Мало је ко отворено рекао у лице западним политичарима да имају двојне стандарде на Косову и Метохији, као што је то много пута учинио патријарх Руске православне цркве Алексиј ИИ. И са говорнице у Стразбуру недавно је упозорио о страдању православља на Космету, подсетивши католичку Европу како су оштро реаговали када су Талибани рушили Будине статуе. У ексклузивном интервјуу за „Новости“ Алексиј ИИ зато каже да се јединство хришћанског света сада управо треба тестирати на заштити верника и светиња на Космету.
- Уз помоћ Русије Срби покушавају да сачувају своју територију, колевку своје духовности. Шта бисте могли да поручите српском народу у овом тешком историјском тренутку?
- У последњој деценији српски народ је претрпео трагичне последице агресивне политике оних који допуштају двојне стандарде у решавању светских проблема. Пред очима целог света на Косову и Метохији догађају се чудовишни злочини, који постепено воде изгону целог српског и неалбанског становништва из Покрајине. Проблем се не може решити једнострано, без конструктивног дијалога и уважавањем реалних интереса обе стране. При оваквој одлучности да бране права косовских Албанаца, западне земље не би смеле да забораве да Покрајина има огромни значај за Србе, да је то колевка њихове духовности. На Косову је већ разрушено више од сто педесет православних храмова и манастира, оскрнављене су многе светиње, убијени су свештеници и монахиње. Земља Косова и Метохије, која је некада већ била поље одбране слободе и вере, опет се залива српском крвљу.
Ми, заједно са Србима, страсно проживљавамо њихову бол. Народ Русије жели праведно, мирно и чврсто решење косовског проблема. Руска православна црква се моли за мир, за срећан и просперитетан живот Срба и свих балканских народа. Ми са посебном ревношћу молимо Бога да помогне Србима са Косова и Метохије који носе тежак крст исповедништва и мучеништва. - Вашу љубав према српском народу, као и бригу Руса, сви јако цене: како ви објашњавате да код западних хришћана тј. католика нема жеље да се заштите древне православне светиње на КиМ. Храмови су попаљени и разрушени кад су на Косово и Метохију дошли западни миротворци.
- Проблем Косова до данас остаје рана која ствара бол српском народу. Продужавају се страдања Срба у тој покрајини. Многи манастири су оскрнављени и порушени. Чак ни присуство западних миротвораца, од којих су многи по вероисповести хришћани, није помогло да се заустави скрнављење светиња.
Позиција миротвораца може се објаснити савременим сазнањем западних хришћана који су изгубили схватање шта су заправо светиње. Налазећи се на светој косовској земљи они наступају у својству инструмента нечије политичке воље, а не представника цркве којој припадају. Врло је важно, ипак, да апелујемо на хришћанску савест западних људи. Треба рећи и да су многе хришћанске заједнице на Западу већ осудиле рушење православних храмова и манастира на КиМ. - Представници Руске православне цркве у разговорима са представницима Ватикана рекли су да би било добро да се папа (сада већ покојни) огласи и отворено тражи заштиту споменика и хришћана на Косову. Тадашњи папа није послушао савет из Москве. Мења ли се ситуација доласком новог папе?
- Папа Бенедикт ЏИ изјашњавао се ка стремљењу за развој дијалога са Православном црквом. Надам се да би тај дијалог католика и православаца могао наћи свој пуни израз у заштити православних верника и светиња Косова. - У време оштрог сукоба Српске и Македонске православне цркве рекли сте да односие између Београда и Скопља требало решавати братским преговорима уважавајући црквене каноне. Изразли сте спремност да помогнете да се реши тај спор. Води ли РПЦ и даље преговоре о помирењу или је тај посао остављен представницима Београда и Скопља?
- Руска православна црква увек позива на православно јединство које се може сачувати само ако се поштују канонски принципи. У случају православља у Македонији, ми смо, као и увек, спремни да пружимо помоћ на основама светих канона цркве. Несумњиво да решење треба пронаћи дијалогом, у атмосфери љубави и заједничког разумевања, рачунајући на пастирске и и духовне потребе верника у Републици Македонији. Ваља подвући да су за православне народе на Балкану данас тешка времена и они треба као никада до сада да буду заједно. - Из Скопља су вам упутили позив да посетите Македонију. Тамо руски патријарх није био 45 година. Намеравате ли да посетите Македонију или је та посета остављена кад се успоставе везе између СПЦ и МПЦ?
- Питање посете Македонији спада у ред оних која треба да се размотре. Не бих рекао да је позитивно решење везано искључиво са регулисање црквених питања у тој земљи. Тај услов је, ипак, врло важан. - Недавно су многи листови објавили вашу изјаву о могућности сусрета са новим папом Бенедиктом ЏВИ. Инсистирате ли и даље на томе да се прво реше сва спорна питања?
- Услов за мој сусрет са папом и даље остаје максимално могући степен решења проблема који стоје пред РПЦ и Римо-католичком црквом. У том смислу ситуација са активношћу грко-католика у Украјини изазива код наших верника забринутост и за сада, нажалост, нема оптимизма. Пример за то је преношење у августу 2005. године главне катедре из Лавова у Кијев где је гркокатолика јако мало. Таква позиција Украјинске гркокатоличке цркве и потпуно игнорисање мишљења Украјинске православне цркве којој припада велика већина становника, најблаже речено је бесперспективна и наноси штету нашем дијалогу са Ватиканом. - После опела Борису Јељцину у храму Христа Спаситеља неки православни верници, као и свештеници, били су незадовољни што је покојном председнику, који није био дубоко верујући човек, дата почаст као када су сахрањивали цареве?
- Мислим да ћемо одговор на то питање сазнати на Страшном суду. Како се говори у молитви на опелу: нема човека који у животу није сагрешио. А колико је тежак крст председника државе многи не знају. Борис Николајевич Јељцин је, добровољно, дајући оставку, замолио народ да му опрости. Мислим да ће се кроз извесно време о првом председнику Русије говорити више добрих речи. Данашње подизање цркве почело је у годинама његовог председниковања. За нашу цркву врло је важно да смо управо у тим годинама добили независност, престала су сва могућа ограничења, што је створило услове за препород црквеног живота.
Што се тиче церемоније опела председнику државе, она је била први пут од времена Руске империје. Мислим да су Русија и њен народ заслужили да првог председника Русије достојно испратимо с овог света. КЛЕРИКАЛИЗАМ
- Недавно је група академика упутила отворено писмо упозорења о „расту клерикализма у друштву“. Јесте ли разговарали с неким од академика који су потписали писмо?
- Нисам. Наш дијалог је за сада „заочни“, без присуства. Неки представници цркве сретали су се са нашим опонентима. Стичем утисак да не желе да нас схвате и чују. Ми не желимо да будемо државна црква. О томе смо много пута говорили. Ми високо ценимо слободу коју смо добили. Вероватно је неко уважене академике довео у заблуду. То што је црква одвојена од држава не значи да је одвојена и од народа, свиђало се то некоме или не. Црква има право да учествује у друштвеном животу, да васпитава младе, да расправља о темама које занимају људе укључујући и економију, државне послове... ПУТИН
- Колико је на буђење религиозних осећаја у Русији утицао председник Путин, који је много пута истакао да је прави верник? Јер, у време Горбачовљеве „перестројке“ у цркве је ишло само четири посто људи.
- Не тако давно наши људи су мало знали о религији. У условима државног атеизма таква знања нису одобравана и подстицана. Пре двадесет година већина верника били су старији људи, данас је у храмовима све више деце, младих, људи средњег узраста. То значи да је и лице наше цркве стално млађе. Бранко Влаховић,
Вечерње новости, 8. децембар 2007 |
