Новости из хришћанског света:
ПОСЕТЕ ФАНАРУ И АТИНИ
Атински архиепископ Јероним обавио је прву канонску посету Цариграду, заједно са митрополитима неакритијским, јоанинским, закинтским и трикијским, Прокопијем, Теоктистом, Хризостомом и Алексијем. Измедју двеју Цркава било је подоста питања која су изискивала нов приступ, јер се половина Грчке налази под духовном јурисдикцијом Фанара. Отуда су разговори трајали осам часова. Усаглашене су четири тачке: 1. По питању примене Патријаршијског акта из 1928, изменити Устав грчке Цркве по одређеној процедури, с тим да се измене унапред пошаљу Цариграду на „мишљење и сагласност“; 2. Након спровођења прве тачке, размотрити акта из 1928. године; 3. Усагласити представљање Цркава пред Европском унијом као „израз гласа Православља“; 4. Представништво Фанара у Атини, начин његовог уздизања.
Одмах у продужетку ове посете, у Атину је дошао Патријарх Вартоломеј да би се сусрео са грчким политичким врхом и посетио митрополије Неа Јонија и Неа Филаделфија, а у граду Лариса присуствовао прослави празника Светога Ахилија, епископа тога града из четвртог века, чији је део моштију српски краљ Урош Први донео у Ариље. Учињен је још један покушај да се на Турску изврши притисак да промени негативну политику према Цариградској патријаршији. Патријарх је америчког амбасадора у Атини, Данијела Спекхарда обавестио изузетно детаљно о свим проблемима.
Односи између Цариграда и Атине сада имају, како је речено, већи степен поверења него у ранијим годинама. Архиепископ Јероним не тежи, као његов претходник, томе да се 38 митрополија тзв. „нових територија“, присаједињених Грчкој после Балканских ратова, у сваком погледу интегришу у Грчку православну цркву. БОГОСЛОВСКИ ДИЈАЛОГ
У Цариграду је од 21. до 23. маја одржан богословски православно-англикански дијалог. У средишту су била питања антропологије, са спектром богословских и етичких тема. Сусрет је протекао успешно, а констатовано је да са дијалогом треба наставити. Учеснике је примио Патријарх Вартоломеј.
Са православне стране били су митрополит диоклијски Цариградске патријаршије Калист, Епископ бечки Московске патријаршије Иларион, Митрополит трговишки Букурештанске патријаршије Никон, као и други. Англиканску страну предводио је Епископ Марк Дајер. Епископ Иларион је овом приликом нагласио да у богословским дијалозима не треба да учествују представници цркава које не уживају општеправославно признање, мислећи при том на Естонску апостолску (православну) цркву, основану од Цариграда 1956. године. АЛЕКСАНДРИЈСКА ПАТРИЈАРШИЈА
У Јоханесбургу, на крајњем југу Африке, обележена је стогодишњица Православља. Тада је основана парохија, потом саграђен храм Светога цара Константина и царице Јелене. Уједно је обележена и 80. годишњица Митрополије.
Александријски папа и Патријарх Теодор је, након свечаности, обишао и харитативне објекте митрополије. „Центар за децу улице“ прихвата напуштену децу, неретко оболелу од сиде. У овом тренутку, у дому их има четрдесетак.
Митрополију у њеним бројним активностима подржавају грчке организације из целог света, а такође и атинска влада. Патријарх је обишао и градилиште будуће богословије „Патријарх Петар“ која се гради у Јоханесбургу.
Препорука бизнисменима
Московски Патријарх Алексије позвао је бизнисмене Русије да своје богатство користе и на добро земље и друштва. Треба да помогну у томе да у земљи буде мање беде, а више духовног и материјалног узрастања свију. Служити Богу и отаџбини је племенити циљ.
