Истином на лаж

Саопштење

На неколико дана пред освећење новосаграђене цркве у селу Душковци код Ужичке Пожеге примећене су неке прљаве активности око припремања ове свечаности у околним градовима: Чачку, Ужичкој Пожеги, Ариљу, Косјерићу и др. Нпр:

1. Хор Светог Вазнесења из Чачка позван је да пева на Светој архијерејској Литургији. Међутим, уочи самог освећења цркве дошао је у канцеларију свештенства чачанског један од организатора ове прославе Боро Костић, тражећи да на освећењу пева варошки хор из Лучана. Свештенство чачанско није могло да му удовољи  овом захтеву јер није било надлежно;

2.  Такође на дан пред освећење у близини цркве чачанске примећени су одштампани транспаренти;

3. Чачански бизнисмен господин Милоје Стевановић, са његовом невладином парацрквеном организацијом „Законоправило“, организовао је неколико аутобуса из Чачка и околних места. Међу првима је стигао пред цркву и са њим су примећени главни чланови поменуте организације: Владимир Стегњајић, ТВ механичар из Чачка, Љубомир Курћубић, аутомеханичар из Чачка, Ратко Ћаловић, стаклорезац из Чачка, Чубриловић инжењер из Чачка, који је своју диплому стекао на Свеучилишту у Загребу и Никола Вујовић, очни лекар из Чачка. Чубриловић је са својом камером све снимао од поласка до краја немилог догађаја и његови се прилози данас окрећу на телевизијама и државним и приватним по земљи Србији. Уз то примећен је и ТВ сниматељ Дечје телевизије из Крагујевца, који је пресрео на дан прославе два чачанска свештеника тражећи аутобус који путује у Душковце. Из њиховог понашања видело се да нису дошли због црквено-народног сабора, него да нас „поуче светоотачком предању у служењу Свете Литургије“.

4. Када смо стигли пред цркву изненадио нас је митингашки амбијент са транспарентима и камерама упућеним углавном нашем Владици Хрисостому и нама, његовим сарадницима. Епископ је стигао на неколико минута пре осам часова. Прва добродошлица ових „забринутих и заведених“ верника била је то што су се сви ови транспаренти и камере померили у његов видокруг. За време припреме за освећење и троносање храма наш Владика нас је поучио да мирно саслужујемо и Богу се молимо не обраћајући пажњу на ове изгреднике. Одмах у осам часова почело је освећење и троносање храма;

5. Први немио догађај десио се када једна група ових „забринутих верника“ није хтела да изађе из цркве у трократни опход - литију него су остали у храму па их је дежурни свештеник који је остао сам у храму да по црквеном типику отпева одређене стихове, једва умолио да изађу из цркве, макар у други или трећи опход;

6. После освећења и троносања храма започела је Света архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Хрисостом са свештенством. Литургија је служена по узору руске литургијске праксе коју ови неутемељени верници сматрају да потиче из светоотачког предања, а која им се наводно допада. У самом храму блештале су камере разних сниматеља и из разних медија, а изнад глава верника штрчали су транспаренти напред поменуте садржине. Све смо снисходљиво трпели и истрпели би до краја, међутим када је требало да изађемо из храма да обавимо литију и осветимо славски колач и кољиво ови неутемељени вергаши су као по нечијој команди клекли у цркви и на свим црквеним вратима и степеништима онемогућивши нас да обавимо намеравану литију и др. Није спорно што се свештеник на крају окренуо према њима да им упути заамвону молитву јер има много момената када се свештеник током богослужења обраћа верницима окрећући се на западну страну, дајући им благослов кроз речи Мир всјем-Мир вам. Уз то су клечећи запевали црквену песму из Духовне лире „Помози нам Вишњи Боже“ тако неартикулисаним тоновима уз дреку, вику и цику да су више личили образованом и разумном човеку на вандалске хорде које су у В-ВИ веку овим просторима харали, палили и рушили старе византијске градове и њихове храмове него на побожне, смерне и богобојажљиве вернике. Увидевши ово безумље и насиље над Светом Литургијом, Владика Хрисостом се вратио у олтар и завршио богослужење давши нам отпуст.

7. После Свете архијерејске Литургије Владика Хрисостом са свештенством покушао је да изађе из цркве. Међутим, ови изгредници су и даље остали да клече у храму и на вратима храма уз заглушујућу галаму и свештенство је једва успело да некако свога Епископа изведе из ове блокаде. Тада је покушан и физички напад на нашег Владику. У том метежу прота Дмитар Луковић, архијерејски намесник пожешки, покушао је да заштити Владику и у том рвању и гурању никога није ударио, ни повредио, ни згазио, него смо се једва провукли кроз разјарену масу спречавајући припремљен напад. После предаха Епископ Хрисостом је напустио Душковце.

Питамо се и чудимо

1. Ко је ово сатански смислио и овако изрежирао?

2. Ко је писао, донео и растурао оволико транспарената?

3. Ко је овако озвучио сав храмовни простор да се сваки шум чуо напољу?

4. Ко је позвао оволико сниматеља из разних медија?

5. Ко је овај народ научио да клечи и кад се не клечи и то ван молитвеног поретка?

6. Ко је одредио да мета ових напада буде наш владика и ми, његови свештеници?

7. Ко им је дао право да оваквим поступцима руше црквено-правно устројство тиме рушећи поредак Српске Православне Цркве?

8. Ко су им вође и коловође?

Не оптужујемо али претпостављамо

Не оптужујемо али претпостављамо да су то разни људи са различитим духовним капацитетима. Ваљало би се позабавити њиховим биографијама. Неки од њих су били високи функционери комунистичке партије. На пример: господин Милоје Стевановић - грешни Милоје је био омладински функционер СО Лучани, па секретар Општинског комитета СО Лучани и члан ЦКСКЈ. На крају се са њима посвађао због неких њихових каријеристичких неспоразума па је избачен из партије, али након тога није ништа кажњен него је и даље остао на функцијама у привреди. Неки од њих су били стипендисти Титовог фонда, неки потичу из комунистичких кућа и углавном им је дужи комунистички партијски стаж него хришћанско васпитање које траје од колевке па до гроба. Да не грешимо душу заведени или у овом сиромашном времену купљени из богатог џепа њиховог вође. Њима је увек било добро, и у време Броза и у време Милошевића и др. Сада су се покајали или прилагодили датом времену у овом духовном простору. Чудна је аналогија да се ово десило у селу Душковцима недалеко од сала Брезне где су комунистички џелати такође направили сличан напад на личност блаженопокојног Епископа жичког господина Василија 1972. године, када је именовани због изговорене беседе у тој цркви одлежао једномесечни затвор. Трезвени људи у Чачку мисле да ово није напад само на нашег Владику него како поменусмо на целокупно устројство СПЦ користећи ово анархично време безвлашћа и многоумља и безумља, а посебно када је наш Патријарх српски господин Павле болестан.

Ми, свештеници присутни на овој црквеној свечаности, захваљујемо и дивимо се нашем Владици Хрисостому на овој преживљеној психичкој тортури и нека нам долгоденствује на многаја лета.

Молимо се и за њих, нека им Бог опрости ово согрешеније са јеванђелском поруком „Боже опрости јер нису знали шта раде“.      

Протојереј Бранко В. Керкезовић,

парох чачански у име служећег

свештенства и монаштва

присутног на освећењу цркве

Св. Тројице у Душковцима