www.pravoslavlje.rs


Hram Svetog Preobraženja Gospodnjeg na Vidikovcu

Jovana Lazić

Do izgradnje hrama na Vidikovcu, naselja Vidikovac i Kneževac su bili sastavni delovi parohije manastira Rakovice. Sve do početka 1996. godine, opsluživala su ih trojica paroha crkve Sv. apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici. Prvobitnana inicijativa za gradnju hrama u ovom naselju se javlja 1991-92. godine, i potiče od preduzeća „Ribokombinat“, koje je imalo zgradu u blizini sadašnjeg hrama. Namera im je bila da podignu omanji hram posvećen sv. Nikoli, na velikom nasipu koji je nastao u vreme gradnje naselja. Predlagano je bilo da to bude hram poluprivatnog karaktera, koji bi bio predat Crkvi na upotrebu.


Međutim, ova zamisao je, iako dobronamerna, bila odbačena, jer bi u nekoj daljoj perspektivi moglo biti sporno pitanje vlasništva. Osim toga, preovladalo je mišljenje da nasip nije adekvatno tlo za gradnju, i da je potrebno izabrati tvrđe tlo. Za crkvu bi u ovim uslovima najbolje rešenje bilo da se izabere neka druga lokacija u blizini na kojoj bi se podigla crkva u vlasništvu SPC-a, kao zadužbina pomenutog preduzeća.

Sredinom 1994. godine ponovo se aktualizuje ideja o gradnji hrama na potesu Vidikovac-Petlovo brdo, u želji da se vernicima ovog kraja obezbedi kvalitetniji duhovni život. Tim povodom je u manastiru Rakovici je 13. juna 1994. godine upriličen sastanak Inicijativnog odbora po ovom pitanju, sastavljen od nekolicine vernika i sveštenika Dragomira Ubiparipovića i Milenka Karana. Raspravljaćući o mogućim lokacijama, sagovornici su se složili da je najpodesnija u centru naselja, pored dečjeg vrtića i osnovne škole „Branko Ćopić“. Ubrzo zatim, nakon posete Njegove Svetosti Patrijarha Pavla, koji je došao na Vidikovac i pregledao sve potencijalne lokacije, predat je zahtev za gradnju hrama. Nedugo zatim, 25. maja 1995. godine, Skupština Grada Beograda je usvojila rešenje o dodeli lokacija za hramove na Vidikovcu, Bežanijskoj Kosi, Banjici, Krnjači i Batajnici.

Međutim, situacija oko legalizacije ovog poseda je počela da se komplikuje usled odugovlačenja nadležnih institucija tgrada, tako da je u međuvremenu lokacija „napadnuta“ divljom gradnjom. Zahvaljujući brzoj reakciji sveštenstva, nelegalni temelji su uklonjeni. Sledeći problem nastaje neposredno pred dogovoreno osvećenje temelja, kada dečja ustanova, koja je u početku bila saglasna sa svim odlukama (čak i da se sveštenstvo prilikom osvećenja služi njihovim inventarom), odjednom potpuno menja stav. Naime, rešili su da se sveštenstvu zabrani ulazak na posed sve dok se ne izmesti ograda, izvrši proširenje i dograde svi objekti koji su ostali na placu koji se dodeljuje crkvi. Uprkos nastojanjima sveštenika Dragomira Ubiparipovića da se postigne neki kompromis, direktorka ove ustanove je bila uporna, tako da se osvećenje temelja moralo odložiti.

U međuvremenu je o. Dragomir uspeo da izdejstvuje da se lokaciji za gradnju doda još 9 ari parking-prostora sa druge strane ulice.

Već u septembru iste godine, sveštenstvo počinje da razvija svoju misionarsku delatnost, organizujući veronauku za omladinu i odrasle u sali pored biblioteke MZ Vidikovac. U ovakvim okolnostima, u kojima se duhovni život ove parohije počeo razvijati i bez izgrađene crkve, Inicijativni odbor za gradnju hrama je ubrzo doneo odluku o izgradnji privremenog pomoćnog crkvenog objekta, dok se ne steknu odgovarajući uslovi za podizanje velikog hrama. O. Dragomir Ubiparipović je 2. oktobra 1996. godine osvetio temelje ove privremene kapele, koja je nedugo zatim bila podignuta.

