Првобитни параклис Св. Николе, настао врло вроватно још у XIV веку, није се налазио на месту садашњег параклиса. Био је удаљен од њега неколико метара према истоку - лежао је на врху истоименог пирга који се срушио (заједно са параклисом) од земљотреса у XVI веку.
Најстарији помен црквице налази се у турском документу - хуџету, издатом 7-16. фебруара 1552. године у коме се тражи и добија дозвола за њену поправку јер се један зид располутио приликом великог земљотреса. Следећи помен је у посланици руском цару Ивану Грозном која је писана 1558. године и у којој се каже „стрелница што је у вратима манастирским , и на њој црква Св. Николе“ која је распукла, јер од оснивања није обнављана“ и прети да падне у манастир (Фотић).
Постојећи параклис Св. Николе озидан је 1664. а осликан 1667. године на другом спрату изнад северне половине покривеног дела улаза у манастир. У натпису на западној фасади, уклесаном у камену плочу узидану лево изнад улазних врата, каже се да је цркву Св. Николе саградио проигуман Виктор јеромонах при игуману Георгију, 1664. године. Изнад врата са унутрашње стране постоји натпис у коме се наводи да је црква осликана 1667. године трудом ктитора јеромонаха Виктора за време архиепископа српског Максима и да је сликао поп Данило.
На бакрорезу из 1757. године као и на зидној слици из 1809. године која приказује верно североисточни део Манастира, параклис је насликан као највиша грађевина која је са три стране слободна - са источне, северне и западне. Са јужне стране параклис се, тако изгледа, наслања на највишу етажу конака. Зидна слика показује да је испред западне фасаде параклиса постојала дрвена надстрешница. Северна фасада је практично продужетак високог спољног зида Манастира.
Године 1814. са северне стране параклиса озидан је конак те је његова северна фасада постала унутрашњи зид. Неколико година касније, 1816 - 1821. озидан је конак и са западне стране тако да је западна фасада параклиса остала у полузатвореном великом простору око степеништа. Том приликом је и омалтерисана заједно са околним зидовима. Параклис је тада покривен заједничким кровом конака из 1814. и 1816-1821. године под којим се нашла његова (слепа) калота у целини.
У основи параклис има облик правоугаоника, не баш сасвим правилног, следећих спољних мера: западни зид 5,12 м, источни зид 5,07 м, северни зид 6,86 м и јужни зид 7,18 метара. Решен је и озидан као сажет уписани крст. Над западним делом има (слепу) калоту на пандантифима која споља није развијена као слепо кубе. Источни део, олтарски простор, пресведен је полуобличастим сводом. Источни зид је ширине 0,80 м. и споља је раван. За олтарску апсиду, проскомидију и ђаконикон у њему су изнутра изведене полукружне нише горе завршене полукалотама. Дебљина осталих зидова износи 0,53 м. Сви зидови су зидани од камена и опеке са обавезним дрвеним сантрачима у више зона (у висини пода, висини парапета, висини надвратника и висини на којој би требало да се налази кровни венац).
Источни зид параклиса лежи на широком масивном остатку западног зида пирга Св. Николе а северни зид на бедему насталом око 1600. године после рушења пирга. Јужни и западни зид се ослањају на релативно добро изведене лукове од опека. Јужни лук има на источној страни ослонац у поменутом остатку зида пирга. Западни лук се на северној страни ослања на бедем из око 1600. године.
Улаз се налази на средини западног зида. Изнад улаза споља постоји ниша са осликаним ликом патрона. Лево и десно од улаза израђене су полукружне нише одозго завршене полукалотама. Олтарска апсида, проскомидија и ђаконикон имају мале прозорске отворе према истоку. Наос има велики а простор проскомидије мали прозорски отвор према северу. Јужни зид нема отворе - одувек је био прислоњен уз конак. Декорација фасада изведена је опекама. Под је био од опека димензија 34,5х34,5 см. на дрвеној међуспратној таваници.
Највећа оштећења грађевине (не рачунајући живопис) у пожару 2004. године потичу од слегања ступца испод југозападног угла параклиса. Тај стубац је вероватно имао у тлу ослонац од дрвених греда које су изгореле услед силине пожара (неколико дана после пожара је на том месту било жара). Југозападни део калоте изнад наоса, заједно са деловима јужног и западног зида, односно са читавим југозападним углом грађевине, напукао је и померио се у горњој зони за око 4 цм према југозападу. Напукли су мање и луци који носе западни и јужни зид. Међуспратна конструкција је изгорела те се под у целини срушио. Највећи део дрвених сантрача у зидовима је изгорео. Такође су изгорели сви дрвени делови прозора и врата заједно са надвратником. У унутрашњости су изгорели иконостас са иконама и стасидије. Оштећен у пожару, накнадно је са западне фасаде опао већи део малтераиз 1816-1821. године |
