Православље и интернет

- Ваше Преосвештенство, један од најзначајнијих корака за Цркву и друштво које сте начинили приликом ступања на саратовску катедру, било је и стварање интернет-портала „Православље и савременост“. Чиме се данас објашњава неопходност тако активног присуства православних на интернету?

- Као прво, то је испуњење благослова Његове Светости Патријарха који, обраћајући се свештенству, стално говори о томе да је нама, Цркви, неопходно да што активније проповедамо у свету, користећи у том циљу најсавременија средства, па међу њима и интернет. Присуство на мрежи је уистину јединствена могућност да се обратите оном делу нашег друштва који непрестано расте и који је најактивнији - младим, факултетски образованим и запосленим људима, јер, према свим подацима, они чине две трећине корисника интернета. Интернет нам, у непосредном смислу, даје бескрајне могућности за проповед, будући да 40% посетилаца нашег портала чине корисници из иностранства, а 60% - корисници из разних области Русије.

- У чему се састоји концепција Вашег портала? Које су то карактеристике које наводе корисника да се обрати Вашем порталу, на шта Ви стављате акценат?

- Стварајући свој сајт, знали смо само то да он мора бити занимљив и информативан. Пре свега, рачунали смо на људе који живе у нашем региону и хтели смо да им омогућимо да се правовремено обавесте о свим догађањима у нашој епархији. Осим тога, увек смо били свесни да ништа мање није важна ни могућност да код људи створимо представу о црквеном животу уопште. Наиме, савременом човеку је, из много разлога, тешко да приђе Цркви, и често се догађа да је његов први корак у том правцу управо питање које је поставио посредством интернета. Одељак „Питања свештенику“ појавио се на нашем сајту као један од првих, и данас нам, посредством електронске поште, свакога дана стиже на десетине писама, често и од људи који су се нашли у крајње тешким животним околностима. Сваког месеца региструје се око 11000 посета страницама овог одељка. То сведочи о чињеници да људи, говорећи савременим језиком, осећају „информативну глад“: покушавајући да се снађу у свом сопственом животу, они покушавају да одговоре на своја питања пронађу у Цркви, и ми немамо право да се хладно и формално односимо према њима.

Исто тако, увек смо настојали да на нашем сајту буду присутни и аналитички материјали, публицистика и прегледи штампе - дакле, све оно што човека наводи да размисли, да упореди и да свесно за себе одабере пут оцрквењавања, пут православног хришћанина. У коначном исходу, управо нам је то помогло да изађемо из оквира епархијског сајта и да га преобразимо у информативно-аналитички портал „Православље и савременост“.

- У последње време много се говори о томе да на православном интернету (и у православним средствима информисања уопште) не постоји озбиљна, квалитетна анализа горућих, актуелних питања. Стиче се утисак да се све анализе црквених и црквено-друштвених тема налазе у информативном простору оних извора који нису наклоњени Цркви. Који фактори, према Вашем мишљењу, отежавају развој таквог усмерења информативне делатности?

- Нисам сасвим сагласан са таквим мишљењем. Ја, на пример, на интернету налазим много добрих и квалитетних анализа везаних за актуелна питања савременог црквеног и друштвеног живота. Истина је, међутим, да је делатност људи који нам нису наклоњени понекад уочљивија. Сматрам да за то постоји само један разлог - моћна финансијска подршка. Наиме, портали као што је „кредо.ру“ нису се појавили и отворили сами од себе - он се појавио захваљујући настојањима извесних политичара који су заинтересовани за слабљење, разједињење и понижавање Руске Православне Цркве, будући да им је неподношљив њен утицај на друштво. Посленици сличних портала (узгред, нема их много, јер се углавном сусреће истих 5-6 имена) од јутра до вечери раде у истом правцу и за то добијају значајна новчана средства, док је већина православних сајтова - дело ентузијаста-бесребреника, који једноставно желе да са људима поделе радост своје вере.

И поред свега, Црква не може сматрати информативну делатност за основну. У свакој епархији, у свакој парохији, у свакој духовној школи постоји огроман простор за рад. Данас су и свештеници, и активни мирјани, који раде на црквеном попришту, људи који дословно немају ни минута слободног времена, и раде по неколико послова истовремено. Управо је такав однос према свом служењу и довео до онога што називамо препородом Руске цркве.

- Интернет врши значајан утицај на философију општења; прети ли он, на тај начин, религиозном идентитету? Или се, можда, нису оствариле прогнозе истраживача о промени модела комуникације у савременом друштву, а посебно у Цркви?

- Када се на интернет укључи човек са већ изграђеним погледом на свет, онда та претња није велика. Ако је, међутим, корисник млада особа са колебљивим представама о самој себи и свету око ње, и ако све информације добија преко интернета, онда постоји претња да ће таква особа изгубити не само религиозни, него и сваки други идентитет - културни, национални, итд. То је веома опасно. Интернет, наравно, не би требало да постане свет у коме човек непрестано борави.

- За већину корисника, интернет је превасходно начин добијања вести у режиму реалног времена. Зар стално присуство православног верника у простору електронских средстава масовног информисања, и огроман прилив новости које се свакодневно шире, не представљају претњу за његов лични живот, па у том смислу и духовни?

- Сматрам да за православног човека, као, уосталом, и за било ког другог, стални боравак у простору електронских средстава информисања нипошто није насушна потреба. Понављам, то је претња, и личном, а утолико пре духовном животу, који захтева усредсређеност. И утапање у виртуелну стварност, и телевизор који се не искључује - све су то разни облици једне исте зависности. Информација је постала један од основних производа и, као што је познато, уколико је производ непотребнији, утолико се више средстава троши на његово ширење и пропагирање. Да, то је једна од претњи тзв. информативне цивилизације. Данас, међутим, постоји много таквих опасности, и савремени човек мора да научи како да им се супротстави.

- Већ су се одомаћили изрази као што је „виртуелни свет“, „виртуелна реалност“. Да ли су ови термини прихватљиви са богословске тачке гледишта?

- Улога Цркве је да сведочи свету о најреалнијој реалности - о постојању Божјем. Свако удаљавање од ње било би погибељно.

- Како оцењујете перспективу развоја православног сегмента интернета?

- Он ће се, неминовно, и даље развијати. Црква мора бити присутна на интернету, онолико колико има снага за то. То је апсолутни императив нашег времена.

Епископ саратовски и вољски Лонгин

Превод: А. Пантелић