Ikonostas koji je krasi, izrađen je od hrastovine prema nacrtu sveštenstva. Ukrašen je sa 6 duboreznih medaljona i jednim duboreznim krstom na Carskim dverima.

 U to vreme, ova parohija je, regulacijom manastirskih parohija pri hramu Sv. arhangela Mihaila, ušla u sastav IV rakovičke parohije pri hramu Sv. apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici. Ona će se kasnije izdvojiti u zasebnu parohiju pri (budućem) hramu Sv. Preobraženja Gospodnjeg na Vidikovcu.

Usled kvalitetnih tribina i pastirskog i duhovnog staranja sveštenstva, broj vernika se uvećavao, i vremenom je ova kapela postala živo parohijsko središte. Samim tim se i javljao problem nedostatka prostora. Kao gosti-predavači, na ovim tribinama i časovima veronauke su se mogli čuti ugledni sveštenici, profesori Bogoslovskog i drugih fakulteta, publicisti, pesnici, kao i misionari Pravoslavne misionarske škole pri hramu Aleksandra Nevskog.

Tako su, 20. novembra 1998. godine formirane prva i druga parohija pri novoosveštanoj kapeli Sv. Preobraženja Gospodnjeg, koje su obuhvatale naselja Vidikovac, Kneževac, Petlovo brdo, Labudovo brdo, Rušanj i Kijevo. Sada je već sasvim bilo jasno da u skorije vreme kapelu treba da zameni veliki hram.

Od 2004. godine se Liturgije i sva bogosluženja služe u velikom hramu, koji u to vreme još uvek nije bio sasvim dovršen. Osim redovnih dnevnih i prazničnih bogosluženja, služeni su i brojni akatisti i to: ponedeljkom- Akatist sv. arhistratigu Mihailu ili Akatist sv. Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu; sredom - Akatist Srpskim svetiteljima; petkom - Molebni kanon Presvetoj Bogorodici; a svakog poslednjeg petka u mesecu, za bolesne, Akatist čudotvornoj ikoni Majke Božje nazvanoj Isceliteljnica.

Osnovan je i crveni hor maja 2004. godine, sastavljen od parohijana hrama. Hor je 2006. godine izdao kompakt-disk sa pobožnim pesmama.

Početkom 2000. godine, sveštenstvo je pokrenulo i haritativnu delatnost pod vidom hrišćanske zajednice Prepodobna Mati Angelina Srpska. Pod njenim okriljem su se povezali vernici koji žele da pruže pomoć sa onima kojima je pomoć potrebna. Uglavnom su je sačinjavale žene koje su se brinule o starima. Osim pomenute, osnovana je i hrišćanska zajednica molitvenog karaktera Sv. đakon Avakum, čiji su članovi posećivali svetinje u zemlji i imali još neke druge aktivnosti.

Sasvim je prirodno da ovako plodnu misionarsku delatnost sveštenstva i vernika hrama dopuni i bogata izdavačka delatnost sa preko 150 naslova. Prvobitna ideja je bila da se duhovna literatura tipa „praktične veronauke“ učini dostupna što širem broju vernika, tako što će izdanja biti malog obima i niskih cena. Tako su, kao stalna izdanja, izlazili: Prazničnik kojim su obuhvaćeni svi značajniji praznici u jednoj crkvenoj godini; Letopis, koji se bavi rasvetljavanjem Pravoslavlja kroz praznike; Mala veronauka namenjena deci koji posećuju časove veronauke pri hramu; razni Listići koji vernike savetuju u rešavanju praktičnih problema, listić Nedelje koji se sastavlja na osnovu nedeljnog Jevanđelja; Putevoditelj, namenjen pokloničkim putovanjima... Osim ovih stalnih izdanja, publikovan je i veliki broj akatista, molitvenika, kratkih žitija, pojedina otačka dela itd.        





© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://pravoslavlje.spc.rs/broj/991/tekst/hram-svetog-preobrazenja-gospodnjeg-na-vidikovcu/