКИ
Поводом седамдесетогодишњице стрељања великог руског богослова о. Павла Флоренског (1882-1937), у више места Русије као и ван ње одржани су научни скупови. Митрополит Кирил, задужен за спољне послове Патријаршије, у Венецији је на међународној конференцији „Актуелност мисли Павла Флоренског“ образлагао тему „Утицај о. Павла Флоренског на религијски препород на постсовјетским пространствима“. Митрополит је био гост венецијанског надбискупа Анђела Сколија.
Храм у ком је Флоренски служио затворен је 1921. године. Посветио се физици и математици, био је принуђен да ради разне послове, да би преживео. У бољшевичкој штампи је против њега вођена кампања. После последњег хапшења, 1933. године, осуђен је на десет година робије и спроведен у логор. Казна је 1937. године промењена, и са још хиљаду сужања 8. децембра године стрељан је у шуми код Петрограда. Аутор је многобројних литерарних, научних и философских радова. Све се више размишља о његовој канонизацији. ГЕНОЦИД НАД ЈЕРМЕНИМА
Бугарски патријарх Маским са целим Св. синодом упутио је поруку свејерменском патријарху-католикосу Керекину Другом, поводом 90-годишњице геноцида над Јерменима. „Нека би био вечан спомен многобројних жртава пострадалих од агарјанског мача“, а христољубивом јерменском народу здравље, мир и благоденствије.
У Бугарској данас живи 70000 Јермена, а у Софији имају катедрални храм. Архиепископ је надлежан за Румунију, где има много верника, и Бугарску.
Како Турска стално пориче да се геноцид уопште десио, иако је насилно депортовано, умрло и убијено милион и по Јермена, у Јеревану се поздрављају овакве поруке. Страдање се десило 1915-17, мада се наставило и следећих седам година. Спомен-дан ових жртава је 24. април. Русија је 1995. декларацијом прихватила да се трагедија десила, то су у међувремену учинили и парламенти многих земаља света. БОГОСЛОВСКЕ СТИПЕНДИЈЕ
Оксфордски универзитет из Енглеске је, са Министарством иностраних послова Велике Британије, донео одлуку о додели богословских стипендија за 2008/2009. годину, за кандидате који су дипломирали теологију с одличним успехом пре октобра 2008, а потичу из источне и централне Европе и бившег Совјетског Савеза.
Они би имали могућност да у Оксфорду наставе образовање. Стипендија се даје на годину дана и покрива готово све трошкове. Кандидати могу бити стари између 25 и 40 година, да имају „неопходне интелектуалне и комункативне способности“. Пријава је могућа до 4. фебруара следеће године .За ово је задужена Мрс. Елизабетх Мацаллистер (тел. 9944-1865 270117, факс: 9944-1865 270554). Пријавни формулар (Апплицатион форм) може се скинути са интернета. |