Главно богатство је човек, то је морални и стваралачки потенцијал народа. И сама држава треба да је социјално оријентисана, а на грађанима је да размишљају о обнови добротворне традиције, помагања ближњима. Патријарх подсећа на светог праведног Јована Кронштатског, који је био предан благотворном раду, што је пут милосрђа и пружања достојанственог живота онима који нас окружују. УСТОЛИЧЕН МИТРОПОЛИТ
Нови поглавар аутономне Руске заграничне цркве (РЗЦ), Митрополит Иларион (Капрал), устоличен је у њујоршком Знаменском саборном храму на Менхетну 19. маја, на празник Рођења св. Цара мученика Николаја. Изабран је недељу дана раније. Избор је потврдио патријарх московски Алексије Други. Грамату патријарха уручио је новоустоличеном првојерарху архиепископ корсунски Инокентије.
Свечаност је трајала три и по сата. Митрополиту је уручен архипастирски жезал и панагија као дар патријарха. Досадашњи поглавари били су митрополити Антоније (Храповицки), Анастасије (Грибановски), Филарет (Вознесенски), Виталије (Устинов) и Лавр (Шкурла) РЗЦ има око 300 парохија у тридесетак земаља, као и двадесетак манастира. СЛОВЕНСКИ РАВОНОАПОСТОЛИ
У свим руским местима прослављени су „Дани словенске писмености и културе“, поводом празника Свете браће Кирила и Методија. Патријарх Алексије је по традицији служио у Успенском храму, а потом је ишла литија до Словенског трга, где се служи молебан светитељима. У Москви је ове године било двадесетак свечаности, а централна је одржана у граду Твер.
Тамо је припремљен целодневни програм концерата, наступа хорова, изложби, спортских такмичења.
У Бугарској се по старом календару слави Дан просвете, културе и словенске писмености. Црквена и државна делегација посетила је у Риму базилику „Сан Клементе“ и поклонила се моштима светога Кирила Философа. У Софији се пред спомеником првоучитељима словенским, испред Народне библиотеке, служи молебан и водоосвећење, пева се, осим тропара, и химна светој браћи. Овоме присуствује председник републике. Многобројни уметници и научници су истакли да имају утисак да обележавање овог празника „слаби“. Сви словенски народи никако не смеју да забораве допринос Свете браће словенству. УКРАЈИНСКЕ ПОДЕЛЕ
У Кијеву ће се овога лета, у јулу, обележити 1020. годишњица „крешченија Русији“ (простора древне руске цивилизације). У склопу припрема јубилеја, на позив председника Украјине В. Јушченка, а не Цркве, делегација Цариградске патријаршије, предвођена Митрополитом Галијским Емануилом, посетила је Кијев.
Том приликом, председник је позвао на јубилеј и Патријарха Вартоломеја. У Москви је наглашено да такав позив може да уследи само од Патријаршије, а не из кабинета председника. Председник жели да „обједини цркву“ - канонску, са две расколничке, и евентуално и гркокатоличку, и створи уз помоћ Цариграда, аутокефалну украјинску Цркву. Митрополит Емануил се сусрео и са расколничким „патријархом кијевским“ Филаретом, а посетио је и гркокатоличку катедралу у Лавову. Цариград сматра да се 1686. тадашња Кијевска митрополија неканонски ујединила са Московском патријаршијом, која није имала право да се распростре и на територију данашње Украјине.
Нелагоду у Москви оваквим развојем догађаја потврђује и саопштење „Савеза православних грађана“, у ком су председника Јушченка назвали „гробаром Православља“.
Док канонска УПЦ МП (Украјинска православна црква Московског патријархата) има 11.000 парохија, „Кијевска патријаршија“ их има 3.000, а друга, татође у расколу, „Украјинска аутокефална црква“ око шест стотина. БУГАРСКИ САБОР
Бугарска православна црква одржала је од 14. до 17. маја црквено-народни сабор у Рилском манастиру. Главна тема је била промена устава Цркве, који је из 1953. године. Од око 250 уставних чланова, размотрено је, допуњено и измењено 33. Одлучено је да се ово заседање прогласи „првим делом“ и да се заврши, с тим да се настави 6. октобра, такође у Рилском манастиру. Сабором је председавао Митрополит свиленски Инкокентије, док је Патријарх Максим, коме је 93. година, учеснике кратко поздравио. Саборницима се на отварању обратио председник Бугарске Георги Прванов.
