Архијереји Српске Православне Цркве у славу и част Богомладенца Христа





Прилог протођакона др Дамјана Божића и катихете Бранислава Илића посвећен Божићним порукама архијереја СПЦ, објављен у "Православљу" (бр. 1293, 1. фебруар 2021)



Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих векова и власт Твоја над сваким је нараштајем. Оваплотивши се од Духа Светога и очовечивши се од Марије, увек Дјеве, светлошћу нас обасја када дође Христе Боже, Светлости од Светлости, Сјају Очев који сву творевину озари. Све што дише хвали Тебе, одраз славе Очеве. Боже који си онакав какав си био, какав си из Дјеве засијао, помилуј нас! (Трећа стихира на вечерњем Рождества Христовог)



Митрополит дабробосански Хризостом у Божићној поруци: Нека Живот и Радост живота побједе све бједе и невоље!





Божић је, драга браћо и сестре и драга дјецо духовна, празник рађања Новог Живота, једино новог под сунцем небеским.Тај Нови Живот је сам Исус Христос! И прије и послије Христовог рођења у Витлејему Јудејском, рађали су се и рађају се дјеца, али је само Рођење Господа Исуса Хиста у Витлејему Јудејском прије више од 2000 година посебно и јединстевно по томе што је рођен Богомладенац, односно оваплоћени Син Божији. Његово рођење је постало граничником времена - прије и послије Христа, Старог и Новог завјета, старе и нове временске ере. Тајна његовог рођења је у Њему самом и у ономе што Он својим рођењем доноси. Он је Спаситељ свијета. Он је Емануил, а што у преводу значи с нама је Бог. Бог се до те мјере унизи и постаде човјек, да би човјека створеног по слици и прилици Логоса, Сина Божијег, Другог лица Пресвте Тројице узвисио и вратио у његову првобитну славу. Ако ово разумијемо онда ћемо разумјети величину и значај овог великог празника, његове посебности и радости. Онда се радујемо и веселимо јер је међу нама сам Бог - Спаситељ и Искупитељ свијета…



Митрополит загребачко-љубљански Порфирије у Божићној беседи: Сусрет са Господом рјешење је свих недоумица





„Исус Христос је испуњење свих нада и очекивања људи“, рекао је Митрополит у обраћању послије Литургије. Господ долази скромно, не да би нас фасцинирао него да нам говори из дубине бића. Он укида дистанцу између Творца и нас као творевине, за шта је потребно да нађемо мир у себи. Мир се не стиче спољашњим напорима него је ријеч о миру срца. Ако је немирно срце наше, узалуд су напори људски, спољашњи – мир се постићи не може. Онога тренутка кад смо се од Бога одвојили, једино наше искуство може бити немир и празнина, усамљеност. А „кад се сусретнемо са Господом у дубини својег бића, свога срца, у делићу секунде долази решење за све наше недоумице“, истакао је Митрополит. Стихије свијета, пандемије и потреси, не познају разлике међу људима односно и у таквим се приликама показује да смо једно, да су све разлике неважне. Заправо, једино људи стварају дисхармонију, дистанце, па би се могло рећи да су они „једини вирус, једини земљотрес“. Људи греше у односу на Бога, на природу и међусобно, што се види по томе да су једни наводни свети (Ми), а други по свему лоши (Ви). А Господ је дошао да укида те поларизације, да укине све поларизације, закључио је Митрополит Порфирије.



Епископ будимски Лукијан у Божићној поруци: Велика је и неизрецива Тајна Рођења Христовог





Творац Неба и земље, као добар домаћин, уредио је домострој (план) спасења и Превечни Савет Свете Тројице је одлучио послати Бога Сина односно Спасење људима које се збило када се испунила пуноћа времена. Човечанство је дуго чекало да се испуни пуноћа времена а Бог као милостив посећивао је род човечански и говорио преко својих светих, слао је пророке и говорио шта се има збити. Када се навршила пуноћа времена говорио нам је самим Сином својим који је родивши се од жене узео обличје човека. По старозаветним списима, жена у рају је узрок отпадања и удаљења од Бога, док је по Новом Завету жена средство повратка Богу и мост преко којег Бог долази у свет. Тражио је Бог ону која ће бити достојна да буде Бого-Мати. Тражио је и нашао: Дјеву Марију као Пречисту, да она роди Пречистог Сина Божијег…



Епископ новосадски и бачки Иринеј у Божићном интервјуу за „Печат“: Црква непрекидно позива: горе срца, заблагодаримо Господу, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Њему поверимо! Јер, Он се родио да би све нас препородио





Господар историје јесте Богочовек, Христос, а Он је Оваплоћена Љубав. Он је Хлеб наш насушни. Он је Лек бесмртности. Он је Васкрсење и Живот. Његов суд о смислу људске историје биће коначан, за неке страшан, а за друге радосно очекиван. Од искони, пре света и времена, беше Он, вечна Реч Божја. Он је и сада присутан међу нама и у нама, за неке невидљиво, а за неке и видљиво. Због свега тога нас наша света Црква непрекидно позива: горе срца, заблагодаримо Господу, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Њему поверимо! Јер, Он се родио да би све нас препородио. То ћемо најјаче осећати ускоро, о Божићу. На потпуно исти начин треба да се осећамо и по губитку тројице наших духовних челника, блаженопочивших патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Милутина. Њихов одлазак, боље рећи прелазак или пресељење (то значе старински изрази престављење и преминути), њихова смрт (црквеним речником речено, њихово упокојење или уснуће у Господу) јесте губитак, али је још већма добитак: овде на земљи Бога су славили и Цркви Његовој служили, а исто то, верујем, чине и чиниће и онде где су сада њихове душе, пред Лицем Божјим и у заједници са свима од памтивека светима, спасенима и помилованима…



Епископ Новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин у Божићној поруци: Оставимо иза нас искушења протекле године и отворимо наша срца Спаситељу – нашој јединој и истинитој нади и утехи





Пре више од две хиљаде година, вођени звездом, дођоше мудраци са Истока да се поклоне Новорођеном Цару. Они су призвани из далеких крајева да буду међу првима који ће пронаћи Месију, Који се у смирењу родио у скромној пећини. Дошавши тако, они су се поклонили пред Њим са љубављу и дивљењем, савршено разумевајући да је Онај кога су пронашли уистину био прави Цар мира. Стога, драги пријатељи, у овим тешким временима, позивамо вас да учинимо исто оно што су учинили мудраци и да се молитвено поклонимо пред Христом са вером, љубављу и смирењем. Као и њих, и нас води сјајна звезда – Црква, која нам показује ко је Христос, откривајући нам га као Сина Божијег и Спаситеља наших душа. Он је извор исцељења, живота и победе над смрћу, и само ће нас Он избавити од ових садашњих искушења и повратити нам и телесно и духовно здравље. Амин!



Епископ канадски Митрофан у Божићној поруци: Ако не можемо за загрлимо једни друге, загрејмо срца љубављу и молитвом нашом Господу Исусу Христу





Многи нас питају: Како ћемо ове године прославити божићне и новогодишње Празнике? Одговарамо им: Онако како будемо могли. Односно, онако како нам време и услови буду дозволили. Најпре, прославимо духовно, колико год можемо или нам се допушта, учествујући на Светим богослужењима, а посебно на Светој Литургији, и причешћујући се Светим Тајнама. Није ово једини пут кад се Црква нашла у невољи. Ко зна колико су пута хришћани првих векова морали тајно да прослављају по катакомбама, скривајући се од римских царева и гонитеља. Или, како су наши преци прослављали ове празнике за време вишевековног отоманског ропства? И каквих је све болести било, то само Бог зна. Морали су се борити и против њих. Ево како о најезди куге пише Св. Дионисије Александријски: «Многи од наше браће, из превелике љубави, не марећи за свој живот, брину се један за другога, посећују болеснике, дворе их непрестано, лече их ради Христа; они су добровољно умрли заједно са њима, узимајући на себе њихова страдања, испирајући им ране предано. Многи од оних који су се тако трудили око болних и повратили им здравље, сами су умрли…И ова врста смрти из побожности и чврсте вере ни по чему није нижа од мучеништва. Они су рукама својим узимали тела светих и држали их на коленима, затварали им очи и уста, носили их на леђима као децу, намештали их, служили им, измивали их и облачили».



Епископ шумадијски Јован у Божићној поруци: Ко разуме смисао Божића, наћи ће и добар разлог да буде срећан





Божић је дан у коме смо ми људи Живоме Богу принели Пречисту и Свету Деву: “Чудо над чудима у теби гледајући твар се радује, јер си зачела без семена и родила си неизрециво онога кога вођство анђела видети не може. Њега моли за душе наше.” Земља му је принела пећину, небо – звезду, мудраци са Истока – злато, тамјан и смирну. Безбројна покољења хришћана кроз векове, сабирајући се око Његовог имена, око Његовог Тела и Његове Крви, приносили су Му своја срца, себе и једни друге на дар, своју душу и своје тело, свој труд, свој подвиг, своју љубав, своју веру, своју наду, своје биће. Милиони оних који су у Христа поверовали, Њега су примили и Њиме задобили залог бесмртног живота; они који су се упокојили у Њему – покој су нашли, а они који су живели и који живе у Њему - радост, наду и истину налазе. Донео нам је Господ мир небески, освештао нас је, осветлио истином Својом, светим богопознањем Својим, подаривши нам Своју Цркву, Своје Тело као дом, као стуб и тврђаву истине. Да ми у њој и кроз њу Њега познајемо, Њиме се просветљујемо, Његову науку учимо, по Њему живимо, у Њему умиремо и Њиме да васкрсавамо у живот вечни, у Царство небеско…



Епископ жички Јустин у Божићној поруци: Богомладенац је увек са нама





„Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека би ова радосна песма одагнала од нас тугу, страх и неизвесност и уселила се вером и искуственим знањем охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите. Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро.



Епископ браничевски Игнатије у Божићној поруци: Свет може постојати једино у заједници с Богом





Данас славимо јединствени догађај у историји света — рођење Сина Божјег као човека Исуса Христа. Христос је Син Божји који је постао човек и у његовој божанској личности сједињена је створена природа с Богом. Овај догађај је Бог Отац предодредио да се деси и пре него што је створио свет. По речима светог апостола Павла, Бог је све створио из не-бића „кроз Христа, у Христу и за Христа“ (Кол 1, 16). Зашто је рођење Христово толико значајно за људе али и не само за људе, већ и за читаву творевину? Све људе и целокупну творевину Бог је створио из не-бића. По учењу светих отаца Цркве, свет је створен ни из чега. Наша створена природа је некадашње не-биће, како каже свети Атанасије Велики, и зато ми не можемо постојати сами, на основу своје природе. Другим речима, свет је смртан зато што је створен ни из чега. Једино је Бог бесмртан, зато што је нестворен, вечан. Свет може постојати једино у заједници с Богом. Зато је Бог све створио у Христу, тј. зажелео је да се сва створена бића сједине с Њим у његовом Сину, да тако превазиђу смрт и живе вечно…



Епископ источноамерички Иринеј у Божићној поруци: Молимо се Богомладенцу да нас Божићне ноћи сакупи око Његових јасала љубави





Ове године, док славимо величанствено и сверадосно Оваплоћење Господа и Спаса нашег Исуса Христа, у времену када васцело човечанство, а уистину и сама Земља, пролазе кроз лавиринте неспокоја и стрепњи од, до сада незабележене пандемије вируса короне, хорови светих бестелесних сила ове Божићне ноћи својом слаткопојном песмом Новорођеном Богомладенцу, прогоне сваки дух таме и безнађа, појући: „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима добра воља!“ А свети Николај Жички и Охридски, светац хришћанског рода и богомудри владика српски, као да и сам са њима поје: Једном речју ми земаљски путници нисмо сами на путу своме. С нама је Бог и сва војска небесна! Емануил! С нама Бог! (Емануил, Београд 2000.г.) Иако ће нас, најмилији, у навечерје и на дан празника Рођења Христовог на богослужењима наше свете Цркве овога пута бити у доста мањем броју, немојмо заборавити да и тада, скрушеног срца и са благодарном песмом Божићњег радосног дана, клекнемо пред јасле Богомладенца Христа и поклонимо се безграничној величини Речи Божје, примивши у себе свеобухватну ширину Бога Логоса, Који ни сада не зазире од нас и од наше крхке људске природе. Јер је и Сам рођен као беспомоћно одојче у времену када се читав свет налазио у константном превирању. У том свету се оваплотио, да би исти надвладао!



Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у Божићној поруци: Одбацимо подјеле, нека се у наша срца усели љубав





У свјетлости празника Рођења Христовог сагледавамо смисао и значај породичног живота и у оквиру њега родитељства и рађања дјеце. Сагледавамо да на овој планети нема ничег узвишенијег од материнства и ничег љепшег од дјетињства. Хришћанска породица као благословена заједница љубави открива се као мала домаћа црква у којој се изграђују христолике личности од дјетињства до зрелости и старости. Одгој и васпитање дјеце су свете дужности родитеља од којих највише зависи срећа сваке породице, њен опстанак и напредак. Због тога од свег срца желимо да у сваки хришћански дом уђе Мир Божији и да се свака породица испуни топлином Богомладенца и обнови Његовим неувенљивим новинама. Да на овај свијетли празник сваку породицу обасјају животворни зраци витлејемске звијезде, да сваки дом замирише тамјаном, а душе вјером и хришћанским врлинама…



Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Божићној поруци: Радост и свесмисао Божића никада није била потребнија човечанству





Благодаримо Богу витлејемском, Богу који нам се даје као насушни Хлеб са Неба; Богу који нам је путем Божића изнова открио наш изгубљени лик и људско достојанство. Благодаримо Богу и на томе што у овом смутном времену када се путем страха и панике покушава човеков живот свести искључиво на биолошку „животињски-инстиктивну“ категорију, да се све бесмртно и непролазно истисне из његовог живота и постојања, из његове свести и самосвести, ми изнова Празником Божића себе откривамо као бића бесмртна, непролазна, као бића која су у основи својој Богочовечна. Радост и свесмисао Божића, чини нам се, никада није била потребнија човечанству него данас. Човечанству које је изгубило осећај свога царског достојанства, искре вечности коју носи у себи. Обремењеном, дезоријентисаном, преплашеном и збуњеном човечанству ништа није потребније него благовест Божића…



Епископ Сергије: Из предбожићног размишљања о Христу и нама!





Богочовек, Исус Христос, у својој спасоносној мисији, пружио нам је образац живота, давши нам воду од које нећемо ожеднети, а Јуда (као човек један од нас) Га је издао. Људи су му судили, а затим су Га и распели. Бирајући између Вараве и Христа, пали човек је изабрао Разбојника, а Син Јединородни се испео на Голготу да испуни вољу Очеву и оно што су пророци пророковали. Господ је као Писац који је осмислио јунаке, оживео их на хартији, те је ради љубави према њима пожелео да и сам уђе у ту исту књигу коју је Сам створио, да би јунаци били вечни. А онда када је ушао, када је Својим јунацима донео ново светло, они су Га убили. Немојмо никада заборавити и непрестано се опомињимо. Људи су издали Оног Који нам је дао постојање, људи су распели на Крсту Онога који је Својом Речју све створио! А Он је трпио и претрпио сав ужас људске зависти, гордости, палости и сваког другог наталоженог зла, молио за све нас са Крста, да би, опет, нас ради, сишао у адске дубине и пружио руку спасења нашим праоцима, а потом, у дан недељни, васкрсао – давши нам, Собом, прилику за вечност!



Весели се, Јерусалиме! Светкујте сви који љубите Сион! Данас је раскинута привремена уза Адамове осуде, отворен је рај, обеснажена је змија – јер ону коју превари некад спази да је сад Мајка Створитеља. О силнога богатства мудрости и познања Бога! Она преко које се, као оруђа греха, у сваком телу удомила смрт поста зачетак спасења свему свету преко Богородице. Из ње се рађа детенце a свесавршени Бог. Својим рођењем Он њено девичанство запечаћује, Својим пеленама узе греховне дреши, а Својом детињом слабошћу порођајне болове ожалошћене Еве лечи. Да игра и плеше сва творевина! Христос је дошао да је Себи дозове и да спасе душе наше. (слава на литији)



Приредили:
Протођакон др Дамјан С. Божић
и катихета Бранислав Илић






Редакција: +381 11 30–25–116
Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113
e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата




Почетна страна
Уредништво
О страници
О новинама
Сарадници
Претплата
Контакт
АРХИВА

Православље – новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116, Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113, e–mail: pravoslavlje@spc.rs – редакција и pretplata@spc.rs – претплата.