Насеље Заклопача се налази у београдској општини Гроцка.Први пут се помиње 1528. године у турском попису села београдске нахије, када је имало осам домова и две мезре - Болечицу и Грачац.
У другом попису, вршеном само две године касније, број домаћинства је порастао до 28. У каснијим изворима, као што је аустријски попис села која су се пре 1717.године налазила у околини Београда, затим попису Београдске митрополије из 1733-35. године, и аустријској карти северне Србије са краја XVIII века, село Заклопача се нигде не помиње. Налазимо га убележеног тек на једној руској карти Балканског полуострва из времена након Првог српског устанка.
Познато нам је да је насеље опустело у другој половини XVI века, када је имало свега 11 домова, и да је поново насељено након 1813. године, по повратку становништва околине Београда. Из тог периода имамо документ тј. Именик места Карађорђеве Србије (1804-1813), где се село Заклопача помиње у оквиру Грочанске нахије.
Нису нам познати разлози због којих је Заклопача опустела средином XVI века, нити да ли је насеље формирано након 1813. године подигнуто на месту старијег насеља.
Прва црква у Заклопачи, према месном предању, подигнута је око 1830. године, за време кнеза Милоша. На њеном месту сазидана је данашња црква Свете Тројице 1885. године, као мања једнобродна базилика, засведена полуобличастим сводом, са једном полукружном апсидом (споља петостраном) на источном делу цркве и правоугаоним певницама које не досежу висину наоса. Зидана је од камена и врућег малтера, монолитног конструктивног склопа. Припрата и звоник су дозидани знатно касније, 1952. године. На јужном зиду наоса уграђена је 1922. године правоугаона плоча од тамносивог мермера са уклесаним натписом:
„Овај свети храм Сошествија Св. Духа
сазидан је 1885.године. Добротвори:
Славко Станић из Заклопаче +1905.
Јања Јанковић поклони црквено звоно 1962.“
Оригинални иконостас и остали црквени инвентар нису сачувани. Данашњи иконостас је новије израде, као и иконе које се на њему налазе. Изузетак чине Царске двери из прве половине XIX века, које су некада припадале цркви у Врчину, и две иконе са краја XIX века.
Царске двери су богато украшене дуборезом стилизованих барокних биљних мотива који су накнадно позлаћени. Мада је дуборез сразмерно плитак и компактан, пластични елементи су изведени на високом занатском нивоу.
У средњем делу се налази композиција Благовести, рађена темпером на дрвету. Поред две централне фигуре Богородице и архангела Гаврила, у горњем делу се налазе мали медаљони у којима су осликани Јеванђелисти, а у доњој зони четири стојеће фигуре светитеља: св. Јован Златоусти, св. Василије Велики, св. Григорије Богослов, и св. Никола.
Икона св. Архангела Михаила (димензија 80х110) је осликана уљем на платну, као и Пресвете Богородице (65х64), која је настала 1894. године.
У црквеној порти се налазе два надгробна споменика за које, на основу сачуване орнаментике, можемо рећи да потичу с прве половине XIX века. На њима нема никаквих натписа. Осим тога, у порти се налази и Споменик изгинулим ратницима у Првом светском рату, израђен од камена у облику пирамиде. |