Уставне промене тичу се структуре и организације Цркве, избора патријарха, улоге мирјана. Дискусија је била отворена, на моменте полемична, али не и конфликтна. Гласањем су усвојене одређене измене. Поред архијереја, учествовали су и свештеници и мирјани. Мирјани чине готово половину делегата.
Сабор је у свом саопштењу констатовао са жаљењем да међу младима у Бугарској све више долазе до изражаја алкохолизам, наркоманија, насиље, грубост, недисциплина, незаинтересованост за учење, беспуће и очај. Бугарској је потребан „породичан кодекс“, јер се пренебрегава брак, што води нарушавању општег морала. За православне хришћане једини законит брак је онај који је склопљен пред Богом у храму.
Амандман неких учесника, подржан од двојице митрополита, да се у цркви врати употреба јулијанског календара, одбијен је великом већином. „Црква не слави датуме, већ библијске догађаје“, речено је.
Свештеници су се пожалили на ниске плате, које им исплаћују епархије, неретко са закашњењем. Други део њихових прихода, од разних обреда (треба), је скроман, пошто је одређена ниска тарифа које морају да се придржавају. УБИЈЕН СВЕШТЕНИК
Софијски свештеник Стојан Стојанов, чија је парохија у предграђу Ботунец, нађен је мртав између две стамбене зграде. Усмрћен је са два убода ножем. Његово тело су пронашли у раним јутарњим сатима грађани који су ишли на посао.
За убиство је осумњичен 17-годишњи Иван Петров, алкохоличар. Ухапшен је, иако малолетан, те стављен у притвор, пошто је опасан за околину због агресивности. Свештеник, коме је било 46 година, мада је сам живео због поремећених породичних односа, бавио се радом са младима.
Опело је служио епископ са готово свим престоничким свештенством. КИПАРСКИ СИНОД
Свети синод Кипарске цркве размотрио је тзв. Равенски документ, усаглашен од стране Мешовите комисије за православно-католички дијалог прошле јесени. Документ је проучила Богословска комисија којом руководи Митрополит киринејски Павле, о чему је поднет извештај Синоду.
Вођена је „дуга и интересантна дискусија“ између архијереја, која ће се наставити.
Осим ове теме, Синод је размотрио питање генетски модификованих производа. О овоме је темељан извештај припремио Митрополит пафоски Георгије. Констатовано је да се „разматрање треба наставити“. Питање да се укине пракса да клирици за наступ на радију и телевизији морају да имају благослов архијереја, одложено је.
На Кипру ће се основати Академија „светог Епифанија, епископа константијског“, при древном манастиру „Агиа Напа“ у Амахосту. О овом светитељу из 5. века управо је одржана међународна конференција. ДАНИ ПРАВОСЛАВЉА
Поводом 850. годишњице баварске престонице, у Минхену су 17. и 18. маја одржани „Дани Православне Цркве“. Свој допринос дали су Грци, Срби, Руси, Грузијци и Румуни. У организацији је учествовао и Богословски православни факултет Минхенског универзитета.
Главна свечаност одржана је на Салваторплацу, где се налази грчки православни храм од 1829. године. Светој Литургији присуствовали су верници многобројних народа. Током оба дана певао је грчки хор „Тропос“, изложба је посвећена Атосу, а приређен је и фолклорни програм.
Минхен је основан 1158. године од стране монаха, што му и име казује. Како је ту била и раскрсница путева, убрзо се развила и трговина и градски трг. |
