„Хлеб небески и чашу живота, окусите и видите, јер је добар Господ“




Литургија пређеосвећених дарова служи се само за време свете Четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица Великог поста; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду. Може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице великог поста, у случају да у те дане падне свети који у Типику има знак +, или, пак, храмовни свети. Ова служба се са слободом може назвати срцем великопосних богослужења, или једним од најомиљенијих великопосних богослужења. Према древном типику Цркве, у седмичне дане током свете Четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служити потпуну Литургију (изузев ако у те дане падне празник Благовести), јер је радост Евхаристијског славља неспојива са покајним карактером Великог поста. Литургија пређеосвећених дарова води порекло из првих векова хришћанства, а њену коначну редакцију сачинио је свети Григорије Двојеслов, епископ римски који је живео у 6. веку. Бројни су називи ове литургије, неки од њих су: Литургија Четрдесетнице, Литургија освећења чаше, а неки је називају Службом причешћа. Она је покајног карактера сходно времену у коме се служи, врши се у тамном одјејанију, она није Евхаристијско славље, и не можемо је назвати Литургијом у правом смислу те речи, јер не садржи анафору, а најједноставније речено, можемо је назвати вели- копосним вечерњем са причешћем.

У наставку доносимо поуке патријарха српског Иринеја и архијерејâ, о значају активног учествовања у Светотајинском животу који је утемељен и који врхуни у причешћу светим Тајнама Тела и Крви Господње:

Патријарх српски г. Иринеј: Приступање Светој Чаши је дар над даровима!


Најсветија молитва за здравље и за исцељење душе и тела је Света Литургија — Свето Причешће које примамо на опроштење грехова, на очишћење свега онога што нас од Бога отуђује ради задобијања Царства Небеског и задобијање здравља душе и тела. Света Евхаристија је превелика Тајна у којој примамо највећи дар Божији, а то су Тело и Крв Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. У то не треба никада да посумњамо, јер на тај начин ступамо у благодатну заједницу са Господом, примајући тај највећи дар, који је Господ даровао људима, а који има велике благодатне последице, јер је Господ рекао: „Ко не једе Тело моје и не пије моју Крв нема живот вечни“, такав нема заједницу са Господом нашим“, истакао је Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј у недељу девету по Педесетници, на литургијском сабрању у храму светих равноапостолних цара Константина и Јелене на Вождовцу, 18. Августа 2019. Лета Господњег.

Епископ жички г. Јустин: Господ је дошао да нам дарује живот вечни, а радост вечног живота предокушавамо у светој причешћу!

Изнад свега Господ је дошао да нам дарује живот вечни. Јесте да после Њега ми и даље умиремо, јер смо саздани од земље, али и та земља када се освешта Именом Божијим, кроз Свете тајне, када ми уткамо себе кроз Свето причешће, кроз пост, молитву, истинити живот, када уткамо у себе Христа не можемо ни ми бити смртни, јер тамо где је Христос, тамо нема смрти. Баш као што је и Христос био положен у гроб, али је после трећег дана васкрсао, јер није било могуће да Господар живота буде држан у смрти, у гробу, поучио је сабране Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, на литургијском сабрању 26. Јануара 2020. Лета Господњег у свештеној обитељи манастира Вољавча.


Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије: Црква нас непрестано позива да се хранимо Небеским и вечним Хлебом!


На свакој светој Литургији свештеник, у име Божје, позива народ да приступи светој Чаши, да прими свете тајне Христове, да прими Божју благодат, каже се „Светиње светима“. Значи, потребна је наша припрема и никако не може да буде изговор да се за свето причешће припремамо само у току постова. Зашто бисмо онда вршили богослужења ван постова, а вршимо их сваке недјеље и празника? То је потпуни дуализам, лоша прича да неко за себе каже да је хришћанин, али се причешћује само у току постова, а ван постова не. На тај начин сами уводимо расцјеп у нашу вјеру и у наш живот, постајемо двојне личности, живимо двојни живот, некад смо хришћани, некад нијесмо. Црква Божја позива вјерни народ да приступи светој Чаши сваке недјеље и празника. То значи да нас позива да се увијек припремамо да се хранимо Небеским хљебом, нагласио је Епископ бу- димљанско-никшићки Јоаникије у интервјуу за Радио-Милешеву, 2017. Лета Господњег.

Епископ осечопољски и барањски г. Херувим: Литургија – загрљај човека са Богом!

Литургија је загрљај човека са Богом, јер се на том месту и у том догађају сусрећу најприсније Бог и човек. Ту кроз Тело и Крв Христову примамо живог и делатнога Бога, и тај загрљај Божији је печат нашега живота у Цркви Божијој. Нигде у овоземаљском животу не можемо стварати ту најприснију и најлепшу заједницу човека са Богом сем у Цркви, кроз живљење Светотајинским животом, кроз живљење преображеним начином живота. То је подвижнички пут и испоснички пут нашега живота, ако живимо у Цркви и вршимо заповести. То је најбољи и најлепши живот који нам се даје овде на земљи, који нам је Господ оставио, да можемо бити у непрестаној заједници са Њим. Сваке недеље нам се отварају Двери Раја ако ми то хоћемо, и ако својом слободном вољом ми то желимо. Једино слободном вољом и љубављу можемо да остваримо ту најлепшу заједницу са Богом у Светој Тајни Причешћа, казивао је Епископ Херувим о значају активног учествовања у Светотајинском животу, 10. Новембра 2018. Лета Господњег, на литургијском сабрању у храму Свете Тројице у Маркушици.

Викарни Епископ диоклијски г. Методије: Литургија је извор сваке заједнице!


Ништа људскоме бићу нема потребитије и ни за чим више не вапи човјек као створење Божије, од заједнице. То је најдубља потреба људскога бића – заједница. Без заједнице не бива ништа. Литургијска заједница је извор сваке друге људске заједнице. Зато се у склопу Литургије крштавамо, јер из те литургијске заједнице добијамо крштење и постајемо чланови Цркве. Зато се на Литургији народ и вјенчава, зато што из литургијске заједнице иде права истинска заједница – заједница давања, и она је једина благословена заједница. Истински циљ нашега живота јесте задобијање благодати Духа Светога. А само у Цркви, кроз свете тајне, овдје гдје смо се ми данас сабрали, људско биће се храни истинском храном. А то су нестворене Божанске енергије које примамо кроз свете тајне, на првом мјесту кроз Тијело и Крв Христову којом се причешћујемо на свакој Светој литургији. Зато је свака Света литургија празник и васкрсење, поучио је Епископ диоклијски г. Методије, на литургијском сабрању у храму Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој.


Приредили:
Протођакон др Дамјан Божић
и катихета Бранислав Илић



Редакција: +381 11 30–25–116
Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113
e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата




Почетна страна
Уредништво
О страници
О новинама
Сарадници
Претплата
Контакт
АРХИВА

Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116, Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113, e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата.