Благовести - празник почетка нашега спасења




О догађају Благовести Архангела Гаврила Пресветој Богородици једино нам сведочи Свети Апостол и Еванђелист Лука у свом Еванђељу (Лк. 1, 26-38). Благовештенски синаксар нам, такође, описује овај спасоносни догађај ослањајући се на еванђелско сведочанство, наглашавајући да овом архангелском благовешћу отпочиње не само спасење људи, већ и обновљење васцеле твари. Наше срце радује се Пресветој Богородици, часнијој од Херувима и славнијој од Серафима, оној која је у својој утроби благодаћу Светога Духа сместила Несместивог Бога. Празник Благовести припада реду Богородичиних празника и најранија сведочанства о његовом прослављању имамо од седмог века, али то не значи да се празник није и раније прослављао. Једно од сведочанстава празновања Благовести као посебног празника налазимо у 52. канону Трулског сабора (692. год), који наглашава да се у овај празнични дан, када падне за време свете Четрдесетнице, не служи Литургија пређеосвећених дарова, већ због спасоносног значаја и величине празника служи се потпуна Литургија Светог Јована Златоуста која почиње вечерњим. Према сведочаству блаженог Јеронима, на месту у Назарету на коме је Архангел Гаврил благовестио Пресветој Дјеви радосну вест, саграђен је храм у спомен на овај празник. Најраније омилије које су изговорене на Благовести потичу из седмог века, међу којима је најстарија проповед Светог Софронија патријарха јерусалимског. Као што је познато, празник благовести прослављамо тачно девет месеци пре празника Рождества Оваплоћеног Логоса.

У наставку прочитајте одабране сегменте из празничних омилија отачаствених архијереја наше свете Цркве:

Епископ новосадски и бачки др Иринеј: Молимо се Пресветој Богородици да нам својом љубављу дарује добру и благу вест!

Пресвета Богородица има непобедиву моћ, каже се у кондаку, њој посвећеном. Она и може и хоће да нам помогне, али и ми морамо да се трудимо да будемо достојни њене благодатне молитвене помоћи - достојни дара да Крст Господњи штити све нас и да нас љубав Божја спасава од свакога зла, а највеће зло јесте оно које је у нама. Велико је зло међу нама, велико је и зло које нам долази са разних страна, али је највеће оно зло које је у нама. Зато, клањајући се часноме Крсту, верујући у љубав Господњу и призивајући молитве Пресвете Богородице на данашњи дан, старајмо се што усрдније да покајањем изагнамо зло из себе, истакао је предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, у празничној омилији на празник Благовести 2013. Лета Господњег на литургијском сабрању у новосадском Саборном храму.

Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије: Пресвета Богородица је суделовала у спасењу света!

После Господа Исуса Христа најзначајније биће у овом свету је Пресвета Богородица, управо због тога што је родила Спаситеља света. Овај празник који славимо данас, уздиже Пресвету Богородицу мимо свих створених људи, јер је управо она, својим подвигом и предавањем своје воље Божијој, суделовала у име рода људског у спасењу света. Када је дошао Архангел Гаврило да јој пренесе вољу Божију, односно вест Великог савета, како се каже у Светом Писму, она је на ту благу вест за све нас одговорила: „Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој“ (Лк 1, 38), дакле, управо супротно од онога што је Адам урадио када му је Бог заповедио да не једе од дрвета познања добра и зла. Уместо да каже: „Ево слуге Господњег, нека ми буде по речи твојој“, Адам је то прекршио и чинио по вољи својој, поучава Епископ пожаревачко-браничевски Игнатије.

Епископ милешевски Атанасије (Ракита): Пресвета Богомајка – усрдна молитвеница за цео род људски!

Заслуга је Пресвете Богородице да се она удостојила својим начином живота, својом чистотом да она буде изабрана, да буде посредница. Она је најзначајнија и најдостојнија међу чедима људским. Бог од нас тражи да се укључимо у Његов план. Често се тај Божански план заборавља када страдамо, често истичемо да страдамо невино, да нас неправедно убијају, неправедно настоје да нам отму наше светиње. Ту треба да запазимо да остајемо егоцентрични, више сажаљевамо себе саме како нам је учињена неправда, не размишљајући о томе да све треба уклопити у Божански план. Видите како се Пресвета Дјева уклопила у Божански план, тако што је постала послушна, што се одазвала на божији позив и рекла: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој. Тиме је прихватила да испуни Божију вољу. Када ми сада прихватимо да испунимо Божију вољу, да омогућавамо да се у овоме свету зацари љубав Божанска, онда смо се уградили у Божански план и Бог ће нам помоћи, поучио је Епископ милешевски сабране на литургијском сабрању у свештеној обитељи манастира Милешева, на празник Благовести 2019. Лета Господњег.

Епископ зворничко-тузлански Фотије: Могућност обожења човека у Христу је једина истинска благовест!

Празник Благовести нам говори да по примеру Пресвете Богородице и ми непрестано треба да будемо спремни на испуњавање воље Божије, да будемо служитељи Божији, да служећи Богу и ближњем, задобијамо своје спасење. Прва истина празника Благовести је да Бог постаје човек у Христу, оваплотивши се натприродно и бесемено од Духа Светога и Марије Дјеве. Али је истина и то да Он долази да бисмо и ми постали богови по благодати. Ово што смо ми данас доживели на светој Литургији јесте управо благовест. Могућност обожења човека у Христу је једина истинска благовест у овоме свету у коме влада смрт, у коме влада грех и тама. У такав свет долази Христос да победи и таму и грех и смрт и да сатре главу змије (Јевр. 2). Зато су Благовести почетак нашег спасења. Без те Благовести не би било ни Божића, па ниједног другог хришћанског празника, нити Преображења, па ни Васкрсења, подсећа Епископ зворничко-тузлански Фотије.

Епископ др Јован (Пурић): Дјева Марија је обожена, јер је Логосу Божијем подарила људску природу и у њој је уобличен Христос!

Када Богомати говори „нека буде по вољи твојојˮ, она на Божији призив заправо даје одговор дијаметрално супротан од онога који су Прародитељи дали на први Божији благослов. И Прародитељи и Пресвета Богородица су стајали пред избором: да ли да прихвате садејство (синергију) као одговор на Божију иницијативу или да одбију Божији призив. Дјева Марија је Богородица управо због тога што је истински родила очовеченог Бога Логоса, Исуса Христа, у којем обитава пуноћа божанства телесно (Кол. 2, 9). У утроби Дјеве Марије је дошло до обожења човечанске природе, јер је нетварна благодат Божија прожела човечанску Христову природу. И Дјева Марија је обожена, јер је Логосу Божијем подарила људску природу и у њој је уобличен Христос. (Из књиге Његовог Преосвештенства Епископа др Јована (Пурића) „Богословље празникаˮ)


Приредили:
Протођакон др Дамјан С. Божић
и катихета Бранислав Илић



Редакција: +381 11 30–25–116
Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113
e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата




Почетна страна
Уредништво
О страници
О новинама
Сарадници
Претплата
Контакт
АРХИВА

Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116, Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113, e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата.