Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринејa
Издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Први број „Православља” изашао је 15. априла 1967. године.
Почетна - Архива - Редакција - Контакт - Медији - Преузми - Упутство редак.
У броју 989

Најава броја

Православље  1084

Издвајамо:








Православни линкови

http://www.spc.rs/
http://www.riznica.org.rs
Човек и технологија, сајт ђакона Оливера Суботића Живе речи утехе - Православни портал и форум
Православно хришћанство.ru - Каталог православних ресурса на интернету

Медијска подршка

Радио Телевизија Србије
Радио Телевизија Републике Српске
Радио-телевизијa Војводинe
Алтернативна Телевизија - Бања Лука
Радио Телевизија Сантос

Оцените чланак

Интернет - значајан облик аскетског васпитања

Аутор: Антонина Пантелић, Број 989, Рубрика Црква и технологија
Преносимо део разговора са ђаконом Андрејом Курајевим који је клирик храма Рођења Јована Претече на Пресни и професор Свето-Тихоновског универзитета; на његову иницијативу створен је један од најпосећенијих сајтова православног Рунет-а, форум „Човек и његова вера“.

- С каквим циљем обично користите интернет, шта најчешће тражите?

- Осим трагања за вестима, имам и неколико својеврсних разлога да се обратим ресурсима интернета.

Као прво, сматрам да је интернет - незаменљиво „оружје инквизитора“. Када вам је потребно да се информишете о неком човеку, издању или центру, онда уз помоћ интернета можете да откријете врло занимљиве ствари.

Други мотив мог коришћења интернета је потреба да се оповргне нека лаж о Цркви која се, с времена на време, појави на одређеним форумима и сајтовима. Рецимо, сада водим полемику на једном озбиљном научном сајту, а у вези с Коперником, Ђорданом Бруном и Галилеом.

Најзад, трећи повод да се обратим интернету јесте тражење повратне реакције. Посредством интернета лако можемо да сазнамо какав је одјек у локалној штампи или на локалним форумима изазвало моје гостовање у неком граду, или рад у њему. Понекад чак постоји и нужност и могућност да се понешто коригује и разјасни.

Најзад, постепено почињем да се навикавам на електронску библиотеку. Као по правилу, њу не користим за читање, него само у циљу проналажења и копирања мени познатог цитата из књиге коју сам раније прочитао у штампаном облику.

- Какву улогу интернет данас има у црквеном животу?

- Данас се на интернету примећује озбиљан недостатак позитивне црквене публицистике, која би објаснила званичну позицију Цркве. По ко зна који пут дошло је до заостајања у темпу. У интернет-простор продрли су људи који имају „своје идеје“, и они стварају своје, активне сајтове, учествују на свим форумима, намећу своје становиште. Напротив, глас стабилне, конзервативне црквене већине и јерархије готово да се и не чује.

- Какви би требало да буду интернет-ресурси, да би реално били делотворни и да би помагали да се реше они задаци који данас стоје пред Црквом?

- Већ сам рекао да је неопходан интерактив, да је неопходна повратна реакција. Да би се то постигло, морају се пронаћи људи који би коректно и уз озбиљно богословско знање могли да образложе позицију Цркве. То значи да би том задатку требало да привучемо предаваче са духовних академија. Наведимо као пример сајтове Сретењског манастира и сајт „праваја.ру“. Ови сајтови имају различиту оријентацију, код њих могу постојати различити акценти, али је важно да постоје самостални материјали са анализом штампе и црквених догађаја. Требало би да обновимо жанр есејистике.

- Постоји ли нека посебна мисионарска тактика која узима у обзир специфичност интернет-простора?

- Интернет је потребан Цркви као средство нашег сопственог васпитања. Интернет је значајан облик аскетског одрастања. Ради се о томе да нам је понекад тешко да заштитимо своје светиње, и то управо због тога што волимо своју веру и своју Цркву. Зато и одговарамо исувише емотивно, исувише збуњено, а то штети управо тој вери коју покушавамо да одбранимо. Интернет даје могућност да се направи пауза током које ће се потиснути сопствене емоције, наћи потребна информација и размислити о форми своје реакције и садржају свог одговора. Сматрам да су отворени интернет-форуми социјални модел нашег савременог друштва. И ако на тим форумима, у тако повољним условима, не научимо да бранимо Православље, ако православни буду напуштали форуме кад год виде неког секташа, то ће значити да за нас ни у реалној Русији нема места. Зашто сматрам да на форумима постоје повољни услови? Зато што вас на интернету нико не обавезује да пишете одговор само пет секунди након што се појавила изјава која је привукла вашу пажњу. На њу можете да одговорите и после недељу дана, и да за то време саберете мисли и средите осећања. Много тога зависи од стила, од вештине да се не пређе граница агресивности.

- Која су карактеристична обележја општења посредством интернета?

Као прво, овде је немогућ сугестивни, „духовни“ утицај на саговорника. Овде не могу да утичу ни интонација, ни очи. То значи да остаје огољени „рацио“, и то је веома важно за људе из Цркве, јер тај притисак на разум, који се појављује на интернету, најснажније делује управо на оне „мишиће“ који су највише атрофирали током ХХ века - на „мишиће“ богословља.

- Ваш форум постоји већ неколико година, и данас представља разгранат систем комуникације. Од самог почетка сте се на овом форуму појављивали ређе од неких редовних посетилаца. Да ли Вам се допада што форум носи Ваше име, и колико сматрате својим оно што се тамо одиграва?

- Немам никаква сопственичка осећања у односу на овај форум. Своје учешће на њему ограничио сам из више разлога. Тамо постоји толика количина информација, и толика количина огранака и дискусија, да би рад на овом форуму захтевао да се томе посвети читав живот. У извесном смислу, препустио сам овај форум његовом сопственом току, предложивши православнима да се сами организују. Спреман сам да сваком православном, богословски образованом човеку, препустим право модераторства, али ја сам не злоупотребљавам то право. Током прве године рада овог форума, схватио сам да могу или да читам све те изјаве, од којих већи део не заслужује да буде прочитан, или да наставим да читам оне књиге којима сам окружен, а међу којима су и дела Светих Отаца. Одлучио сам да се задржим на традиционалном радном режиму и да не постанем интернет-пастир.

- Католици имају светитеља - покровитеља интернета, Исидора Севиљског. Да ли је Православној цркви потребан светитељ који би био заштитник информативне технологије?

Сматрам да би било веома здраво када бисмо апостола Јована Богослова сматрали покровитељем православног интернета - управо апостола Јована, али не као писца Јеванђеља, него као старца који је током последњих година свог живота понављао само једну реченицу: „Дечице, љубите једни друге!“.     

Интервјуи преузети из књиге

Ксеније Валерјевне ЛуЧенко

„ПРАВОСЛАВНИ ИНТЕРНЕТ“, Москва 2007.г.

Превод са руског језика

Антонина Пантелић


© 2005—2012 Православље
Сва права задржана.
latinica