Вазнесење Господње – испуњење свих празника




Празнични прилог о празнику Вазнесења Господа нашег Исуса Христа протођакона др Дамјана Божића и катихете Бранислава Илића у "Православљу" (бр. 1276. 15. Мај 2020).


Христос је своје ученике усрдно и надахнуто поучавао о Царству Божјем од свог Васкрсења, па све до дана када се са Јелеонске горе Вазнео на небо и сео са десне стране Оца. У нашем народу празник Вазнесења не називамо случајно Спасовдан. Име Спасовдан указује да је празником Вазнесења Господњег испуњено и употпуњено дело Спасења, све што је Господ имао у свом превечном плану, испуњено је овим великим Господњим празником. Празник Вазнесења Господњег није се одувек празновао у четрдесети дан по Пасхи, већ је педесетница као благословени период, била време савршавања богослужбених спомена великих празника. Неки Оци пак спомињу да је Вазнесење у једном периоду празновано заједно са празником силаска Светога Духа на Апостоле, али ово двоједино празновање није дуго потрајало, јер већ од Светог Јована Златоуста имамо прве омилије на празник Вазнесења као засебног празника. Ово засебно место прослављања Вазнесења у четрдесети дан по Пасхи довело је и до тога да Вазнесење добије своје претпразништво и попразништво.

Место са кога се Господ наш вазнео на небо посебно је поштовано од самих почетака, а као што нам је познато из црквене историје на том месту велелепни храм саградила је Света Царица Јелена, али тај храм је до темеља разорен од сарацена.

Химнографија овог дивног празника има двојаки карактер, пре свега радосни, али у неким моментима уочавају се моменти туге апостола који су невесели због узласка Спаситељевог на небо. У данашњој служби Вазнесења сачувана је и једна стихира која сведочи о двоједином празновању Вазнесења и Педесетнице, то је једна од стихира на стиховње на вечерњем. Као и остали велики Господњи празници, Вазнесење има своје посебне антифоне на Литургији, входни стих, као и причастен. На крају није сувишно споменути да се Вазнесење Господње са посебном пажњом и торжественим богослужењима прославља у првопрестоном граду Београду као градска слава, али и као храмовна слава Световазнесенског храма у центру града. Као саставни део свечаног прослављања славе града Београда, сваке године првојерарх наше помесне Цркве предводи Спасовданску литију која је већ постала благословена и лепа традиција.

У наставку празничног прилога доносимо изводе из светоотачких омилија на овај празнични дан:

Свети Григорије Палама: Свагда гледајмо на вишњег Родитеља, јер више нисмо од земље и земни, као први човек, него смо постали небески као и други Човек, Господ!

Након што је са Својим ученицима беседио о делу спасења, Он их је извео из дома и повео до Витиније. Ту их је благословио, а затим одступио од њих и узнео се на небо. Користећи облак као кочију, узишао је у слави и ушао у нерукотворену Светињу над Светињама, сео са десне стране Величанства на небесима, учинивши наше тело (тј. нашу људску природу) причасником како божанства, тако и престола, Пошто апостоли нису престајали да гледају на небо, појавили су се ангели и објавили да ће Он поново доћи са неба и то на исти начин како су видели (да се узноси). И Сам Господ је (о томе) говорио, а Данило је први предсказао: Видех, каже, како Син Човечији иђаше с облацима небеским (Дан. 7; 13), док је Господ рекао: Угледаће Сина Човечије где долази на облацима небеским са силом и славом великом (Мт. 24; 30). Тада су се ученици попели на Елеонску (Маслинову) гору са Које се вазнео и поклонили се пренебесном Владици који је сишао овамо и онебесио земљу, Који се узнео са тога места где ће поново доћи, Који је сјединио оне доле (земне) са онима горе (тј. са небеским) и установио једну Цркву у славу Свога човекољубља, небеску и истовремено земаљску. Одатле су се радосно вратили у Јерусалим и били непрекидно у Цркви имајући ум на небесима, радујући се и благосиљајући Бога и припремајући се за примање обећаног доласка божанског Духа (извод из омилије на празник Вазнесења Господњег).

Свети Владика Николај, епископ охридски и жички: Спаситељево Вазнесење је од недогледног добра за све нас!

Вазнесење Господа са земље на небо исто је тако велико изненађење за људе као што је Његово спуштање с неба на земљу и рођење у телу било изненађење за ангеле. Уосталом, који догађај у Његовом животу не представља јединствену новост и јединствено изненађење за свет? Као што су ангели морали с дивљењем посматрати, како Бог при првом стварању одваја светлост од таме, и воду од суха, и како уређује звезде по небесном своду, и како подиже из прашине биље и животиње, и како најзад уобличава човека и даје му живу душу, исто тако сваки од нас мора, хтео не хтео, с дивљењем посматрати догађаје у животу Спаситељевом, почев од необичне благовести архангела Гаврила Пресветој Дјеви у Назарету па све редом до Његовог моћног вазнесења на Гори Јелеонској. Све на први мах изненађује, но по сазнању плана домостројства нашега спасења, све нагони разумна човека на радосно клицање и прослављање моћи, мудрости и човекољубља Божјега. Не можеш ниједан велики догађај избрисати из живота Христовога, а да не онаказиш све, као што не можеш живоме човеку одсећи руку или ногу а да га не онаказиш, или као што не можеш уклопити месец са свода небесног или погасити један део роја звезданога, а да не нагрдиш стројности и красоту неба. Зато и не помишљај да кажеш: вазнесење Господа није било потребно!

Кад су и неки Јевреји, поред све своје злобе, морали да признаду и да узвикну све добро чини (Мк. 7, 37)! како ли тек ти, који си крштен у Његово име, треба да верујеш, да све што је Он чинио, чинио је добро, смишљено, стројно, премудро? И вазнесење Његово је, дакле, исто тако добро, смишљено, стројно и премудро као и Његово ваплоћење као и крштење, као и преображење, или као васкрсење. Боље је за вас да ја идем, рекао је Господ Својим ученицима (Јов. 16, 7). Видиш, како Он све устројава и чини што је за људе боље? Свака његова реч и сваки Његов поступак има за циљ наше добро. Његово вазнесење је од недогледног добра за све нас. Да није тако, Он се не би ни вазнео. Но задржимо се најпре на самом догађају вазнесења онако како га јеванђелист Лука описује у два своја дела, у Јеванђељу и у Делима Апостолским (извод из омилије на празник Вазнесења Господњег).

Преподобни Јустин Ћелијски: Вазнесење је завршни Празник, завршни сјај и круна целог подвига Спаситељевог!

Данас се завршава Васкрс, данас се завршава подвиг спасења, данас се завршава сав пут оваплоћеног Бога од рођења на земљи, од Божића, па све до завршетка спасења рода људског. Данас – Спасовдан. Данас, овај дивни Празник открива нам сву тајну Господа и Богочовека Христа. Зашто је Он узео на себе тело, плот, зашто се оваплотио, зашто је постао човек? – Узео је на Себе тело да то тело спасе од греха, од смрти, од ђавола, и узнесе, вазнесе изнад свих Небеса и посади на сами престо Господа Славе. То је сав пут Богочовека Господа Христа, сав Његов пут у овоме свету и у овоме животу – да би то био пут свакога од нас, сваког човека, сваког тела људског. И данашњи Велики Свети Празник показује, баш то показује: колики је пут тела нашег у овоме животу, одакле почиње и где се завршава? Почињемо од рођења на земљи, да бисмо завршили изнад свих Небеса, изнад Анђела и Арханђела, изнад Херувима и Серафима. Чудне се ствари збивају са човеком, са родом људским, због тога што је Бог постао човек и ушао у матицу нашег људског живота. Необичне и дивне ствари се збивају, и чудесне, од Ускрса до данашњег дана, и за време целог живота Спаситељевог на земљи. У дивним песмама данашњим пева се и слави се Вазнесење тела људског изнад свих Небеса, изнад Анђела и Арханђела. Вели се у њима: како се Анђели чуде шта се ово збива, откуда тело, човек да буде изнад нас, изнад нас Херувима и Серафима? Такво је величанство човека, Божанско величанство човека! (извод из омилије на празник Вазнесења Господњег).

Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас (кондак).

Приредили:
Протођакон др Дамјан Божић
и катихета Бранислав Илић


*Објављено у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије (бр. 1276. 15. Мај 2020)


Редакција: +381 11 30–25–116
Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113
e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата




Почетна страна
Уредништво
О страници
О новинама
Сарадници
Претплата
Контакт
АРХИВА

Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116, Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113, e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата.