Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и до вјека





Празнични прилог о празнику Свете Педесетнице - протођакона др Дамјана Божића и катихете Бранислава Илића у "Православљу" (бр. 1278. 15. Јун 2020).

Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од Христа Бога: Њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, Свети Лазаре. (тропар)

Свети славни и добропобедни Великомученик Лазар српски, је рођен око 1329. године у граду Прилепцу код Новог Брда. Од својих побожни и благочестивих родитеља васпитан је у хришћанској вери и побожности. Држећи се верно еванђелских врлина и поука, Лазар је подарене му од Бога дарове богато умножио. и тако даровит, он не само што брзо претече своје вршњаке, него и привуче на себе пажњу цареву и стече његову благонаклоност, због чега би узет на царски двор у Скопљу, и убрзо затим уведен у државне послове. Из извора наше историје читамо да је на двору цара српског Стефана Душана Лазар постао веома славан и од свих вољен и уважаван због своје честитости, витештва и искрене побожности. Лазар за своју супругу узе Милицу, и по свом венчању узведен је у достојанство кнеза. Честити Лазар је касније постао и војвода у Душановој војсци, јер беше веома вичан у војној вештини и војевању, као некада славни краљ српски свети Јован Владимир. Кнезу Лазару и Милици Бог је подарио најпре пет кћери: Мару, Драгану (или Марију), Јелену, Теодору и Оливеру, а затим и три сина: Стефана, Вука и Добривоја (који умре веома млад). Колико то беше честита породица најбоље се види по томе што отац, мајка и најстарији син бише од Бога прослављени као Његови Светитељи.

У овај 15/28, дан месеца јуна, поред Светог кнеза Лазара и свих мученика и новомученика који су пострадали од косова до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитијих угодника Божјих, међу којима треба споменути Светог славног и добропобедног мученика Вита, Светог славног пророка Амоса, као и Свете отачаствене Патријархе српске Јефрема и Спиридона. Житијâ и подвизи ових угодника Божјих свакако су различита, али је циљ њиховог хришћанског живота и служења Богу био исти онај који је дивно изрекао Свети благоверни кнез Лазар: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до векаˮ. Ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза Лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде обрац и пример нашег живљења у историји. Када говоримо о дубоком литургијском опиту Светог кнеза Лазара, можемо подсетити на два веома битна историјска момента из његовог живота. На првом месту његову кнежеву вечеру која је постала поновљена тајна вечера на којој се Спаситељ установио свету Евхаристију. Други битан моменат који казује о дубоком литургијском опиту Светога кнеза јесте и причешће његове честите и богобојажљиве војске уочи битке на косову пољу. У химнографији овог празничног дана који се торжествено прославља особито у нашој помесној цркви, величамо Светог благоверног кнеза Лазара као угодника Божјег који је иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе Божје и вечни живот. Његово опредељење за царство небеско следовало је и велико мноштво његове верне војске, а то опредељење следује и наш благочестиви народ вековима.

У наставку доносимо изводе из видовданских беседа:

Епископ сремски Г. Василије: Молитве новомученика косовских нас подсећају да је љубав смисао живота!



Нема веће љубави него кад брат брату или кад хришћанин хришћанину укаже љубав и подари живот свој. То је Христос урадио за читав род људски, а по угледу на Њега, многобројни мученици, светитељи и подвижници управо су дали своје животе и посведочили Бога живога. Можете замислити колико је страдања српског народа било од 1389. године! Сваки нараштај, малтене, прилагао је своје жртве на олтар ове земље Србије и на ово парче земље, сведочећи Бога својом крвљу и својим телима. Милост је Божја велика. Она нема граница! Она се не срди! Љубав Божја све трпи. Љубав све прашта. Љубав све даје од себе. Љубав се не надима. Љубав не тражи ништа своје. Љубав даје. Бог је Љубав и даје све роду људском. Зато и ја на вас призивам благодат Духа Светога и милост Божју, молитве Светог великомученика кнеза Лазара на све вас, на вашу децу, на сестринство ове светиње, на све наше манастире, све наше светиње и богомоље. Да Бог буде милостив и увек у помоћи! Њему нека је слава и хвала у све векове векова. Амин. (из беседе изговорене на Видовдан 2014. Лета Господњег на литургијском сабрању у Сремској Раваници)

Епископ жички Г. Јустин: Морамо стално узарастати у меру раста висине Христове, да остваримо мир Христов у себи!



Свети кнез се супротставио неправди и тиранији и повео своју војску у одбрану Отачаства и Крста Часнога, положивши живот за ове идеале, угледавши се на Подвигоположника Господа Исуса Христа. На тој њиховој жртви и ми данас живимо. Овога дана нема у нашем народу музике и радости, али ми нисмо тужни, већ као што су ученици Христови осећали после страдања Његовог радостотворну тугу, јер су очекивали обећање радости Васкрсења, и ми очекујемо да Господ разреши наше патње и искушења и косовска и друга. Ми морамо сведочити својим живљењем по Јеванђељу и смирењем, бити спремни на оно на шта су били спремни косовски јунаци и новомученици јасеновачки, јадовински и пребиловачки. Морамо превазићи сопствене слабости: славољубље, сластољубље, себељубље и грех. Морамо стално расти у меру раста висине Христове, да остваримо мир Христов у себи, знајући да ми нисмо од овога света, јер наш свет је Царство небеско где су наши најбољи пријатељи: Свети Јован и Пресвета Богородица и остали светитељи и угодници из рода нашега. У том сведочанству и печату косовског завета да живимо, па ће и нашим патњама и искушењима доћи крај и Господ ће нас помиловати макар и у Царству небеском. (из беседе изговорене на Видовдан 2019. Лета Господњег на литргијском сабрању у храму Светог кнеза Лазара у Матурушкој Бањи)

Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије: Видовдан



Видовдан је дан када смо ми
Срби прогледали видећи пред
собом надмоћнијег непријатеља,
али Косовски јунаци за то и дођоше,
да живот свој положе за многе.
За мене, тебе и за нас. И на месту
њихове жртве ниче по један божур,
а на месту главе Обилића и светог
Цара Лазара по букет и тако до данас
цветају.Видовдан то смо сви ми на жртву
принешени и ево до данас видамо
косовске ране а косовке девојке их уљем
и вином заливају. Видовдан обједињује
све наше празнике и светог Саву и
светог Илију и свете Враче, јер
сви су они на Косову били гледајући
ту величанствену битку крста и
полумесеца и крст је победио, јер
жртва победи а то је голгота наша.
Зато је Видовдан празник и Цркве и
државе и војске и просвете и свих
православних Срба. У свима нама
Видовдан живи и као божур до следећег
Видовдана цвета и тако ће бити до
краја века и света, јер Видовдан је наш
свесрпски Сабор, на којем крстом и
васкрсењем Царство Небеско задобијамо.

(песма Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија посвећена Видовдану)

Епископ осечкопољски и барањски Г. Херувим: Свети кнез Лазар нас учи да будемо народ на уском путу Еванђеља!



Велика је Тајна побожности која се излива из данашњег празника јер биће српског народа у данашње време другачијим очима гледа на ону стварност која следи по Другом Христовом доласку. Видовдан нам открива како ми као српски народ треба да живимо и и у чему је пуноћа нашег овоземаљског живота. Косовски бој увек нам изнова открива Тајну нашега живота. Тај догађај никада не застарева и не губи смисао, чак шта више, сваке године када се у молитвама сећамо овог дана отвара нам духовне очи којима као народ гледамо у вечност. Овај празник јесте празник Вечности, драга браћо и сестре. Кроз Видовдан и личност светог кнеза Лазара нашем народу отворена су Небеска врата и могуће нам је у војевању за Часни Крст да задобијемо Царство Небеско. Знамо како је кнез Лазар уз Божји благослов кренуо да брани своју земљу и народ, своју Отаџбину. Није кренуо као сви други моћници, са машинеријом и оружјем, него са Крстом Божјим. Целокупна војска се причестила у светој Лазарици и након тога су кренули да бране своју земљу. Кренули су да бране Часни Крст, да бране нашу земљу како не би била османлијска већ христоносна и богоносна као што је и данас. (извод из беседе изговорене на Видовдан 2019. Лета Господњег на литургијском сабрању у Доброј Води надомак Вуковара)

Викарни Епископ диоклијски Г. Методије: Човјек пролазан, опредјељењем за непролазно и вјечно постаје непролазан и вјечан!



Данашњи празник Видовдан и мучеништво Светог кнеза великомученика Лазара и оних који су ишли с њим и положили живот свој за крст часни и слободу златну није ништа друго него, као најљепши цвијет људскога поштења, опредјељење за слободу и опредјељење за љубав. Христос је дошао у овај свијет и кроз Цркву своју говори да је управо то Небеско, највидљивије и најопипљивије, најреалније, једино вјечно и непролазно, док све земаљско долази и пролази. Човјек пролазан, опредјељењем за непролазно и вјечно постаје непролазан и вјечан. Није пострадао Свети кнез Лазар са својим ратницима и војницима да би стекао неку награду или што није волио земаљско, него зато што се опредјелио за оно што је најдивнији израз људске личности и најљепши цвијет људскога поштења, а то је слобода. Ако је цијена и смрт за слободу, онда нека буде и смрт, јер у тој смрти нећемо изгубити слободу. Неће умријети слобода у тој смрти. Једино опредјељење за добро и уклањање од зла ће нас сачувати у слободи. Једино што Господ Христос од нас тражи јесте да душе наше, као што су сви ови наши храмови окренути ка Истоку, буду увијек и стално окренути ка добру, да све наше ријечи буду добре, да се наше жеље и чежње, буду жеље и чежње за добром и да свако наше дјело буде добро дјело. Да нас Господ, сведобри и свеблаги, удостоји да се уклонимо од зла, да идемо и чезнемо за добрим и тиме будемо и ми јунаци Косовског боја и сљедбеници Цара Лазара на славу Његову а на наше спасење. (из беседе изговорене на Видовдан 2019. Лета Господњег на литургијском сабрању у постојбини Светог кнеза Лазара – манастиру Подластва у Грбљу)

Због верности Богу и Божјој правди, пострадасте телом, Земља се растужи, ал спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас с песмом: "Имена су ваша у Књизи Вечности, улазите у Рај, децо бесмртности". Ми на Земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите се за нас! (тропар мученицима и новомученицима косовским)

Приредили:
Протођакон др Дамјан Божић и
катихета Бранислав Илић





Редакција: +381 11 30–25–116
Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113
e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата




Почетна страна
Уредништво
О страници
О новинама
Сарадници
Претплата
Контакт
АРХИВА

Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116, Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113, e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата.