Свети Владика Николај нас учи да је циљ православног васпитања да створи праве људе. Српска православна црква, вероучитељи, учитељи и родбина учествују у православном васпитању деце, али главна и највећа одговорност лежи на родитељима. Деца су најдрагоценији дар Божји, за који родитељи одговарају пред Богом.
„Дужност родитеља се не састоји само у телесном одгоју, него и у духовном. Ничим један родитељ не може доказати своју религију до религиозним васпитањем своје деце“, поручује нам наш Свети Владика.
Управо зато благодаримо Господу што су породице из којих потичу наши ђаци, цркве Христове у малом. Оне су диван пример српских православних породица, у којима се, уз свакодневне молитве, негују љубав и милосрђе; у којима се, уз непрекидно учење, учвршћује служење Цркви и народу.
Наша Српска недељна школа је као и породица - Црква Христова у малом: она васпитава дете да јеванђељски живи и мисли, да не признаје никакве границе сем границу између истине и лажи. Кроз часове веронауке, српског језика и српске историје с Божјом помоћу се трудимо да деца добију за свога заштитника и путовођу, небеског родитеља свих нас, Творца, Господа и Спаситеља нашега; да им Христос и Његова Црква буду једини поуздани и непогрешиви путоказ, као што су били светим праведницима и највећим људима у српској историји - Светом Сави, Светом кнезу Лазару, Светом Владици Нколају.
„Част ће учинити Цркви они учитељи који своје ученике учине хришћанским васпитаницима. Учитељ не сме пропустити ништа, но ако би и све пропустио, а научио дете да се против зла буни и бори, опет је учинио доста; а ако би сва знања предао детету, а пропустио да га научи да се буни и бори против зла, није ништа учинио. Не оставите дете равнодушно према злу - то је најглавније“.
У овим тешким временима, препуним искушења, 25 дечака и девојчица, старих од 3 до 14 година нису остали равнодушни. Другог дана марта певали су болну песму „Видовдан“ испред зграде Уједињених нација, носили транспаренте и марширали од Уједињених нација до нашег светог храма и присуствовали богослужењу. Знају деца да је Косово срце и душа српског народа, наше памћење и опредељење за Крст часни и Слободу златну. Зато сваке недеље долазе са својим родитељима да се моле у нашем Светом храму за многострадални српски народ на Косову и Метохији и у осталим српским земљама.
Писала су наша деца Српчићима на Косову и Метохији. Четворогодишњи Андреј Обрадовић поручује Стефани Радић у Ораховцу: „Молим те чувај ми Косово, а и ја ћу ти помоћи“. Десетогодишња Александра Раденковић је у свом писму нацртала Стефани васкршње јаје, да је „подсећа на љубав Божју и Царство Небеско, оно исто за које се и свети мученик Кнез Лазар приволео 1389. године на Косову Пољу“. Осмогодишња Мина Милинковић и њен брат од тетке Сава Секулић објашњавају Стефани да су они Српчићи који воле Србију и Косово иако су рођени и живе у Америци. Десетогодишња Јелена Санчез каже да ће се увек молити за српску децу на Косову и да ће Бог увек да их чува.
На Врбицу и Цвети, ђаци наше школе имали су програм после Свете Литургије. Старије ученице Вања Матковић, Марта Мајсторовић, Миа Матковић и Александра Павловић говориле су о Лазаревом Васкрсењу и свечаном уласку Нашег Спаситеља Исуса Христа у Јерусалим, а млађи и најмлађи су говорили и певали песмице о Цркви - вечној мајци, о Православљу, црквеним звонима, о самогласницима. Ту су били и добри суседи, две зечице, десет лептира. Сви су певали „Видовдан“ и „Српкињица једна мала по Косову цвеће брала“ и говорили стихове:
„На Косову трава мека, српску децу чека, чека.
На Косову божур расте, вратиће се ласте, ласте.
И Дечани на Косову Србе зову, Србе зову.
Још не свиће, још не свиће, али правда победиће!
Још је тама, још је зима, али Бога има, има“.
Многи су проплакали кад је десетогодишња Александра Павловић читала писмо које је написала Стефани. „Ја сам рођена у Ваљеву, али сам била у дому за незбринуту децу у Звечанској у Београду. Мени је најлепше што сваке недеље идем у цркву да се молим Богу. Само да знаш да се молим Богу за тебе и за све вас који сада тугујете на Косову. КОСОВО ЈЕ СРБИЈА, и да сви ми желимо да увек остане као што је некада било“.
На крају програма, ученици наше школе су одиграли два кола: „Шетња“ и „Ерско“ коло. Гости су одушевљено пљескали играчима и њиховој младој и талентованој учитељици Ивани Николић која сваке недеље после часа веронауке, српског језика и српске историје, учи децу да играју српско коло.
Деца су била још радоснија кад је отац Ђокан објавио да је скупљено две хиљаде долара! То је дар српској деци на Косову и Метохији од ученика Српске недељне школе при Српској православној саборној цркви Свети Сава у Њујорку.
Нека би дао Васкрсли Господ да у нама васкрсне дух наших славних предака, да сачувамо наше свето Косово.
ЉИЉАНА КНЕЖЕВИЋ, УЧИТЕЉИЦА СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ ШКОЛЕ
ДЕЦА ВАНКУВЕРА ЗА ДЕЦУ КОСОВА Српска школа Св. Василије Острошки при храму Св. Арх. Михаила у Ванкуверу (Канада) већ дужи низ година ради веома успешно. Трочасовна настава се одржава суботом. Редовни предмети су Српски језик, Веронаука и Српска историја и култура. Додатне активности су музичка, ликовна и рецитаторска секција.
Ове године ђаци су распоређени у три групе: 1. Прву, почетну групу, чине ђаци предшколског узраста; 2. Другу групу чине ученици који почињу да уче да читају и пишу ћирилицу, а затим и латиницу; 3. Трећа група зна да чита и пише ћирилицу, и са њима се ради српска историја, књижевност и уметност.
Две старије групе ученика имају час веронауке. Ученици ове српске школе недавно су одржали веома успешан добротворни концерт под називом „Деца Ванкувера за децу Косова“.
Рецитацијама, рециталима, песмом и игром Косова и Метохије, ученици српске школе изазвали су одушевљење присутних који су им узвратили сузама и бурним аплаузом.
Сав остварени приход (више од 7000 долара) намењен је деци са Косова и Метохије.
|
