Београдско насеље Миријево у ком је подигнут храм Светог пророка Илије, има богату историју. Келтска и илирска племена засновала су своја насеља узводно од Миријевског потока, 2-3 км од Роспи-ћуприје, о чему нам сведочи стари новац и остаци темеља кућа тог времена. Најстарији новац пронађен у Миријеву је новчић римског цара Лицинијуса (263-223) из 3. века после Христа.
Најстарије писане податке везане за село Миријево, који датирају из турског периода, налазимо у катастарским пописима Београда и околине за период 1476-1566. Помиње се под различитим именима: од 1521. до 1523.године као мезра Мирине, 1528. као село Мирановац са 23 куће; од 1528. до 1530. као село Мирјевци (други назив Мирање) са 15 кућа и мезром Сланац, а од 1536. под својим садашњим именом.
Постоји више претпоставки о настанку села и његовог назива. По једној, сматра се да је име настало од речи мирија - трошарина, која се некада овде налазила.
По другој, име Миријево је настало тако што је ту у XVII веку склопљен неки локални мир са Турцима. Постоји и мишљење да се некадашње село Миријево налазило на месту данашњег спортског центра „Олимп“, где је пролазио цариградски друм, али су се Миријевци преместили зато што су Турци у доласку и повратку пљачкали народ остављајући за собом пустош. Место на коме су се населили било је под густом шумом и није имало пута. Овде су дошли ради мира, тако да је село по томе добило име.
Када је реч о духовном животу овог подручја, познато нам је да је Миријево 1721. године имало само 7 кућа, и да је у близини данашње цркве тада била џамија коју су саградили Турци. Она је доласком Немаца претворена у католичку цркву. Године 1736. село се помиње у вези са намером аустријских власти да у Миријеву поставе католичког свештеника. Познато нам је и то да се на месту Смрдану, где је било старо селиште, налазе трагови развалина цркве. ИЗГРАДЊА ХРАМА
Црква је подигнута 1833. године на месту на коме се раније налазила мања црква од лошијег материјала. Порта старе црквице је подељена тако да је на мањем делу подигнута и миријевска школа.
Нова црква Светог Илије је саграђена од материјала који је, по одобрењу кнеза Милоша, узет из разрушеног манастира Сланци. Поред сачуваних црквених протокола из 1833.године, сачувано је и писмо кнезу Милошу из те године у коме се извештава о току градње и моли за помоћ. Црква је подигнута настојањима и прилозима становника села Миријева, као и Малог и Великог Мокрог Луга.
Обновљена је 1873. године када добија свој садашњи изглед. Тада јој је дограђена и данашња припрата са звоником. То је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са тространом апсидом споља и изнутра, са припратом и две бочне певнице које имају правоугаону основу. ИКОНОСТАС И ЖИВОПИС
Иконостас је рађен од 1918. до 1919. године по нацрту свештеника Јована Димића.
Конципиран је у духу неокласицизма, са карактеристичном обрадом сокла, стубова, пиластера, тимпана, архитравног венца и др. На њему су постављене иконе које је, вероватно крајем XIX века, насликао Лазар Крџалић. Има их укупно 14. ЦАРСКЕ ДВЕРИ
Благовести су представљене двема иконама. Вероватно да су обе насликане пре него што је био израђен иконостас, тако да су накнадно прилагођене простору који је одређен за ову композицију. Аутентичан изглед икона је делимично нарушен, јер су досликаване и премазиване.
Престоне иконе су: Св. Андреј, Богородица са Христом, Исус Христос и Св. архангел Михаило. У горњој зони су: Тајна вечера, Св. Петар, Св. Никола, Св. Јован Крститељ, Св. апостол Павле, Богородица, Св. Јован и Распеће.
Зидне композиције у олтару и на сводовима је 1948. године осликао Велимир Маретић. Пошто је постојећи живопис дотрајао, и утврђено је да нема посебну уметничку вредност, током 1984. године започета је акција сакупљања добровољних прилога за његову обнову. Посао израде новог живописа поверен је свештенику Добрици Костићу, сликару, рестауратору и конзерватору.
Икону Св. пророка Илије у мозаику, која је постављена изнад улазних врата цркве, израдио је Ђуро Радловић. |
